Tolerisanje Fasistickog Nasledja
Oklevanje Hrvatske da se odlucno pozabavi ostacima svoje fasisticke istorije iz Drugog Svetskog rata je jos jedanom doslo do izrazaja ponovnim izdavanjem knjige Mein Kampf, nacistickog nemackog vodje Adolfa Hitlera.
Tolerisanje Fasistickog Nasledja
Oklevanje Hrvatske da se odlucno pozabavi ostacima svoje fasisticke istorije iz Drugog Svetskog rata je jos jedanom doslo do izrazaja ponovnim izdavanjem knjige Mein Kampf, nacistickog nemackog vodje Adolfa Hitlera.
Kada je clan hrvatskog parlamenta Marinko Liovic, predsednik Saveza veterana iz domovinskog rata prokomentarisao u junu " da je psima, mackama, zenama, Srbima i Jevrejima zabranjeno uci u njegov podrum", Hrvatska se jedva potresla ovom izjavom.
Pre mesec dana, dok je grupa anti-fasista obelezavala 9 maj, godisnjicu kraja Drugog svetskog rata u Evropi, nekad poznatog kao Dan pobede nad fasizmom, grupa neofasista ju je napala na zagrebackom trgu koji se pre zvao Trg zrtava fasizma. Anti-fasisti su se skupili da bi zahtevali da se trgu vrati njegovo predjasnje ime; neofasiti su se tamo nasli da bi razbili njihov protest dok je policija posmatrala sa strane.
Odluka kojom je Trg zrtava fasizma preimenovan u Trg hrvatskih velikana dosla je iz kabineta hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. To je upravo razlog sto su svi napori da se onemoguci sirenje neofasizma, narocito obnavljanje interesa za nacisticku marionetu NDH, ustaskog rezima u Hrvatskoj, urodili sa tako malo rezultata. Jer je i sam predsednik Tudjman poznat po tome sto je jednom prilikom izjavio da je "on srecan sto mu zena nije niti Jevrejka niti Srpkinja".
Stoga nije ni bilo velike sanse da hrvatska vlada preuzme mere kojima bi se zabranilo izdavanje hrvatskog prevoda predratnih naklapanja nacistickog nemackog vodje Adolfa Hitlera u knjizi 'Mein Kamf'.
Poznati lovac na naciste Simon Vizental je ovo znao te je potpuno zaobisao Zagreb u svom nastojanju da spreci izdavanje te knjige. Umesto toga on je napisao 23. avgusta pismo predsedniku nemacke pokrajine Bavarija, Edmundu Stojberu, trazeci njegovu podrsku za zabranu.
Ali ovaj protest je samo istakao neogranicenu slobodu koja se garantuje ekstremistima u Zagrebu. Hrvatski drzavni tuzilac Berislav Zivkovic je odmah potvrdio da nece traziti zabranu Mein Kampf-a, dok je izdavac Franjo Letic, pozdravio tuzilacevu podrsku. On je izjavio da je srecan sto je "hrvatska vlast zrelija od njenih intelektualaca koji bez ponosa vole da se posipaju pepelom, kad god dodje do pritiska iz inostranstva".
U ociglednom poricanju postojanja dokumentovanih uzasa za vreme rata u hrvatskom koncentracionom logoru Jasenovac, poznatom pod nazivom 'Ausvic Balkana', Letic je istakao da je zapanjen Vizentalovim zahtevom.
On je cak tvrdio da nije bilo istrebljenja Jevreja u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, jer "ukoliko bi to bilo istina, ne bi bilo Jevreja u Hrvatskoj danas". ( Oko broja zrtava koje su ubijene u Jasenovcu se jos vode polemike. Pristalice rezima tvrde da ih je bilo tek "nekoliko hiljada mrtvih", dok je siroko prihvacen broj izmedju 70 i 80 hiljada. Tudjman je prethodno cenio da je broj mrtvih oko 45 hiljada.)
