Nova nada za porodice nestalih
Metoda DNK mogla bi pomoci u identifikaciji posmrtnih ostataka zrtava srebrenickog masakra.
Nova nada za porodice nestalih
Metoda DNK mogla bi pomoci u identifikaciji posmrtnih ostataka zrtava srebrenickog masakra.
Sesdesetogodisnja Almasa Alihodzicjos uvek pokusava da sazna sudbinu svoja tri sina nestala nakon sto su srpske snage zauzele Srebrenicu u julu 1995.godine.
Oni su medju 8000 ljudi koji su proglaseni nestalim posle pada Srebrenice, tada zasticene UN zone u severoistocnoj Bosni. Veruje se da je vecina nestalih u stvari tada pobijena.
Do danas je nadjeno oko 2000 tela u podrucju Srebrenice. Ipak, malo se sta postiglo u identifikovanju njihovih posmrtnih ostataka. Ocekuje se da ce novi projekat u saradnji medjunarodnih i domacih organizacija znatno ubrzati ovaj proces.
Strucnjaci ce koristiti metodu analize putem DNK da bi identifikovali na hiljade zrtvi. Ovaj novi metod uliva nadu porodicama nestalih.
"Duboko u sebi osecam da vise nema nade da su zivi. Verovatno su medju onim eshumiranim telima. Ako je tako, onda bih vise od svega na svetu volela da mi to neko kaze, da ih majka sahrani ko ljude", kaze Almasa, bez suza.
Od leta 1996.godine, eshumirano je oko 2000 tela iz brojnih masovnih i pojedinacnih grobnica u okolini sela Kravice, Pilice, Lazete i Nova Kasaba. Ekspertni timovi pronasli su ostatke tela i na povrsini zemlje u blizini sela Vrtaca, Suljici, Jelah i Pobudje.
Organi vlasti smestili su tela u dzakove, a dzakove u dva tunela u blizini Komemorativnog centra u Tuzli, sto je izazvalo negodovanje porodica nestalih.
Problem identifikacije odavno je nadrastao ne samo mogucnosti lokalnih zvanicnika i strucnjaka, nego je do skoro izgledao neresiv i za medjunarodne zvanicnike. Procenjivalo se ca ce biti potrebno stotine miliona dolara i preko pedeset godina da bi se ovaj proces priveo kraju.
Cak i u slucajevima kada su eksperti pronalazili licna dokumenta u blizini tela, kao sto je eshumacija masovne grobnice blizu sela Kravica 1996.godine, pokazalo se da nijedan pronadjeni dokument ne potvrdjuje identitet nekog od tela.
Strucnjaci su se nadali da ce otkrivena tela sa izrazitim karakteristikama olaksati proces identifikacije.
U jednom slucaju, na primer, pronadjeno je telo sa protezom za nogu i vestackom vilicom, pa se poverovalo da ce biti lako identifikovano. Naknadno se pokazalo da su porodice prijavile nestanak tri osobe sa vestackom nogom i vestackom vilicom.
Usledio je dug proces provere podataka koji je resen tek kad je clan porodice opisao ostecenje na samoj protezi, sto su strucnjaci potvrdili.
Problem identifikacije dodatno je usloznjen kada su eksperti 1998.godine pronasli takozvane sekundarne grobnice. Da bi se zlocin prikrio, tela su naknadno premestena u drugu grobnicu uz pomoc buldozera. Teska masinerija ostetila je leseve sto je otezalo strucnjacima da povezu delove tela.
Hiljade majki poput Almase Alihodzic, organizovane u razlicita udruzenja, trazile su da se ucini sve kako bi se tela sto pre identifikovala i sahranila. One zele da se vrece sa ostacima ljudskih tela sto pre ukolone uz tunela, jer vredjaju dostojanstvo ljudi.
Zajednicki projekat Medjunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) i bosanskih vlasti nedavno je ulio nadu da ce doci do napretka u procesu identifikacije.
ICPM predvodjena bivskim americkim senatorom Robertom Dolom podrzava napore medjunarodnih i domacih strucnjaka da identifikuju posmrtne ostatke uz pomoc metode DNK. Ova metoda podrazumeva uporedjivanje uzorka krvi srodnika sa uzorcima uzetim sa pronadjenih ostataka kako bi se ustanovila eventualna podudarnost DNK i doslo do imena zrtava Srebrenice.
Clanovi porodica nestalih, njih oko 100,000 ljudi dace krvne uzorke, koje ce obradjivati laboratorije van zemlje, dok ce lokalne DNK laboratorije raditi na obradi uzoraka uzetih iz pronadjenih tela. Procenjuje se da bi ovaj proces mogao trajati od 5 do 7 godina. U medjuvremenu bi se tela mogla sahraniti.
Dr Rifat Kesetovic, jedan od lokalnih forenzicara bio je potpuno zatecen obimom posla pred kojim se nasao pre nekoliko godina, a sada je optimista. "Verujem da mozemo za nekoliko godina privesti ovaj proces identifikacije kraju".
Nermina Durmic-Kahrovic je asistent ns katedri za novinarstvo na Univerzitetu u Tuzli.
