HDZ ometa rad bosanskog parlamenta

Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, odbija da ucestvuje u kantonalnim, saveznim i drzavnim institucijama u Bosni. Vecina njih paralizovana je zbog ove odluke.

Situacija ovih dana u Bosni podseca na anarhiju koja je usledila nakon prvih izbora.

"Sramotno je da ni drzava ni federacija nemaju vlade tri meseca nakon izbora", rekao je Oleg Milisic portparol kancelarije Visokog predstavnika.

Proslog cetvrtka delegacija EU morala je da odlozi posetu Bosni zbog haosa koji je nastao.

Bojkot HDZ-a predstavlja jos jedan udarac za medjunarodnu zajednicu koja okleva da se suoci sa opstrukcijama bosanskih Hrvata. Medjutim, izgleda da je sukob neminovan.

HDZ je raspisao ilegalni referendum u bosansko-hrvatskom entitetu koji se poklopio sa odrzavanjem opstih izbora 11.novembra.

Ovaj referendum pojacao je etnicke tenzije u celoj zemlji, sto je dovelo do porasta podrske nacionalistickim partijama kao sto su HDZ, muslimanska Stranka demokratske akcije, SDA, i Srpska demokratska stranka, SDS.

Sve tri pratije su medjutim osvojile manje od 50 odsto ukupnih glasova, po prvi put od 1991.godine.

Medjunarodne organizacije su neadekvatno odgovorile na ovaj ozbiljni izazov HDZ-a tako sto su sprecile dva visoka kandidata ove partije da ucestvuju na kantonalnim izborima. Uzimajuci u obzir tezinu prestupa, mnogi veruju da je HDZ blago kaznjena.

Pre godinu i po dana, tadasnji Visoki predstavnik, Carlos Westendorp uklonio je sa funkcije predsednika Republike Srpske Nikolu Poplasena zbog mnogo manjeg krsenja Daytonskog mirovnog sporazuma.

HDZ blokira sprovodjenje rezulatata izbora 11.novembra i u stvarnosti postaje najveci protivnik mirovnog procesa.

SDA i SDS su do sada oprezno postupale da ne bi izazvale ljutnju medjunarodnih zvanicnika nakon zavrsetka izbora, ali ima znakova da pojedini predstavnici ovih stranaka u poslednje vreme pokazuju manje spremnosti za saradnju, ocigledno ohrabreni stavom Zapada prema beskompromisnosti HDZ-a.

HDZ, do danasnjeg dana, paralise rad dva kantona u kojima ima apsolutnu vecinu. Zbog toga jos nisu formirani federalni i drzavni parlamenti.

HDZ zahteva da njen kandidat Martin Raguz bude imenovan na mesto premijera drzave pre nego sto pristane na saradnju.

Bosansko tripartitno predsednistvo koje kontrolisu tri nacionalisticke stranke, prihvatilo je Raguzovu kandidaturu, ali u toku prosle sedmice on nije dobio potrebnu podrsku zastupnickog doma BH parlamenta, gde je opozicioni blok Alijanse za promene koja ima tanku ali cvrstu vecinu, glasao protiv Raguza.

Nakon ovog ponizavajuceg poraza, predsednik HDZ i clan predsednistva BiH, Ante Jelavic, najavio je da nece glasati ni za jednog drugog kandidata kojeg Predsednistvo bude predlozilo.

Potom je privremena izborna komisija OSCE svim sekretarima kantonalnih skupstina poslala pismo u kojem im se daje rok od sedam dana da izaberu kandidate za federalni parlament.

Ukoliko to ne ucine, odgovarace za prekrsaj izbornih pravila i odredbi sto moze dovesti do disciplinske akcije.

U medjuvremenu, Alijansa za promene predlozila je svog kandidata Bozidara Matica, uglednog ekonomistu, poslovnog coveka i intelektualca, clana vodece opozicione Socijaldemokratske partije, za mesto premijera.

Njegovu kandidaturu podrzava gotovo polovina poslanika u zastupnickom domu BH parlamenta. Ukoliko on bude imenovan na ovu funkciju, Bosna ce po prvi put od 1991.godine imati vladu umerenog centra.

Ukoliko dodje do ovoga, to ce bez sumnje navesti HDZ i druge nacionalisticke partije da pojacaju bojkot zajednickih institucija.

Iako se zapadne agencije trude da oprezno postupaju sa HDZ-om, izgleda da je sukob neminovan, sto ce jos vise uticati na ekstremne struje unutar HDZ-a da udvostruce napore ne bi li uspostavili odvojeni bosansko-hrvatski entitet.

Amra Kebo je redovni dopisnik IWPR.