Potvrdjujuci postojanje za fasizam spremne publike u Hrvatskoj, vise od 600 kopija teskog poveza Mein Kampf-a se rasprodalo u roku od nekoliko dana po nezamislivoj ceni od 500 kuna (oko 75 dolara)- sto je otprilike prosecna nedeljna zarada u Hrvatskoj.
Bavarska vlada ocigledno nije mogla nametnuti zabranu knjige, jer je isteklo njeno pedesetogodisnje autorsko pravo, ali je urgirala kod nemackog ministra inostranih poslova Joske Fisera da izvrsi pritisak na svog hrvatskog ekvivalenta Matu Granica da bi se knjiga zabranila.
Hrvatska je morala da skupi snagu za ostro ispitivanje od strane Fisera o tome zasto Hrvatska i dalje zauzima tako blagonaklon stav preme fasizmu uopste i Mein Kampf-u posebno.
Naravno, svi Hrvati ne podrzavaju izdavanje ove publikacije. U ociglednom pokusaju da odobrovolji Nemce, hrvatski ministar kulture Boza Biskupic je izjavio za televiziju da je izdavanje Hitlerove knjige u Hrvatskoj "sramota". Jedan od najpoznatijih hrvatskih intelektualaca Predrag Matvejevic, potpresednik Medjunarodnog PEN-a je pisao govorniku hrvatskog parlamenta da bi se pozalio da socijalna klima u Hrvatskoj sve vise naginje "skandaloznim i kompormitovanim cinovima".
Pored, vec pomenutog preimenovanja Trga zrtava fasizma, on je pomenuo unistavanje hiljade anti-fasistickih spomenika sirom zemlje i odrzavanje katolickih misa u spomen ustaskog vodje Ante Pavelica. Na politickom planu, on je naveo odluku da se imenuje kuna kao hrvatska valuta, po starom novcu iz ustaske ere i toleranciju drzavnih organa prema politickim liderima koji nose crne uniforme i ustaske oznake.
On je takodje spomenuo licnosti iz vlade kao sto su preminuli ministar odbrane Gojko Susak, koji je javno upotrebljavao fasisticki pozdrav. A Tudjmanovoj knjiga "Bespuca istorijske realnosti" morala je biti ponovo lekturisana za strana izdanja kako bi se uklonili anti-semitski pasusi.
Slavko Goldstajn, jedan od najuticajnijih i najpoznatijih jevrejskih intelektualaca u Hrvatskoj, cesto je upozoravao na opasnost od cvetanja novih neo-nacistickih i neo-ustaskih grupa. On je takodje upozorio da oni ugrozavaju medjunarodni ugled Hrvatske, narocito u trenutku kada se Zagreb opire predavanju optuzenih ratnih kriminalaca.
Posle visemesecnog potpunog blokiranja Haskog medjunarodnog suda, Zagreb je gotovo bio suocen sa UN sankcijama zbog odbijanja da saradjuje sa sudom. Goldstajn pravi paralelu izmedju sve vece usancenosti neo-ustastva, kako ga on zove, i spremnosti Hrvatske da se suprotstavi medjunarodnoj zajednici.
"Ukoliko bi hrvatska drzavna politika i hrvatska politicka opozicija brzo i odlucno ustali protiv ovog neo-ustastva i zaustavili njegov razvoj, Hrvatska ne bi morala da ima posla sa Sudom u Hagu", on je rekao. Insistiranje Hrvatske na takvom stavu moze dovesti u pitanje njenu buducnost unutar Evropske Zajednice i NATO pakta kao i spreciti njene napore da postane deo Evropske zajednice i razvojnih programa kao sto je PHARE.
Medjutim, dok god hrvatske vlasti,na celu sa Tudjmanom, budu oklevale da se odreknu nasledja svoje fasisticke proslosti za vreme Drugog Svetskog Rata, dublje promene u hrvatskom drustvu i na planu njenog medjunarodnog ugleda nece biti postignute.
Drago Hedl je urednik unutrasnje rubrike nezavisnih dnevnih novina Novi List iz Rijeke.