ISTRAZIVANJE: ALBANSKI INVESTITORI NAILAZE NA ZID ODBIJANJA NA JUGU SRBIJE

Nedzat Behluli posedovao je fabriku koju je kupio u Vladicinom Hanu samo cetiri dana, mada je ispunio sve uslove za kupovinu koje je postavila Agencija za privatizaciju.

Sada ceka da Ministarstvo za ekonomiju i privatizaciju donese odluku o njegovoj zalbi protiv odluke Agencije za privatizaciju da ponisti kupovinu fabrike gradjevinskih materijala “Balkan Brik”.

Behluli sumnja da je kupovina ponistena zbog njegovog etnickog porekla. Mada je drzavljanin Srbije i Crne Gore, iz jednog sela u blizini Bujanovca, on je po etnickoj pripadnosti Albanac.

Na javnoj aukciji odrzanoj 21. decembra 2004. bio je jedini kandidat za kupovinu kompanije, i nakon sto je kupio 70 procenata kapitala, postao je vecinski vlasnik fabrike.

Behluli je izjavio za IWPR da se odazvao na poziv na aukciju za prodaju fabrike koji je objavljen u beogradskom listu “Politika”.

Kao jedini ponudjac, uplatio je depozit u visini 50 odsto pocetne cene od 16.082.000 dinara (nesto vise od 200.000 evra). Takodje je prihvatio obavezu da investira u fabriku iznos koji je gotovo ravan iznosu koji je platio da bi postao vlasnik fabrike.

Mada su radnici i direktor bili zadovoljni prodajom, srpski nacionalisti u redovima poslanika u Skupstini opstine Vladicin Han nisu bili srecni, i mnogi su se usprotivili ideji da jedan Albanac kupuje imovinu u njihovom gradu.

Vladicin Han je jedan od sedam gradova u Pcinjskom okrugu, medju kojima je glavni centar Vranje. Nalazi se na obali Juzne Morave, uz put koji vodi od Beograda do Atine preko Skoplja i Soluna, na oko 80 kilometara od makedonske granice.

U lokalnoj skupstini, koja se sastala na dan aukcije za prodaju “Balkan Brika”, najglasniji protivnici prodaje bili su pripadnici nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS.

Clanovi SRS tvrdili su da je Behluli terorista, posto je pripadao pobunjenickim snagama etnickih Albanaca koje su se sukobile sa srpskim snagama na jugu Srbije 2000. i 2001. Zbog toga je 37 poslanika glasalo da Behluli ne moze biti vlasnik fabrike.

Poslanici su takodje kritikovali Dragana Milosavljevica, vrsioca duznosti direktora „Balkan Brika“, zbog toga sto je dozvolio da jedan “terorista” kupi fabriku i zato sto je Agenciji za privatizaciju dao nerealno niske procene vrednosti kapitala.

Slobodan Janjic iz SRS bio je najglasniji medju onima koji su ga napadali i izjavljivao je za lokalne medije da to sto jedan “terorista” preuzima uspesnu fabriku moze proizvsti opasnu situaciju.

On je, takodje, tvrdio da je prodaja bila neregularna, posto se nekoliko kupaca prijavilo za licitaciju, ali neko ih je namerno eliminisao, falsifikujuci dokumente. “Albanski kupac je ostao sam i kupio je fabriku po pocetnoj ceni”, izjavio je Janjic za medije.

Behluli osporava sve ove tvrdnje. On priznaje da je ucestvovao u pobuni na jugu Srbije 2001. godine, ali smatra da je njegovo vojno angazovanje u proslosti nebitno za kupovinu fabrike.

“Bio sam sa svojima u Oslobodilackoj vojsci Preseva, Medvedje i Bujanovca”, izjavio je za IWPR, “ali kakve to veze ima sa trzisnom ekonomijom i privatizacijom?”

Poslanici iz Vladicinog Hana otvoreno priznaju da je jedan od razloga za njihov postupak strah od “albanizacije”, mada se cini da je to samo daleka mogucnost. Vecina stanovnika Vladicinog Hana su Srbi, a ostatak cine Romi i nesto etnickih Bugara.

Behluli kaze da ako srpski poslanici veruju da ovakvim postupcima “brane svoj narod”, onda to rade na pogresan nacin.

