Makedonija: Pokusaj Razresenja Spora Oko Imena
Novi napori za razresenje jednog od najkomplikovanijih diplomatskih sporova na Balkanu.
Makedonija: Pokusaj Razresenja Spora Oko Imena
Novi napori za razresenje jednog od najkomplikovanijih diplomatskih sporova na Balkanu.
Sjedinjene americke drzave pozdravile su prosle sedmice predlog vodece medjunarodne ekspertske grupe za okoncanje spora izmedju Atine i Skoplja oko koriscenja imena Makedonija.
Do spora je doslo 1992. godine kada se ova jugoslovenska republika odvojila od jugoslovenske federacije, ali se suocila sa protivljenjem susedne Grcke da usvoji ime Republika Makedonija.
Atina je protestovala, jer se najsevernija pokrajina same Grcke takodje zove Makedonija, a Grci tvrde da imaju ekskluzivno pravo na to ime.
Posumnjali su, takodje, da bi Skoplje moglo iskoristiti novo ime drzave kao odskocnu dasku za ekspanzionisticke zahteve, i to ne samo zbog toga sto su tvrdokorni nacionalisti vec dugo sanjali o "ujedinjenoj" Makedoniji, koja bi obuhvatila vardarsku Makedoniju (bivsu jugoslovensku republiku), grcku Makedoniju i pirinsku Makedoniju (koja pripada Bugarskoj).
Nakon sto je Grcka proglasila ekonomski embargo 1993., sledece godine su se uz posredovanje UN odrzali prvi pregovori izmedju dve susedne drzave. Medjutim, i posle sedam godina postignuto je veoma malo.
U svom izvestaju od 10. decembra koji je objavljen u Skoplju, Medjunarodna krizna grupa, ICG, predlozila je bilateralni sporazum izmedju Skoplja i Atine u okviru koga bi Makedonija priznala udeo Grcke u kulturnoj ostavstini Makedonije time sto bi ga ukljucila u nastavni program u makedonskim skolama.
U isto vreme, Makedonija ce postovati pravo Grcke da koristi ime pokrajine Makedonije i odreci se svake namere da koristi svoje ime na stetu Grcke.
NATO, Evropska unija i druge drzave formalno bi pozdravili bilateralni sporazum putem razmene diplomatskih nota izmedju dveju strana priznajuci time pravo Makedonije da se naziva "Republika Makedonija" i uveravajuci Grcku da ce uzivati podrsku medjunarodne zajednice ukoliko dodje do krsenja odredbi sporazuma.
Najzad, Ujedinjene nacije i druge medjunarodne organizacije ce usvojiti i koristiti ime "Republika Makedonija". Stoga bi na spisku Ujedinjenih nacija Makedonija bila navedena pod slovom "R".
Predstavnici Medjunarodne krizne grupe tvrde da bi Makedonija trebalo, u cilju sprovodjenja ovog plana od tri elementa, da dopusti NATO trupama da ostanu na njenom tlu do septembra 2002. godine, posle cega bi usledilo OEBS-ovo prisustvo sa mandatom da prati izbore posle decembra 2002. godine.
Nakon sto su Vasington i neke prestonice u Evropskoj uniji izrazile podrsku toj ideji, predstavnik ICG-a u Skoplju, Edvard Dzozef, izjavio je da ce se ovaj predlog sprovesti u delo bez ikakvog oklevanja.
On je dodao da resenje predstavlja "kompromis za obe strane" i da ga je neophodno urgentno resiti zbog "lose bezbednosne situacije u samoj Makedoniji".
Mada medjunarodna zajednica podrzava makedonski teritorijalni integritet, mnogi njeni gradjani smatraju da ga podriva neprijateljski stav susednih zemalja.
Osim grckog odbijanja da prizna ime ove drzave, Bugarska porice postojanje makedonskog jezika (insistirajuci da se zapravo radi o bugarskom jeziku), dok Srpska pravoslavna crkva, SPC, ne priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve (koja je do odvajanja 1967. godine bila deo SPC-a).
Dzozef je izjavio da je Medjunarodna krizna grupa, ICG, pripremila plan sa ciljem da se zaokruzi proslogodisnji sporazum postignut u Ohridu uz medjunarodno posredovanje, koji je trebalo da okonca pobunu nezadovoljnih Albanaca na zapadu republike.
"Zastita makedonskih nacionalnih interesa i pitanja makedonskog nacionalnog identiteta nisu razmatrana u Ohridu," kaze Dzozef. "Ohridski sporazum ce biti zaokruzen i finaliziran kada se razresi pitanje makedonskog identiteta."
Mada su neki lokalni mediji odbacili inicijativu kao "novu zaveru protiv Makedonije", vecina politickih partija ima pozitivan stav.
Ljupco Georgijevski, premijer i lider vladajuce nacionalisticke Vnutresne makedonske revolucionerne organizacije, VMRO-DPMNE, izjavio je da taj predlog predstavlja dobru osnovu za raspravu, mada sumnja da ce ga Atina prihvatiti, kritikujuci dokument zbog toga sto njega opisuju kao prepreku Ohridskom sporazumu.
Najveca opoziciona stranka, Socijaldemokratska unija, i dve glavne albanske partije su se takodje pozitivno izrazile u odnosu na predlog Medjunarodne krizne grupe, ICG.
"Ne smemo propustiti ovu priliku da razresimo spor sa Grckom," rekao je Ljubomir Frckovski, bivsi ministar inostranih poslova. Nesto odmerenija je bila reakcija jednog drugog bivseg ministra inostranih poslova Blagoja Handziskog koji je rekao da predlog sadrzi izvesnu logiku jer je ICG prethodno inspirisala i Ohridski sporazum, dodajuci da su "ta resenja citavu strukturu drzave ucinili manje efikasnom".
Malo je verovatno da ce se u grckoj prestonici naici na entuzijazam poput ovog u Skoplju za plan Medjunarodne krizne grupe. "Prihvatanje imena Republike Makedonije moglo bi biti veoma rizicno za grckog premijera," tvrdi visoki grcki diplomata u Atini.
Grcki ministar inostranih poslova, Jorgos Papandreu, takodje smatra ne postoje mogucnosti za brzo razresenje jednog od najkomplikovanijih diplomatskih problema na Balkanu.
Papandreu je za makedonski dnevni list "Dnevnik" izjavio da bi trebalo naci resenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane, ali da "za sada takvo resenje ne postoji".
Vladimir Jovanovski je novinar skopskog magazina "Forum".
