Srbija: teska vremena za industriju secera
Posle produzenja zabrane izvoza secera u Evropu ovdasnje proizvodjace secerne repe i secerane cekaju teska vremena.
Srbija: teska vremena za industriju secera
Posle produzenja zabrane izvoza secera u Evropu ovdasnje proizvodjace secerne repe i secerane cekaju teska vremena.
Odluka Evropske unije da produzi suspenziju uvoza secera iz Srbije i Crne Gore moze imati nesagledive posledice za poljoprivrednu i prehrambrenu industriju.
Najteze ce biti pogodjeno 100.000 srpskih seljaka, proizvodjaca secerne repe – koji su nevine zrtve malverzacija i protivzakonite trgovine secerom koji je kupljen u drugim zemljama.
Ova odluka predstavlja tezak udarac za planove da se inudstrija prerade secera razvije u jednu od vodecih grana srpske privrede, jer u sadasnjoj situaciji ona nije u stanju da se nosi sa konkurencijom.
Zabrana je prvi put uvedena u maju prosle godine, kada je Evropska unija odlucila da preduzme korake da spreci prevaru u kojoj su srpski izvoznici uvozili secer po nizim cenama iz trecih zemalja, prepakivali ga kao domaci proizvod i na prevaru prodavali na evropskom trzistu – zaradjujuci na taj nacin milione.
EU je otvorila svoje trziste za uvoz secera proizvedenog u zemljama zapadnog Balkana, bez ikakvih restriktivnih mera i bez carinskog opterecenja, uredbama iz 2000. godine. Namera je bila da se pomogne, narocito Srbiji, da ozdravi postojece secerane, koje su zamirale pod Milosevicevim rezimom, cime bi se povecala traznja za secernom repom.
Industrija secera bila je u odumiranju zbog hronicnog nedostatka investicija u sektoru uzgajanja, zbog cega je secer iz Srbije godinama bio – i jos uvek je – nekonkurentan zakonito uvezenom i prosvercovanom seceru.
Svrha EU koncesija bila je da se ovoj industriji omoguci da obezbedi dovoljne investicije da se razvije u konkurentniju i produktivniju privrednu granu.
Izvoz u EU odmah je skocio sa nule u 2000.godini na ukupno 350.000 tona, pre nego sto je ovaj povlasceni status ukinut prosle godine.
Sve je krenulo nizbrdo prilicno brzo. Do maja 2002.godine, zvanicnici EU su poceli da salju upozorenja tada Saveznoj upravi carine da se odredbe uredbe o preferencijalnom izvozu jugoslovenskog secera u zemlje EU zloupotrebljavaju od strane nesavesnih trgovaca – za koje se smatra da su ostvarivali profite i do 70 procenata, na racun evropskih poreskih obveznika.
U medjuvremenu, ured EU za borbu protiv prevara, OLAF, ustanovio je da su lokalni seljaci – koji su trebali da imaju najvise koristi od povlascnog statusa – gurnuti u stranu.
Prvobitna zabrana od tri meseca, i polugodisnje produzenje koje je usledilo u avgustu 2003, stigli su nakon sto se pokazalo da zahtevi EU upuceni Beogradu da se imenuju i kazne kompanije koje su bile umesane u ovaj posao ostali bez odjeka.
Nova suspenzija trgovinskih koncesija bila je propracena pozivom Evropske komisije da se “brzo preduzme odlucna akcija kako bi se ponovo uspostavilo poverenje u poreklo robe (iz Srbije i Crne Gore)”, sto je jasan znak da ni devet meseci kasnije na tom planu jos nije dovoljno ucinjeno.
Ipak, samo nedelju dana pre odluke od 8. februara, zvanicnici iz Srbije tvrdili su da je problem vec manje ili vise resen.
Zvanicnik Evropske komisije, Kris Paten, dostavio je 20. janauara premijeru Srbije Zoranu Zivkovicu poslednje upozorenje da se ovi problemi rese “bez odlaganja, odmah i odlucno“. U pismu se navodi da je zajednicka istraga koju su sproveli OLAF i Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije ukazala na “jasne dokaze da je bilo velikih malverzacija“.
Zivkovic je odgovorio da ce propusti u organizaciji carinske sluzbe koji su omogucili ove zloupotrebe biti ispravljeni u roku od nedelju dana. Zamenik ministra unutrasnjih poslova Nenad Milic izjavio je da policija nije otkrila nove slucajeve neregularnosti u izvozu.
