Suđenje Haradinaju: Tužioci traže da svedok ne bude uzet u obzir

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 29 June, 2012

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 748, 29. jun 2012.)

Na suđenju bivšem kosovskom premijeru, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), tužioci su ove sedmice priznali da je jedan od njihovih ključnih svedoka nepouzdan, te zatražili od sudija da ignorišu njegov iskaz.

Taj svedok, koji se umesto pod svojim imenom pojavio pod brojem 81, bio je je jedan od 12 svedoka tužilaštva koji je trebalo da svedoče uživo u sklopu delimično obnovljenog suđenja Haradinaju, započetog u avgustu 2011.

Tužilac Pol Rodžers (Paul Rogers) je ove sedmice rekao sudijama kako tužilaštvo „ne namerava da se oslanja na dokaze Svedoka 81“.

„[Tužilaštvo] poziva veće da ignoriše te dokaze kao nepouzdane i da ih tretira kao da nisu u zapisniku. Naravno, veće bi ostale dokaze i dalje trebalo da ocenjuje samostalno, ne obazirući se na njegov iskaz“, kazao je Rodžers.

Pojavljujući se u haškoj sudnici u novembru 2011., Svedok 81 je dao iskaz o navodnom ubijanju i sakaćenju trojice tinejdžera – pri čemu se taj zločin, po njegovim rečima, odigrao u prisustvu Haradinaja i njegove dvojice saoptuženika, maja 1998., u selu Jablanica. (O tome vidi tekst „Napeto svedočenje na suđenju Haradinaju“.)

Tokom svedočenja, odbrana je svedoka optužila da je čitav svoj iskaz izmislio.

Na ovosedmičnom saslušanju, Rodžers je priznao da su se u iskazima drugih svedoka pojavila odstupanja u datumima.

„Časni sude, vi bi trebalo da razmotrite koliko je vremena proteklo“, kazao je on. „Kada su [svedoci] zbunjeni oko datuma, časni sud može da pogleda ostale dokaze iz zapisnika.“

On je rekao i da veće ima „pravo da razmotri stres i strah koje su kosovski Albanci mogli da osete svedočeći u ovom slučaju“.

Rodžers je za Haradinaja – kao nekadašnjeg visokog starešinu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – i njegovu dvojicu saoptuženika, Idriza Baljaja (Idriz Balaj) i Lahija Brahimaja, zahtevao zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina.

Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je bila podignuta protiv njega. Među njima su i one koje se tiču ubistava, torture i silovanja srpskih civila, kao i osumnjičenih albanskih i romskih kolaboracionista potkraj devedesetih godina na Kosovu.

Baljaj je takođe oslobođen, dok je Brahimaj proglašen krivim za okrutno postupanje i mučenje, te osuđen na šest godina zatvora.

Svedok 81, koji je takođe bivši pripadnik OVK, nije svedočio na prvom suđenju.

Delimično ponovljeno suđenje proisteklo je iz žalbene presude donete u julu 2010. godine, kojom je zaključeno da su sudije „propustile da uvaže ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, kao i da su isuviše naglasile „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.

Žalbene sudije su stoga odlučile da Haradinaju i Baljaju treba ponovo suditi po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje; dok Brahimaju treba suditi po četiri od tih šest tačaka.

Delimično obnovljeni postupak počeo je u avgustu 2011., ali je potrajao više meseci zbog poteškoća koje su pratile obezbeđivanje svedočenja poslednjeg zaštićenog svedoka. Taj svedok jeste okončao svoj iskaz, ali na tajnoj lokaciji i na potpuno tajnom zasedanju. Tužilaštvo je 20. aprila saopštilo da je završilo svoj dokazni postupak. (O tome vidi tekst „Haradinajeva odbrana neće iznositi dokaze na ponovnom suđenju“.)

Sve važeće optužbe tiču se „improvizovanog zatvorskog objekta“ u Jablanici (Kosovo), koji je bio lociran nedaleko od Brahimajevog porodičnog imanja, a služio je i kao štab OVK-a. Tužioci su rekli da je taj pritvorski objekat bio korišćen za premlaćivanje, mučenje i zatvaranje onih koji su bili, ili se za njih smatralo da su, srpski kolaboracionisti, bez obzira na njihovu nacionalnost.

