RUMUNIJA: IZBORNA RETORIKA NEMA EFEKTA
Glasaci nemaju mnogo poverenja u ambiciozna obecanja glavnih igraca u kampanji za dolazece izbore.
RUMUNIJA: IZBORNA RETORIKA NEMA EFEKTA
Glasaci nemaju mnogo poverenja u ambiciozna obecanja glavnih igraca u kampanji za dolazece izbore.
Glavni kandidati na ovomesecnim opstim izborima obecavaju da ce resiti problem korupcije i poboljsati zivotni standard, ali glasaci kazu da su sve to vec culi.
Vladajuca Socijaldemokratska partija, SDP, i njen glavni rival sa centra, Savez za pravdu i istinu, DA, vode izjednacenu borbu pred parlamentarne i predsednicke izbore zakazane za 28. novembar, mada je malo onih koji veruju da bilo koja od ove dve stranke moze ispuniti svoja obecanja kada bude izabrana, kazu analiticari..
Mada se od pobednika na izborima ne ocekuje mnogo, on bi se mogao naci pred velikim problemima ako zeli da ispuni prevelike zahteve javnosti koja ocekuje prijem u clanstvo Evropske unije u roku od tri godine.
”Ako bivsi komunisti u vladajucoj Socijaldemokratskoj partiji pobede, verovatno je da ce nastupiti novi period neodlucnosti, slican onome s pocetka devedesetih godina,” izjavio je za IWPR Sorin Jonita, izvrsni direktor Rumunskog akademskog drustva, SAR.
”Jedina razlika ovog puta je u tome sto necemo biti zaglavljeni na samoj startnoj poziciji vec negde na putu u Evropu.”
PSD, koja je vladala Rumunijom vecim delom postkomunisticke ere, uvek je bila izlozena kritikama iz Brisela zbog korupcije i slabog napretka na polju ljudskih prava.
U isto vreme, mnogi ljudi su sve nestrpljiviji sa svojom prosecnom mesecnom platom od 150 USD, i nalaze uzroke problema u zemlji u tolerisanju korupcije od strane rukovodstva.
Socijaldemokrate, cije je najvece postignuce izvlacenje privrede iz recesije i obavljanje velikog dela pripremnih poslova za pridruzivanje Evropskoj uniji, suocavaju se sa ozbiljnim izazovom DA.
Ispitivanja javnog mnjenja o popularnosti stranaka pokazuju da se snage centra i levica nalaze na gotovo izjednacenim pozicijama, dok trece mesto zauzima ultranacionalisticka Partija velike Rumunije.
Mada sve stranke imaju vrlo slicne proevropske programe, Jonita smatra da je doslo vreme za smenu vlade. “Kada imate istu grupu ljudi na vlasti tokom 11 od 15 godina tranzicije, uz korumpiranu politicku klasu i slabo pravosudje, rotacija vlasti postaje nuzna iz razloga zdravlja drustva.”
PSD priznaju da ima problema, ali obecava rezultate ako dobije jos jedan cetvorogodisnji mandat. Premijer Adrian Nastase, koji se kandidovao za predsednika na izborima koji se takodje odrzavaju 28. novembra, obecao je da ce udvostruciti plate i penzije do 2008. godine, ako socijaldemokrate dobiju vlast.
Takodje je obecao da ce privuci dodatne strane investicije i ubrzati reformski proces da bi se ispunili zahtevi Evropske unije.
Sa svoje strane, opoziciona alijansa je obecala da ce gotovo utrostruciti prosecnu platu u sledece cetiri godine. Njen lider, gradonacelnik Bukuresta zapazen po svojim javnim istupima, Trajan Basesku, obecao je da ce osloboditi Rumuniju kulture korupcije i nepotizma.
Basesku zeli da azurira ukupnu strategiju ulaska u Evropsku uniju i ubrza reforme kod kuce umesto oslanjanja na spremnost evropskih vlada da gledaju kroz prste na probleme koje Rumunija ima.
Ipak, obecanja politicara zvuce suplje Doini Petresku, penzionerki staroj 63 godine, koja zivi sa manje od 100 USD mesecno. “Verovatno cu glasati, ali ne verujem da ce se bilo sta promeniti,” izjavila je Doina Petresku. “Bilo ko da dodje na vlast, nastavice da rade samo za sebe. Nista ne verujem njihovim obecanjima.”
Takvi stavovi su uobicajeni kod gotovo jedne trecine od 21 miliona stanovnika Rumunije za koje se procenjuje da zive ispod granice siromastva.
”Korupcija i siromastvo su kljucna pitanja na ovim izborima, ali uprkos mnogim obecanjima koja stranke daju, niko ih ne shvata ozbiljno,” izjavio je za IWPR Ovidiju Nahoi.
On je izjavio da je ishod izbora neizvestan i da se sve nalazi u rukama neodlucnih glasaca koji stalno menjaju misljenje.
Nahoi strahuje od onoga sto ce se dogoditi sa sledecom vladom kada se Rumunija prikljuci Evropskoj uniji i suoci sa preuvelicanim ocekivanjima javnosti.
”Vecina ljudi veruje da ce ulazak u Evropsku uniju odmah doneti vece plate,” izjavio je, “ali tuzna istina je to da kada se Rumunija ukljuci u klub, ona ce morati da ispuni reformska obecanja, a to ce podrazumevati otpustanja, strogu fiskalnu politiku i konkurenciju na slobodnom trzistu.”
Rumunija je trenutno planirana za pridruzivanje Evropskoj uniji 2007. godine, zajedno sa susednom Bugarskom. Ali dok je vlada u susednoh Sofiji vec obavila pregovore o clanstvu, Bukurest treba da zavrsi jos tri kruga pregovora do kraja ove godine.
Evropska unija i Rumunija treba da dodju do sporazuma o ekoloskoj politici do kraja ovog meseca. Sporazumi o preostalim, tezim temama, kao sto su konkurencija, pravosudje i unutrasnji poslovi mogu doci na red tek u decembru.
Unutrasnji poslovi ukljucuju i kontrolu granica i antikorupcijske mere. Nekoliko evropskih drzava jos strahuje da bi Rumunija mogla postati kapija za ilegalne imigrante, sverc i organizovani kriminal, ukoliko se ne uspostavi cvrsca kontrola na granicama i ne reformise pravni sistem.
Marian Siriak je redovni saradnik IWPR