“Ne mozete braniti narod tako sto cete mu zatvoriti fabriku i ostaviti ljude bez posla,” izjavio je za IWPR. “Mogu samo upitati ove politicare sta su do sada uradili da bi sprecili propast lokalne ekonomije.”

Agencija za privatizaciju ponistila je prodaju ubrzo posle protesta politicara iz Vladicinog Hana. Nekoliko dana posle njihove sednice, pojavio se oglas u „Politici“, kojim je objavljeno ponistenje aukcije „Balkan Brika“.

Behluli je saznao za ovu odluku iz novina. Agencija ga je zvanicno obavestila 30. decembra.

“Ako nisam mogao da ucestvujem u aukciji zbog moje nacionalnosti, trebalo je to odmah da mi kazu”, izjavio je za IWPR. “Imao sam velike troskove i neko ce to morati da plati.”

U zvanicnom obrazlozenju ponistenja, koje je potpisao direktor Agencije za privatizaciju, Miodrag Djordjevic, navode se drugaciji razlozi za ovakvu odluku.

U svom pismu Agencija navodi da je primenila ovlascenja iz clana 35a uredbe o prodaji kapitala i imovine putem javne aukcije, koji joj dozvoljava da ponisti aukciju ako smatra da su “bila narusena nacela konkurencije na slobodnom trzistu”.

U pismu se kaze da su se dva lica prijavila za kupovinu 70 procenata deonica drzavnog kapitala u “Balkan Briku”, ali nisu dostavili dokaz o uplati depozita. Agencija je izjavila da ih je pet dana ranije obavestila da su njihove prijave odbijene.

U sledecem pasusu u pismu kaze se da postoje indikacije da je Behluli napravio dogovor sa preostala dva kandidata, zbog cega je kompanija prodata po pocetnoj ceni od 200.000 evra.

Behluli porice da je uopste znao ko su druga dva kupca i dodaje da je zeleo da kupi fabriku najvise zato sto sa njom posluje vec petnaest godina.

Na pitanje IWPR-a Agencija za privatizaciju je odgovorila da ponistenje nema nikakve veze sa Behlulijevom nacionalnom pripadnoscu ili njegovim ucescem u ratu.

“Imali smo indikacija da su narusena nacela trzisne konkurencije”, rekao je portparol agencije Rade Savic. “Ovo nije ni prvi ni poslednji slucaj da je neka aukcija ponistena iz takvih razloga.”

Slobodan Janjic iz SRS izjavio je da ima drugacije objasnjenje ovog ponistenja.

On je za srpske medije izjavio da je aukcija za prodaju fabrike ponistena zbog pritiska koji je njegova stranka izvrsila na vladu premijera Vojislava Kostunice.

“Tomislav Nikolic (potpredsednik SRS), nas predstavnik u Skupstini Srbije, intervenisao je kod premijera, preteci da ce pokrenuti inicijativu za rusenje vlade ukoliko prodaja fabrike cigala ne bude ponistena”, dodao je Janjic. Behluli se ne miri sa ovim porazom. Uzeo je advokata koji je podneo zalbu Ministarstvu za ekonomiju i privatizaciju, koje je po zakonu nadlezno da donose konacnu odluku.

IWPR je kontaktirao ministarstvo, ali portparol Dejan Gligoric je izjavio da ne moze da komentarise ovo ponistenje za javnost.

Pored zalbe ministarstvu, Behluli i njegov advokat su poslali pisma komitetu za privatizaciju u Skupstini Srbije, predsedniku Borisu Tadicu, premijeru Kostunici i predsedniku skupstine Predragu Markovicu.

“Niko od njih nam jos nije odgovorio”, izjavio je za IWPR Behlulijev advokat, koji zeli da ostane anoniman.

On je izjavio da ce se zaliti Vrhovnom sudu Srbije u slucaju da ministarstvo potvrdi odluku agencije.

Advokat kaze da Agencija nije prezentovala dokumente koji bi podrzali njen stav, zasnovan samo na pretpostavkama. Dodaje da ova odluka nema presedana, jer od pocetka privatizacije 2001. godine nijedna aukcija sa samo jednim ucesnikom nije bila ponistena zbog navodnog krsenja nacela konkurencije na slobodnom trzistu.