„[Trojica] okrivljenih bili su visoki i poštovani komandanti u OVK-u, koji su se zalagali za eliminaciju opozicije maltretiranjem, mučenjem i ubijanjem“ onih koje su doživljavali kao svoje protivnike – kazao je Rodžers. „Bio je to mali objekat . . . na malom parčetu zemlje, na ivici sela Jablanica. S obzirom na njegovu veličinu, za one pripadnike OVK-a koji su tamo boravili bilo je nemoguće da ne znaju šta se zbiva.“

Zarobljenici su, kako je rekao Rodžers, „bili držani vezani kao životinje, prljajući se i spavajući u sopstvenom izmetu, dehumanizovani i poniženi“.

Brahimaj se, kako je kazao, nalazio „u epicentru maltretiranja“. U optužnici se tvrdi da je Brahimaj često i lično vršio premlaćivanja i ostale nasilne radnje.

Rodžers se pozvao na iskaz jednog anonimnog svedoka, koji je posvedočio da mu je, nakon što je bio teško pretučen, Brahimaj pružio revolver i rekao: „Uzmi ovo i ubij se, jer ja ne želim da prljam svoje ruke tvojom krvlju.“

Kao navodni komandant specijalne jedinice OVK-a pod nazivom „Crni orlovi“, Baljaj je bio Haradinajev „poručnik od poverenja“ i delovao je kao „važna veza“ između njega i Brahimaja – kazao je Rodžers.

Haradinaj je pak bio „kadar da utiče na ponašanje drugih“ zahvaljujući svom položaju, a na temelju „poštovanja koje je uživao kao [ratni] heroj i komandant“, rekao je Rodžers.

„Njegovo odobrenje i podrška eliminaciji protivnika nelegalnim sredstvima – u kombinaciji sa autoritetom i poštovanjem koje je uživao – delovali su kao ohrabrenje za počinitelje zločina u Jablanici“, kazao je Rodžers sudu.

Dodao je da ratna saopštenja i crne liste OVK-a „ne ostavljaju prostor za neizvesnost kada je u pitanju sudbina onih koji se sumnjiče za kolaboraciju“.

Rodžers tvrdi da je Haradinaj „trebalo da zna“ za upozorenje koje je u julu 1998. izrekao portparol OVK-a, i po kojem će kolaboranti biti ubijeni „ukoliko nastave da slede pogrešan put“.

Prilikom iznošenja završne reči odbrane, Haradinajev advokat Ben Emerson (Ben Emmerson) bio je veoma kritičan prema tužiocima zbog toga što su Svedoka 81 doveli da svedoči, naglašavajući da je to svedočenje bilo ključno za dokazni postupak optužbe.

Tužioci su se snažno oslonili na Svedoka 81 i njihov poslednji zaštićeni svedok trebalo je da podrži „tvrdnju koju je tužilaštvo navelo kao ključnu za svoj slučaj – da je g. Haradinaj prisustvovao i da je direktno učestvovao u sakaćenju i ubijanju trojice tinejdžera“, kazao je Emerson.

Iskaz Svedoka 81 je, po Emersonovim rečima, „bio toliko zapanjujuće nepošten, toliko očigledno lažan u svakoj pojedinosti, da je on proveo pet dana uvijajući se i okrećući se kao zmija na štapu“.

„Ledi vam se krv u žilama kada pomislite da je svedok koji je voljan da laže tako lako, neprestano i sa takvim zalaženjem u detalje služio kao oslonac odgovornom tužitelju, koji ga je iskoristio kao temelj svog dokaznog postupka“, kazao je Emerson.

„Odlučili ste da pozovete svedoka . . . čiji dokazi su tako očigledno lažni da ste bili prisiljeni da odustanete od bilo kakvog oslanjanja na njega, uprkos grozoti i težini njegovih tvrdnji“, kazao je Emerson Rodžersu, koji je zamrznutog izraza lica sedeo na drugoj strani sudnice.

