Makedonija: Dobrodoslica za mesovite policijske patrole

Zamislite sledecu sliku - albanski mestani u nekada kriznim zaristima na zapadu zemlje docekuju policajce i srdacno caskaju ispijajuci kafu.

Pre dve godine to bi se cinilo nezamislivim posto su se tada Albanci tokom sest meseci borili kako bi unapredili svoja gradjanska prava, ali danas je to realnost. Sukobi su se okoncali u avgustu 2001. godine kada je Ohridskim sporazumom postignutim uz posredovanje Zapada omogucena znacajnija samostalnost ove zajednice.

U jednom delu sporazuma predvidjalo se regrutovanje oko 1.000 Albanaca i pripadnika drugih manjina za policijske snage, koje su ranije pretezno cinili vecinski etnicki Makedonci.

Obuka albanskih regruta u policijskom centru Idrizivo, u blizini Skoplja, odvija se ubrzanim tempom. Ministarstvo unutrasnjih poslova organizuje tri kursa godisnje u saradnji sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS.

Oko 500 regruta - pripadnika etnickih manjina - obucavalo se tokom 2000. godine, a jos 600 bi trebalo da bude spremno za policijsku sluzbu do jula 2003. godine.

Ova kampanja je vec donela prve rezultate sa uvodjenjem mesovitih patrola, koje se sastoje od po tri Makedonca i tri Albanca, u oblastima u kojima je vecinsko albansko stanovnistvo.

Nazmi Mailci, predavac sa Jugoistocnog evropskog univerziteta u Tetovu, izjavio je da je policija ranije obicavala da se prema pripadnicima manjina ophodi zapovednicki i arogantno, te da je ukljucivanje Albanaca u redove policije i Ministarstvo unutrasnjih poslova korak u pravom smeru.

"Ucesce Albanaca u policijskim patrolama je preduslov za ponovno sticanje izgubljenog poverenja", izjavio je za IWPR, mada smatra da se mora uciniti vise kako bi se povecala zastupljenost ove zajednice u visim krugovima policije i vojske.

Portparol ministarstva unutrasnjih poslova Mirjana Kontevska rekla je da su cetiri promotivne kampanje za regrutaciju pripadnika manjina u periodu izmedju septembra 2001. i decembra 2002. godine privukle vise od 1.000 kandidata, pri cemu je osamdeset odsto njih iz redova etnicke albanske zajednice.

Pre oruzanog sukoba 2001. godine, etnicki Albanci su cinili samo sedam odsto ukupnog broja policajaca u zemlji. Procenjuje se da ce ovaj procenat porasti na dvadeset odsto.

U oktobru 2001. godine, policija je pocela da se vraca u zapadne delove Makedonije u koje je ranije nerado zalazila. "Prisustvo Albanaca u patrolama poboljsalo je saradnju sa lokalnim stanovnistvom", kaze Orce Todorovski, etnicki Makedonac u mesovitoj patroli iz policijske stanice Rasce, koja pokriva nekoliko skopskih opstina.

Njegov albanski kolega, Nedzati Idrizi, kaze: "Policijska nadmenost i maltretiranje lokalnog stanovnistva pre i tokom sukoba 2001. godine dovela je do nepoverenja medju Albancima. Odnosi su sada mnogo bolji, i ako policija nastavi da se ophodi prema stanovnistvu na pravi nacin stvari ce se dodatno popraviti".

Idrizi kaze da albanski mestani iz sela u zapadnoj Makedoniji sa dobrodoslicom docekuju mesovite policijske patrole: "Susrecemo se sa seljanima, popijemo kafu sa njima i razgovaramo o svakodnevnim problemima. Cini se da je mestanima stalo da porazgovaraju sa nama, i mislim da je to vazan korak ka obnovi poverenja."

Femi Bajrami, stanovnik sela Radusa, je prokomentarisao: "Ovdasnji ljudi su prihvatili patrole bez ikakvih problema. To se ogleda u cinjenici da se svuda mogu kretati slobodno i danju i nocu."

Predstavnik OEBS-a Volfgang Greven kaze da su nove mesovite patrole naisle na dobar prijem u vecem broju sela. "Neki mestani su cak zahtevali jos cesce patrole", istice on. Greven je posebno naglasio znacaj prijateljskog caskanja tokom ispijanja kafe i druge oblike prijateljske komunikacije. "Verujem da to ukazuje na povratak poverenja u policiju."

Muhamed Osmani, komandir policijske stanice Rasce, izjavio je za IWPR da se policija sada ne smatra delom problema vec delom resenja postojecih problema.

Mustafa Hajrulahi je albanski novinar.