Izvestan napredak je svakako ostvaren – vlasti su uspele da usvoje novi carinski zakon kojim su lokalne tarife uskladjene sa standardima EU, a doslo je i do formiranja zajednicke kancelarije carina Srbije i Crne Gore, koja ce ubuduce biti nadlezna za posao izdavanja sertifikata o poreklu. Minsitrastvo unutrasnjih poslova Srbije poslalo je OLAF-u informaciju o 150 "fantomskih" trgovinskih firmi.
Ipak, nije mnogo ucinjeno na identifikovanju onih koji su odgovorni za prevaru sa secerom.
Pocetkom februara sef odeljenja Ministarstva unutrasnjih poslova za borbu protiv privrednog kriminala, Vuksan Stojanovic, izjavio je da je provera 54 preduzeca koja se bave trgovinom secerom otkrila samo jedan slucaj nezakonitog prepakivanja.
Ponovljena suspenzija dovesce osam srpskih secerana koje jos rade u bezizglednu poziciju. Bez koncesija EU, rafinisani secer nece imati izvozno trziste, a nece moci ni da se prodaje kod kuce, jer je uvozni secer jeftiniji. Posto je najveci deo oeckivanog prihoda od isplativog izvoza otisao u dzepove onih koji su organizovali nezakonitu trgovinu, proizvodjaci nisu mogli investirati u proizvodnju koja bi njihov proizvod ucinili konkurentnijim.
Ekonomisti strahuju da bi se ove fabrike mogle suociti sa mogucnoscu trajnog zatvaranja. Neki privatni vlasnici vec pokusavaju da ih prodaju.
Posto vise nema ko da otkupljuje njihov rod, seljaci koji uzgajaju secernu repu – a uglavnom su koncentrisani u severnoj provinciji Vojvodini – morace da ostave svoje njive nezasejane. U svakom slucaju ne bi mogli ni poceti sejanje, jer tradicionalno zavise od avansa koje im isplacuju secerane da bi kupili seme koje im je potrebno.
Secerane su sa ugovaranjem otkupa secerne repe od seljaka za 2004. godinu cekale na odluku EU o trgovinskim povlasticama za secer. Do sada je prema informacijama Milana Prostrana, sekretara Udruzenja za agrar Privrednoj komori Srbije, ugovorena proizvodnja secerne repe na samo 50.000 hektara, sto je polovina povrsine zasejane prosle godine.
“Vlasnici secerana se zale da ne mogu izvoziti secer i da nemaju sredstava za finansiranje uzgajanja secerne repe“, izjavio je Prostran, koji predvidja znacajan pad proizvodnje ove godine.
Vecini seljaka nije placena ni prosla setva, a sada secerane nece biti sposobne da kreditiraju sledecu, pa ce mnoge plodne vojvodjanske njive ostati neobradjene. Selo, koje je tokom Milosevicevog rezima izdrzavalo Srbiju sada je osiromasilo, seljaci nemaju novca da kupe semensku robu i vestacka djubriva.
Petar Milovanovic iz vojvodjanskog sela Boljevci izajvio je za IWPR: "Ove godine necu sejati secernu repu jer se ne isplati. Nisam jos dobio novac ni za repu koju sam predao u proslogodisnjoj kampanji."
"Ne znam ni sta bih sejao jer nemam ustedjevine da kupim seme i vestacko djubrivo za prolecnu setvu, a drzava ne odobrava povoljne kredite."
Posledice zabrane su, medjutim ,sire i zadiru i u druge oblike proizvodnje. Konditorska proizvodnja u Srbiji, jedna od uspesnijih, sada ce mozda biti prinudjena da uvozi sirovinu, strani secer. To ima dodatne implikacije, jer za uvoz konditorskoj industriji trebaju devize, koje ona nema, jer sama ne izvozi, vec robu uglavnom prodaje na domacem trzistu.
Ratomir Vasiljevic, doskorasnji direktor Poslovne zajednice “Jugosecer” upozorava da se moze desiti da sada, od izvoznika secera Srbija postane zemlja koja iz sopstvene proizvodnje secerne repe i secera nece uspeti da zadovolji svoje potrebe za secerom.
To su lose vesti za proizvodjace koji su pre samo dve godine dobili izvestaj koji su zajednicki uradili “Jugosecer” i ERSUC, a u kojem je prognozirano da bi Srbija mogla da proizvede i do million tona rafinisang secera godisnje. U ovom trenutku za domacu potrosnju potrebno je oko 300.000 tona secera, a sav proizvedeni visak mogao bi se izvesti u EU i okolne zemlje.
Skandal sa izvozom secera i zabrana koja je usledila za sada su srusili sve takve nade. Ukoliko vlasti ne pronadju krivce u roku od sest meseci, steta za industriju secera mogla bi biti trajna.
Jelica Putnikovic je novinar beogradskih dnevnih novina "Vesti".
