Otkriveno zataskavanje zlocina u Ahmicima

Hrvatski nedeljnik, Globus, objavio je dokumenta koja ukazuju da su pre sedam godina bosanski Hrvati navodno izvrsili masakr u Ahmicima.

Ova dokumenta i prepis razgovora izmedju preminulog predsednika Franja Tudjmana i hrvatskih i bosanskih zvanicnika takodje otkrivaju planove o aneksiji dela Bosne.

Svi razgovori sa Tudjmanovom kancelarijom su snimani i hrvatski predsednik Stipe Mesic se zalaze da se ovi snimci objave.

Sto i sesnaest bosanskih Muslimana ubijeno je u Ahmicima, 16. aprila 1993.godine. Vecina ubijenih bili su civili, mnogi od njih zene i deca.

Zvanicna hrvatska verzija ovih dogadjaja pokazala je prstom na britansku obavestajnu sluzbu i nepoznate Srbe. Medjutim, izvestaj vlade, koji je objavio Globus, jasno indetifikuje bosanske Hrvate kao pocinioce ovog zlocina.

Sudeci po otkricima ovog casopisa, tadasnji sef hrvatske obavestajne sluzbe, HIS, Miroslav Tudjman, poslao je izvestaj svom ocu, predsedniku Tudjmanu, koji je naredio da se sprovede istraga o ovom slucaju.

Dva agenta koja su se bavila ovim slucajem ubijena su po zavrsetku ovog izvestaja. Ivica Rajic, lider Hrvatskog veca odbrane, HVO, u Bosni i jedan od ljudi koji se pominju u ovom izvestaju, bio je osumnjicen za duplo ubistvo u Mostaru, ali kasnije je pusten iz pritvora posle intervencije preminulog hrvatskog ministra odbrane, Gojka Suska i Mladena Naletelica Tute, kojeg su nedavno hrvatske vlasti izrucile Haskom tribunalu.

Prica se da je hrvatska vlada, posto je dobila izvestaj o slucaju Ahmici, izdala lazna licna dokumenta nekolicini HIV oficira za koje se sumnjalo da su ucestvovali u ovom zlocinu, ukljucujuci Paska Ljubicica, Antu Sliskovica, Miroslava Braleta Cicka, Vlada Cosica, Vlada Kojica i, navodno, Rajica.

Ljubicic je bio komandant jedinice vojne policije za koju se veruje da je odgovorna za ovaj masakr. Sliskovic je bio sef obavestajne sluzbe u centralnoj Bosni.

Dokazi da visoki funkcioneri Tudjmanove vlade i hrvatske obavestajne sluzbe ne samo da nisu izrucili osumnjicene Haskom tribunalu, vec su u stvari preduzimali akcije kako bi zastitili ove licnosti sto bi moglo dovesti do novih optuzbi Haskog tribunala. Miroslav Tudjman, koji je u januaru smenjen sa polozaja sefa HIS, posle izbornog poraza Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, izgleda da izaziva narocitu paznju.

Ova otkrica poklapaju se sa proslonedeljnom iznenadnom posetom Zagrebu, Karle del Ponte, glavnog tuzioca Haskog tribunala. Kruze price o tome da su ova dva dogadjaja uzajamno povezana. Zvanicnici u Hagu, objasnjavaju da je ova poseta rutinska.

Del Ponte se susrela sa hrvatskim premijerom, Ivicom Racanom, pomocnikom premijera Goranom Granicem i ministrom za pravdu, Stjepanom Ivanisevicem. Iako je primetila da je kooperacija izmedju Haga i Zagreba poboljsana, Del Ponte je kritikovla hrvatske medije zbog objavljivanja informacije o Ahmicima, tvrdeci da takva otkrica mogu posluziti kao obavestenje osumnjicenima o istrazi koja je u toku.

Na dan hrvatske drzavnosti 30.maja, predsednik Mesic ponovo je naglasio spremnost vlade da poboljsa saradnju sa Hagom. "Mora doci do jasnog razgranicavanja izmedju zlocina i politike, legitimne odbrane i etnickog ciscenja", rekao je Mesic.

Racanova vlada nedavno je izrucila poznatog opuzenika za ratne zlocine i dostavila avione pune dokumentacije u vezi ofanziva koje je Hrvatska vojska sprovela na teritoriji pod kontrolom Srba, pre pet godina.

U februaru je Haski sud odredio kaznu od 45 godina generalu Tihomiru Blaskalicu, bivsem HVO komandantu u Bosni, zbog ratnih zlocina. Ova kazna je izrecena zbog masakra u Ahmicima. Nakon toga doslo je do masovnih demonstracija u Zagrebu, predvodjenih radikalima iz HDZ-a, ciji je cilj bio da dovedu u pitanje Racanovu politku saradjnje sa Tribunalom.

Racan je tada rekao da su pronadjena sva dokumenta u vezi sa masakrom u Ahmicima, koja ukazuju na pocinioce zlocina. Da je bivsa vlada predala papire Tribunalu, naveo je Racan, Blaskic ne bi dobio tako strogu kaznu.

Dragutin Hedla je redovni dopisnik IWPR.