Bosanski studenti će izučavati tranzicionu pravdu
Uvođenje novog kursa na lokalne univerzitete smatra se važnim korakom ka unapređenju procesa pomirenja u regionu.
Bosanski studenti će izučavati tranzicionu pravdu
Uvođenje novog kursa na lokalne univerzitete smatra se važnim korakom ka unapređenju procesa pomirenja u regionu.
Piše: Mirna Sadiković iz Sarajeva (TU br. 713, 17. oktobar 2011.)
Nedavno je Helsinški komitet za ljudska prava (HKLjP) Republike Srpske (RS) pokrenuo inicijativu čiji je cilj uvođenje tranzicione pravde kao predmeta na državnim univerzitetima u Bosni i Hercegovini (BiH).
Uopšteno govoreći, tranziciona pravda obuhvata različite pravne i ne-pravne pristupe koje neka zemlja može primenjivati kako bi rešila probleme vezane za kršenja ljudskih prava u prošlosti. Bosna je trenutno jedina zemlja u regionu koja razvija državnu strategiju tranzicione pravde.
Osim uvođenja kursa za tranzicionu pravdu na fakultetima širom BiH, postoje i planovi o pokretanju postdiplomskih studija na tu temu. Brojni lokalni stručnjaci trenutno rade na prvom udžbeniku za pomenuti kurs, koji će uskoro biti objavljen.
Za sada samo privatni pravni fakultet na Univerzitetu u Travniku ima kurs o tranzicionoj pravdi na diplomskim i postdiplomskim studijama.
Profesor Goran Simić, koji ovaj predmet predaje u Travniku, kaže da je veoma važno da što više fakulteta u BiH taj predmet uključi u vlastiti program.
„Ovaj kurs studente može da poduči tranzicionoj pravdi u modernom svetu; njenim postignućima u domenu kažnjavanja ratnih zločinaca i institucionalnih reformi, kao i radu različitih komisija za istinu“, kaže on.
Tranziciona pravda se trenutno izučava samo na dva evropska univerziteta, u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Profesor sarajevskog pravnog fakulteta, Zarije Seizović, kaže da je tranziciona pravda ključ za pomirenje širom Balkana, te je zbog toga uvođenje ovog kursa na državne univerzitete važno ne samo za BiH, nego i za region u celini.
„Mladi ljudi koji su sada studenti ili srednjoškolci nisu čak bili ni rođeni, ili su bili deca, kada je rat počeo. Zbog različitih narativa o događajima iz prošlosti, pristrasnog medijskog izveštavanja i međusobno sukobljenih etničkih i nacionalnih perspektiva spram ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih, veoma je važno da oni steknu objektivan uvid u ono što se desilo i nauče kako da se izbore sa time“, rekao je Seizović.
Aleksandra Lekić iz banjalučkog HKLjP-a kaže da je njena organizacija već održala nekoliko radionica za mlade sa univerziteta u Sarajevu, Banja Luci, Tuzli i Mostaru – kako bi im pružila osnovne informacije o tranzicionoj pravdi.
„Reakcije studenata potvrđuju da su oni zainteresovani za ovaj kurs i da on definitivno treba da postane deo obrazovnog sistema. Oni su shvatili da će BiH u jednom trenutku morati da primeni sve mehanizme tranzicione pravde, ali da nema nikoga ko bi to mogao da učini na odgovarajući način“, kaže Lekićeva.
Studenti koji su pohađali radionice HKLjP-a o tranzicionoj pravdi veruju da bi ovakav kurs smesta trebalo uvrstiti u obrazovni sistem BiH.
„Studenti nisu upoznati sa značenjem pojma tranzicione pravde; oni nemaju predstavu šta je to“, kaže studentkinja iz Tuzle, Almira Hasanović, koja je sudelovala u radionici. „Kada sa svojim prijateljima razgovaram o tome, njihovo mišljenje je da je ova tema veoma zanimljiva i svi se slažu da bi taj predmet trebalo da bude izučavan u školama i na univerzitetima.“
Damir Muftić, student iz Sarajeva, kaže kako je „veoma važno da studenti shvate šta se dešavalo za vreme rata i zbog čega se dešavalo, kako bismo mogli da učimo na sopstvenim greškama i idemo napred“.
„Potrebno je da radimo na izgradnji bolje budućnosti svih nas. Bolje upoznavanje sa mehanizmima tranzicione pravde može nam pomoći da to ostvarimo“, rekao je on.
Mirna Sadiković izveštava za Radio Slobodna Evropa i IWPR iz Sarajeva.