Potom je Rodžers ustao i rekao veću da je „potpuno neprikladno iznositi tako lične i direktne primedbe advokatu tokom završnih reči, pa i uopšte, tako da bih zamolio g. Emersona da prestane sa tim“.

Emerson je uzvratio tvrdnjom kako je neophodno da Rodžers preuzme odgovornost za svoje postupke.

„Siguran sam da bi g. Rodžers voleo da nije došlo do ovoga, ali je neophodno da on preuzme odgovornost za odluku tužilaštva da se osloni na svedoka za koga su svi mogli da vide i uvere se, poput g. Rodžersa, da je potpuno nepouzdan“, kazao je Emerson.

Emerson je rekao da je drugi „svedok-zvezda“ na ponovnom suđenju – poslednji zaštićeni svedok – kazao kako „nikada nije video da je g. Haradinaj u Jablanici bio prisutan u bilo kojoj prilici kada su činjeni zločini, pa je čak tvrdio i da nikada nije video g. Haradinaja da boravi na imanju gde su se navodni zločini desili“.

Taj svedok je, po Emersonovim rečima, posvedočio da je Haradinaj „kritikovao“ Brahimaja kada je saznao da je jedan zarobljenik pretučen.

„Teško da je komandant bio zadužen da u sklopu [zajedničkog zločinačkog poduhvata] muči i ubija zatočenike u Jablanici“, kazao je Emerson.

„Zbog njihove formalne odluke da odustanu od Svedoka 81, a u skladu sa činjenicom da je [poslednji zaštićeni svedok] napokon došao i rekao istinu o Ramušu Haradinaju, glavna teorija tužilaštva je u ovom slučaju potpuno propala“, konstatovao je Emerson.

On je rekao da je nakon prvog suđenja i oslobađanja, „bilo onih koji nisu bili spremni da prihvate presudu“.

Dodao je i da je medijska priča o tome da je oslobađanje nepravedno i da su svedoci zastrašivani „počela da dobija na težini“.

„Barem to se nikada neće reći, niti će se moći reći, za ovo ponovno suđenje“, kazao je Emerson. „Ovo sudsko veće nije za sobom ostavilo nijedan nepretureni kamen.“

Tužilaštvo je bilo u prilici da pozove svakog svedoka kojeg poželi, a ne samo one koji su odbili da se pojave na prvom suđenju, i bila su odobrena duga odlaganja kako bi se obezbedila ta svedočenja – rekao je Emerson.

„Zamolio bih vas da izgovorite ne samo to da tužilaštvo nije uspelo da dokaže svoj slučaj, nego da odete još dalje i izgovorite neporecivu činjenicu da je, posle nečega što je zasigurno jedan od najiscrpnijih postupaka u istoriji međunarodnog krivičnog prava – koji je trajao sedam godina i podrazumevao dva procesa, kao i bezbroj beznadežnih i čudnih, pristrasnih svedoka – okrivljeni nevin. Potpuno nevin za zločine koji mu se stavljaju na teret“, rekao je on.

Osvrćući se na postojanje OVK-ovih crnih lista, Emerson je rekao kako činjenica da je neko možda imao „nameru da identifikuje ljude koji prosleđuju informacije u Srbiju . . . sama po sebi nije krivično delo“.

Crna lista na koju se tužilaštvo pozvalo čak i ne predstavlja dokument OVK-a, nego je nju načinila jedna druga grupacija – Oružane snage Republike Kosovo.

Osim toga, Emerson je rekao i da je čovek koji je pisao saopštenja OVK-a – na koga se tužilaštvo pozivalo i koji je svedočio na prvom suđenju – ukazao na to da „nikada nije razgovarao sa Ramušom Haradinajem“ o tim dokumentima, niti je okrivljeni bilo koji od tih dokumenata potpisao.

„Oni su bezvredni“, rekao je za ta dokumenta Emerson.

Branioci preostale dvojice optuženika – Baljaja i Brahimaja – takođe su izneli opsežne završne reči. Obojica su kritikovala to što je tužilaštvo pozvalo Svedoka 81, i tvrdila da su njihovi klijenti nevini.

Presuda će biti naknadno saopštena.

Rachel Irwin je novinarka IWPR-a u Hagu.