Kosovo: Psiholoske rane
Cetiri godine posle rata na Kosovu, sve je veci broj ljudi koji pate od emocionalnih problema prouzrokovanih ovim sukobom.
Kosovo: Psiholoske rane
Cetiri godine posle rata na Kosovu, sve je veci broj ljudi koji pate od emocionalnih problema prouzrokovanih ovim sukobom.
Mada je proslo vise od tri godine otkako je oslobodjen iz srpskog zatvora, Arsim Uka jos uvek nije u stanju da upali svetlo u svojoj spavacoj sobi posle budjenja.
"Kada bi se svetlo u zatvoru upalilo, svi su morali brzo da ustanu, okrenu se licem prema zidu, spuste se na kolena i stave ruke iza ledja - oni koji nisu bili dovoljno brzi podvrgavani su neljudskim mucenjima i prebijanjima", priseca se on.
Secanja i strahovi koji muce Uku samo su jedan od hiljada slicnih primera secanja na proslost koja opterecuju prezivele iz sukoba na Kosovu 1999.godine, kada je vise od 10.000 ljudi ubijeno, a pola miliona raseljeno, pre nego sto su NATO intervencijom srpske snage proterane sa Kosova.
Cetiri godine posle rata, hodnici Neuropsihijatrijske bolnice u Pristini puni su ljudi koji cekaju na tretman zbog stanja koje lekari opisuju kao posttraumatski stresni poremecaj. Ali, oni ovde ne mogu dobiti potrebnu pomoc: u citavoj pokrajini radi svega tridesetak psihijatara i psihologa, a vlada nema pripremljene programe za tretman ove vrste traume.
Kako vreme prolazi ovaj problem postaje sve izrazeniji. Prema jednom ispitivanju, izmedju 2001. i 2002. broj slucajeva se udvostrucio.
Uka dolazi u Kosovski centar za rehabilitaciju zrtava mucenja iz Podujeva koje se nalazi nekih 40 kiometara severno od Pristine. Zubi koji mu nedostaju podsecaju na mucenja kroz koja je prosao tokom deset meseci provedenih u zatvoru u Leskovcu u Srbiji, pod optuzbom da je kidnapovao jednog etnickog Srbina.
Zali se lekarima da pati od bolova u stomaku i teske depresije, sto je praceno stalnim osecajem zedji i cestim nocnim morama.
Tokom intrevjua priseca se kako su zatvorski cuvari prisiljavali sve albanske zatvorenike da odeveni udju u vodu i onda ih terali da setaju po snegu.
Jedva zadrzavajuci suze, opisuje kako je u zatvoru bio seksualno zlostavljan. "Imao sam osecaj da gubim razum - to me i danas ponekad proganja", kaze on.
Centar je u januaru objavio podatke prema kojima je broj pacijenata sa psihijatrijskim problemima porastao sa 1.187 u 2001.godini, na 2.812 u prosloj godini.
Dr Ferid Agani, neuropsihijatar, smatra da nije neobicno to sto se javlja sve vise ljudi sa ovom vrstom poremecaja: "Odmah posle rata ljudi su morali da se bave urgentnim problemima, kao sto su pronalazenje i okupljanje porodica, obnovom porusenih kuca, suocavanjem sa posleratnom stvarnoscu i slicnim stvarima. Tek sada, posto su ovi problemi bar delimicno reseni, ljudi pocinju da osecaju dusevni bol."
U septembru 1999.godine, Americki centar za kontrolu bolesti, CDC, objavio je na osnovu anketiranja 1.358 ispitanika da 18,7 procenata populacije pokazuje znake oboljenja. Godinu dana kasnije, jedna slicna studija pokazala je da je ugrozeno cak 25 procenata ispitanika.
Najugrozeniji su deca, silovane zene i oni koji su u ratu izgubili svoje najblize ili bili zatvarani i muceni u srpskim zatvorima.
U izvestaju CDC-a procenjeno je da 67 procenata kosovskih Albanaca pati od psiholoskih poremecaja. Nekima od njih vracaju se ziva secanja na prosle dogadjaje pracena snaznim emocijama, anksioznoscu i nekontrolisanim reakcijama.
Ali, dr Agani smatra da vecina Kosovara takve probleme zadrzava unutar porodice i ne trazi pomoc lekara, sve dok simptomi ne postanu veoma ozbiljni. Zato eksperti veruju da je stvarni broj ljudi koji pate od teskih depresija daleko veci nego sto ispitivanja pokazuju. Psiholozi smatraju da su problemi sa mentalnim zdravljem glavni uzrok rasta stope kriminala, broja samoubistava, nasilja u porodici i razvoda.
Ipak, najveci problem je to sto Kosovo ne raspolaze potrebnim medicinskim strucnjacima i osobljem za tretman pacijenata sa ovakvim emocionalnim problemima. Na citavom Kosovu radi samo 26 neuropsihijatara, cetiri klinicka psihologa i jedan decji psihijatar. Posledica je to da mali broj pacijenata dobija adekvatan tretman.
Dr Agani je izjavio da aktuelni socijalni, politicki i ekonomski problemi u pokrajini takodje doprinose porastu broja slucajeva emocionalnih poremecaja.
Prema godisnjem izvestaju ministarstva za rad i socijalna pitanja za 2002.godinu, 57,1 procenata radno sposobnog stanovnistva je nezaposleno, polovina zivi ispod granice siromastva, a 12 procenata nema cak ni najosnovnije uslove za zivot.
Hanu Vuori, sluzbenica Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu nadlezna za zdravstvo, potvrdila je da Ministarstvo zdravlja ne raspolaze posebnim programima niti budzetskim sredstvima za ljude koji pate od posttraumatskog stresnog poremecaja.
"Takvi projekti nisu ni predvidjeni jer se mentalno zdravlje smatra veoma slozenom specijalnoscu. Do sada nismo dobijali predloge od kompetentnih specijalista u ovoj oblasti koji bi bili u stanju da implementiraju projekte namenjene ljudima koji pate od traume", istice ona.
Alma Lama je nezavisni novinar na Kosovu.
.
