Karadžić poziva na „pomirenje“
Bivši lider bosanskih Srba je pred sudom rekao kako će lažne optužbe protiv nekadašnjih učesnika u bosanskom sukobu dodatno otežati mir.
Karadžić poziva na „pomirenje“
Bivši lider bosanskih Srba je pred sudom rekao kako će lažne optužbe protiv nekadašnjih učesnika u bosanskom sukobu dodatno otežati mir.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 665, 15. oktobar 2010.)
Nekadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, izjavio je ove sedmice pred sudom kako je „dužnost svih nas“ da doprinesemo pomirenju u Bosni.
Karadžić je to izgovorio tokom unakrsnog ispitivanja bosanskog stručnjaka za sudsku balistiku, Mirze Sabljice, koji je svedočio o tehničkim detaljima istrage koju je vodio o brojnim artiljerijskim i snajperskim incidentima u Sarajevu za vreme rata.
„Dozvolite mi, gospodine Sabljica, da Vas kao poštenog profesionalca upitam za mišljenje o tome da li verujete u iste principe, odnosno u to da je, ukoliko te etničke grupe [u Bosni] već treba da se pomire, svakako bolje da se pomire ove [a ne] iduće godine?“, pitao je Karadžić, koji se i dalje brani samostalno.
„. . . Dužnost svih nas je da obezbedimo da do pomirenja dođe ove godine, a ne iduće ili za čitavu deceniju.“
„Veoma mi je žao zbog toga [što smo] uopšte i ratovali“, odgovorio je Sabljica, čiji je lik bio digitalno iskrivljen za one koji se nalaze izvan sudnice.
„Kao osoba koja se smatra Bosancem, smatram da su svi ljudi jednaki“, nastavio je svedok optužbe. „Uprkos etničkim razlikama, imamo toliko toga zajedničkog, i uz malo više dobre volje mogli bismo načiniti mnogo veći napredak.“
„Da li se slažete da bi pogrešno utvrđena situacija nakon bilo kog incidenta i lažno optuživanje jedne ili druge strane odgodile pomirenje za kasnije i otežalo ponovnu uspostavu mira?“, pitao je Karadžić.
„Nije na svedoku da odgovori na to pitanje“, umešao se sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon).
Otkako je suđenje počelo, Karadžić sve vreme ponavlja da je vojska bosanskih Srba lažno okrivljena za snajpersku i artiljerijsku kampanju u kojoj je Sarajevo uništeno i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi. Nasuprot tome, on je izjavio kako su snage bosanske vlade mnogo puta gađale sopstveni narod kako bi izazvale međunarodnu intervenciju.
Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca. Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Pre no što je priveo kraju unakrsno ispitivanje, Karadžić je Sabljicu upitao za minobacački napad koji je 5. februara 1994. izvršen na sarajevsku pijacu Markale. U tom napadu – koji je poznat kao „prvi masakr“ na Markalama – ubijeno je oko 60 ljudi, dok ih je ranjeno preko 100.
Karadžić je u više navrata ponovio da su taj masakr inscenirale snage bosanske vlade. Tokom majskog svedočenja jednog zvaničnika Ujedinjenih nacija, Karadžić je izjavio i da su tela koja se vide na video-snimku načinjenom nakon incidenta bile „lutke i stari leševi“.
Jedan od nekadašnjih Karadžićevih vojnih generala, Stanislav Galić, osuđen je na doživotnu robiju zbog učešća u opsadi Sarajeva, uključujući i napad na Markale. I sudsko i žalbeno veće utvrdili su da se masakr zaista dogodio i da je granata bila ispaljena sa položaja bosanskih Srba.
Sabljica je ove sedmice ispričao kako je na Markale stigao oko sat vremena nakon eksplozije, koja se odigrala oko podne. Prema podacima iz njegovog izveštaja, projektil je stigao iz pravca „sever-severoistok“, sa teritorije za koju je na suđenju Galiću utvrđeno da su je kontrolisale snage bosanskih Srba.
„Možete li nam reći u kojoj je meri mesto eksplozije bilo izmenjeno pre Vašeg dolaska?“, upitao je Karadžić.
„Mesto su obezbeđivali policajci . . . i tamo je sve bilo zapečaćeno“, odgovorio je Sabljica. „Sve je bilo prekriveno tragovima krvi i delovima tela. Ne mogu Vam reći kako je to izgledalo kada je pala granata, ali Vam mogu reći kako je izgledalo kada sam ja došao.“
„Koje ste promene zatekli na licu mesta’“, upitao je Karadžić.
„Ono što smo zatekli bilo je stanje stvari koje smo i utvrdili, izuzev činjenice da su leševi i ranjenici bili uklonjeni . . . Sve drugo je bilo isto“, rekao je Sabljica.
Karadžić je potom pitao Sabljicu zbog čega je bio „isključen“ iz praćenja istraga koje su izvršene na samoj toj lokaciji.
„Ne znam odgovor, nikada to nisam pitao“, odgovorio je Sabljica. „Obavili smo svoj posao za ta četiri sata i to je bilo dovoljno za izveštaj kakav obično pišemo.“
Tokom Sabljičinog svedočenja, sudija Kvon se umešao sa pitanjima koja su se ticala Karadžićevog zdravstvenog stanja.
„Obavešten sam da se ne osećate dobro“, pitao je on. „Predstavnik suda je primetio da povremeno zadremate. Kako ste?“
Karadžić je odgovorio da se prehladio i požalio se da mu je u sudnici hladno.
„Patim od bolova u leđima i mišićima i moram nekako da se izborim s tim“, kazao je Karadžić, koji je delovao zajapureno.
Sudija Kvon je rekao da će biti utvrđena temperatura u sudnici, a potom je saslušanje prevremeno okončano zbog narušenog zdravstvenog stanja okrivljenog. Ovo je drugi put u poslednjih nekoliko nedelja da su sudije odložile saslušanje zbog toga što se Karadžić ne oseća dobro.
Prethodno je ove sedmice kao svedok optužbe kratki iskaz dala i jedna žrtva snajperskih napada. U optužnici se navodi da je Alen Gičević bio pogođen i ranjen 3. marta 1995. Desilo se to u tramvaju, nedaleko od sarajevskog hotela Holiday Inn.
Gičević je rekao da je život u Sarajevu pod opsadom bio težak „u svakom smislu reči“.
„Bila je to borba za goli opstanak“, kazao je on. „Nije bilo dovoljno hrane, struje – a kada nije bilo struje, nije bilo ni vode. Bilo je granata, snajperske vatre, pucnjave, pa su tako mnoga stakla bili razbijena, i tokom zime je bilo veoma teško zagrejati stanove.“
„Jeste li osetili bilo kakve psihičke posledice?“ pitala je tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff).
Gičević je rekao da bi „hiljadu dana takve nesigurnosti uticalo na svaku normalnu osobu“, i dodao: „Mozak je možda i zaboravio, ali telo još uvek pamti.“
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