Behluli je izjavio da je jos 14 kompanija prodato istog dana kada je on kupio « Balkan Brik », a na sest aukcija se pojavio samo po jedan ponudjac.

“Jedino je moja kupovina ponistena”, kaze on. “Prethodnog dana su odrzane cetiri aukcije na kojima je ucestvovao samo po jedan ponudjac”. Ova informacija je potvrdjena na web sajtu Agencije za privatizaciju.

Behluli i njegov advokat su odlucni da idu do kraja. “Zalicemo se medjunarodnom sudu, ako ministarstvo i Vrhovni sud Srbije odluce da podrze donetu odluku”, izjavio je Behlulijev advokat.

Vladicin Han je siromasno mesto. Oko 3.000 od 24.000 stanovnika su nezaposleni, a prosecna mesecna plata iznosi oko 8.000 dinara (oko 110 evra), sto je priblizno polovina prosecne plate u Srbiji.

„Balkan Brik“ je jedna od “zdravih” kompanija u gradu. Zaposljava 282 ljudi koji, kao i direktori i umereniji lokalni politicari, smatraju da je fabrika u proslosti bila tako uspesna upravo zahvaljujuci poslovanju sa Behlulijem.

Zahvaljujuci Behluliju, kazu oni, fabrika je nadrasla lokalno trziste i prosirila svoju bazu klijenata tako da ona obuhvata i trziste na Kosovu koje je poznato po velikoj potraznji, sto mnoge druge kompanije nisu uspele.

Behluli kaze da je bio najveci pojedinacni kupac cigli fabrike Balkan Brik u poslednjih 10 godina. Njegovi poslovni odnosi sa fabrikom nisu bili prekinuti ni za vreme medjunarodnih sankcija protiv Srbije devedesetih godina niti za vreme oruzanih sukoba na jugu Srbije.

On kaze da veliki deo dugovanja fabrike u ukupnom iznosu od 73 miliona dinara (nesto manje od milion evra) cine upravo dugovanja prema njemu.

Direktori fabrike i radnici sada se plase za svoja radna mesta, jer je Behluli obustavio saradnju dok se situacija sa privatizacijom ne resi.

“Zelim da radim i zaradjujem za zivot. Nije me briga ko je vlasnik, dok me placaju dobro i redovno”, izjavio je za IWPR jedan razocarani radnik.

“Dok smo radili s njim (Behluli), redovno smo dobijali plate. Plasim se za svoju egzistenciju ako Behluli prestane da radi s nama.”

Direktor fabrike Dragan Milosavljevic se slaze. “Zelimo da radimo i budemo placeni, a politika nas ne zanima”, izjavio je za IWPR. “Saradnja sa Behlulijem je do danas bila izvrsna. On posluje sa svim fabrikama u Vladicinom Hanu i koliko ja znam niko nije imao problema s njim.”

U medjuvremenu, svi gube vreme ne radeci nista, a radnici su upuceni na cetrdesetodnevno placeno odsustvo.

Ne podrzavaju svi politicari u Vladicinom Hanu agresivnu kampanju kojom SRS “brani grad od dolaska albanskih biznismena kao sto je Behluli.

Branislav Miljkovic, gradonacelnik i clan Demokratske stranke, DS, ne krije da je razocaran odlukom lokalne skupstine kojom predsedava.

On je izjavio da su se prvi problemi pojavili kada je fabrika prodata po pocetnoj ceni od 200.000 evra, jer se ocekivalo vise.

“Posle toga je pokrenuto pitanje o ulozi kupca u sukobu na jugu Srbije”, kaze on. “Ipak, on je gradjanin Srbije i ovakav skandal nikome nije potreban.”

Miljkovic je izjavio da ljudi iz Vladicinog Hana nemaju razloga da se plase “Albanca koji je do sada bio najbolji kupac proizvoda fabrike cigli i koga su zaposleni bili spremni da prihvate”.

Gradonacelnik zakljucuje da ce se fabrika suociti sa sumornom buducnoscu ako Behluli prestane da posluje sa njom.

“Bojim se da fabrika cigala nece imati sta da radi”, izjavio je za IWPR. “Bez Behlulija nece imati pristup onim trzistima koja je on preuzeo.”

Nikola Lazic je novinar lista “Novine Vranjske”.