KRATKE VESTI
Priredila: Ekipa novinara i saradnika IWPR-a iz Haga (TU br. 413, 1. jul 2005.)
KRATKE VESTI
Priredila: Ekipa novinara i saradnika IWPR-a iz Haga (TU br. 413, 1. jul 2005.)
U pisanoj odluci objavljenoj 1. jula, sudije su kao razlog zbog kojeg su prihvatile tuziteljicino povlacenje ranijeg predloga da se okrivljenima sudi pred lokalnim sudovima navele «intenzitet emocija» koje je slucaj izazvao.
Ova odluka je usledila posle nekoliko meseci pravnicke prepirke i politicke debate izmedju vlada Hrvatske i Srbije i Crne Gore (SCG), koje su obe zahtevale da se sudjenje odrzi pred njihovim sudovima.
Trojica bivsih oficira jugoslovenske vojske – Veselin Sljivancanin, Mile Radic i Mile Mrksic – terete se za ucesce u masakru koji je 1991. godine, u neposrednoj blizini grada Vukovara (istocna Hrvatska), izvrsen nad 264 hrvatska civila.
U optuznici se navodi da su okrivljena lica – uprkos tome sto su znala ili imala razloga za osnovanu sumnju u pogledu onoga sto ce uslediti – nadzirala proces okupljanja i upucivanja zrtava iz vukovarske gradske bolnice ka obliznjem poljoprivrednom dobru Ovcara. Sva trojica optuzenika su pred sudom izjavila da se ne osecaju krivima.
***
Tuzioci Haskog tribunala saopstili su ove sedmice da ce zahtevati prosirenje optuznice protiv bivseg vrhovnog komandanta bosanske vojske, Rasima Delica. Preciznije, najavili su kako nameravaju da postojecim optuzbama dodaju jos tri tacke.
Delic se vec tereti za ubistvo, okrutno postupanje i silovanje, i to zbog zlocina koje su navodno pocinili pripadnici jedinice El Mudzahed – islamisticki dobrovoljci iz inostranstva, poznatiji kao «mudzahedini» – na podrucju Ozrena i Vozuce (srednja Bosna), a u periodu od 1992. do 1995. godine.
Strani dobrovoljci su navodno odgovorni za smrt 24 hrvatska civila, kao i za zbivanja u logorima u kojima su boravili srpski i hrvatski zatocenici. U optuznici se navodi da Delic, uprkos tome sto je znao da su doticni vojnici «skloni cinjenju zlocina» nije «ucinio ono sto je bilo potrebno kako bi se zlocini izbegli».
Na statusnoj konferenciji koja je ove sedmice odrzana sa ciljem utvrdjivanja napretka u pripremi sudskog postupka, tuzilac Deril Mundis (Daryl Mundis) nije naveo koje dodatne optuzbe ima u vidu. Rekao je, medjutim, da bi optuznica trebalo da bude dopunjena do kraja septembra.
Bosanska advokatica Vasvija Vidovic, koja trenutno zastupa ratnog komandanta Srebrenice Nasera Orica, imenovana je i za Delicevu stalnu zastupnicu
Delicu je nedavno odobreno da do pocetka sudjenja boravi na slobodi. A ocekuje se da proces nece ni poceti pre druge polovine 2007.
***
Na osnovu jednog dokumenta koji je objavljen u Hagu, cini se da je bivsi general Vojske Jugoslavije (VJ), Nebojsa Pavkovic – koji se pre dva meseca, pod pritiskom, predao Haskom tribunalu – u medjuvremenu podneo zahtev za privremeno oslobadjanje.
Rec je o odgovoru tuzilastva na zahtev u kojem je navedeno da se Pavkovic Tribunalu predao dobrovoljno, svega tri dana nakon sto je primio optuznicu.
Pavkovica su tuzioci Tribunala optuzili za zlocine koje su jedinice pod njegovom komandom pocinile nad albanskim civilima tokom trajanja vojne intervencije na Kosovu (1999). U periodu na koji se odnosi optuznica, Pavkovic je bio komandant Trece armije VJ-a, tako da su se pod njegovom komandom prakticno nalazile sve jedinice koje su se borile na Kosovu.
Optuznica protiv njega podignuta je u oktobru 2003. – bezmalo godinu i po dana pre no sto ce se on pojaviti pred Tribunalom u aprilu ove godine. U medjuvremenu, Pavkovic je boravio u Beogradu, gde je javno izjavljivao kako ne namerava da se preda sudu UN-a i tvrdio kako bi predaja sama po sebi predstavljala kukavicki cin priznanja krivice.
Optuzba tvrdi da generalovo odbijanje da se preda, bas kao i «neprijateljski i agresivan odnos prema Tribunalu», potvrdjuju da postoji rizik od toga da bi, ukoliko bi bio privremeno pusten, optuzeni odbio da se vrati u Hag.
Tuzilastvo je tu svoju tezu potkrepilo sa preko 20 stranica novinskih isecaka, u kojima su zabelezene izjave koje je Pavkovic dao pre no sto je stigao u Holandiju. Taj materijal pokazuje da je general tvrdio da «nikada nece pristati da ga zivog odvedu u Haski tribunal» i da se «nece predati» Medjunarodnom sudu.
