Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Zivela Narodna Obnova

Srbija obnavlja svoje mostove - i nacin razmisljanja. Akademici ozivljavaju duh Breznjeva. Kina podrzava jugoslovenskog premijera Momira Bu La To Vica. A Petar Lukovic, izvestava, da se nas predsednik hvali: "Nasa zemlja je najslobodnija i najdemokratskij
By Petar Lukovic

Trijumfalno smo pobedili NATO, odbranili Kosovo, uspeli da Ujedinjene nacije vratimo na mesto koje im pripada. Onda smo krenuli u slavnu Obnovu.


"Moguce je da rezultati Obnove u pozitivnom smislu iznenade ne samo nas nego i citav svet", rekla je dr Mira Markovic, supruga jugoslovenskog predsednika, za Radio TV Srbije. Najavljena je i smela Reforma i intimna saradnju s "progresivnim i demokratskim delom covecanstva", kao sto su Severna Koreja, Kina, Rusija, Belorusija...


"Nasa zemlja je najslobodnija i najdemokratskija na svetu" izjavljuje Slobodan Milosevic. Zato idemo dalje, zivot se nastavlja. Suverenitet smo sacuvali, nezavisnost potvrdili, nece po nasoj zemlji da hoda americka i francuska armada. Molice oni nas da im oprostimo.


Ustalom, drzavna anketa kaze da samo 25 odsto gradjana zeli pomirenje sa NATO-svetom.


U prvom naletu opstenarodnog entuzijazma, Predsednici Milosevic i Milutinovic takmicili su se u postavljanju mermernih ploca na kojima pise da je svecano zapocela Obnova. Sa televizije su pljustala obecanja da ce sve sruseno biti izgradjeno vec sutra.


Nije nam potrebna strana pomoc, mozemo sve sami, pametni smo, sposobni, imamo mudro rukovodstvo. Sreca je da nas vodi drug Slobodan. Po dijagnozi Saveza pokojnih boraca on je "izrastao u svetskog lidera u borbi za slobodu i postao simbol otpora XX veka".


U postpobednickom trenutku izgledalo je kao da smo prespavali 77 dana bombardovanja. Kao da nista nije bilo, kao da smo nastavili tamo gde smo stali 24. marta, kao da je istina da je poginulo samo nekoliko stotina nasih vojnika. Kao da se podrazumeva da nije bilo zlocina prema Albancima. Zar mi, Srbi, koji smo se vekovima samo branili - da nekom naudimo?


Ovo je zemlja u kojoj vladaju dance-patriote s Radio Kosave (direktor i vlasnik: Marija Milosevic, kcer Predsednika), tek otvoreni "Bambilend" njenog brata Marka Milosevica, mama dr Mira Markovic, a iznad svih njen suprug, Slobodan.


Drzavna kampanja propoveda "spremnost da Obnova bude efikasna kao Odbrana". Iz sata u sat nas ubedjuju da je na Kosovu sve pod kontrolom, da ce dinar opstati, da reforme samo sto nisu stigle, da ce vladajuca koalicija (SPS-JUL-SRS) zauvek brizno brinuti o nama.


Upravo slusam zastrasujuce vesti na rezimskom Radio Beogradu: u Svedskoj je izbio veliki pozar, u Holandiji proizvodnja celika manja za dvadeset odsto, u Americi zetva jos nije pocela, u Pakistanu nemaju ni grama pirinca. U Ceskoj se kaju zbog privatizacije i zahtevaju da se vrati Varsavski pakt. U Madjarskoj gladuju, u Rumuniji se organizuje povratak Nikole Causeskua i njegove supruge Elene. Nasi naucnici rade na tome da se obnovi duh, lik i telo Leonida Breznjeva. Poljaci zahtevaju da ruski vojnici okupiraju Varsavu. Iz Kine podrzavaju premijera Jugoslavije Momira Bu La To Vica, u Severnoj Koreje nas obozavaju, s Kube stizu pohvale.


U casu kad je krenula Obnova Predsednik Jugoslavije odlikovao je preko hiljadu vojnika i policajaca. Isto toliko organizacija ...i kolektiva, i firmi, i bolnica. Orden nije dobio samo onaj ko nije hteo. U TV "Dnevniku" dvadeset minuta su citali srecne dobitnike.


List "Politika" je na naslovnoj strani objavila da je bas ona zasluzila "Orden zasluga za SRJ", jer je iskazala "patriotizam, hrabrost, samoinicijativnost, pozrtvovanje, humanost, solidarnost, strucnost i izuzetno zalaganje u izvrsavanju svojih zadataka u ratnim uslovima".


Medaljom za hrabrost odlikovani su "branioci mostova", grupa gradjana zaposlenih i placenih da RTS-reporterima kazu kako su spremni da plivaju u Savi, ako ih neprijatelj pogodi u glavu. Medalju je dobila manifestacija "Pesmom protiv rata", na kojoj su ucestvovali svi pevaci koji su bili dovoljno inteligentni da otvore usta i naruze Clintona.


Gomila pukovnika, potpukovnika i kapetana Narodne Policije dobila je gomilu ordenja: orden "duge cevi bezbednosti prvog stepena", orden "zasluga za dva metra zakopanu istinu", orden "paramilitarnog streljackog voda".


A onda je pocelo. Miting opozicije u Cacku: 20.000 prisutnih. Miting u Uzicu: 10.000. U Leskovcu, donedavnom SPS-bastionu, 20.000 besnih ucesnika koji su usudjuju da traze spisak poginulih i nestalih u dobitnickom ratu. U Prokuplju: 5.000 gradjana. U Novom Sadu, na gradskom trgu, samo 25.000 ljudi. U Kikindi: 6.000 nezadovoljnih trijumfom na Kosovu. Najavljuju se mitinzi u Krusevcu, Kraljevu, Valjevu, Nisu.


Osnovna tema: ostavka Slobodana Milosevica. Potpisuju se peticije, tvrdi se da je Predsednik mrtav ali da mu to jos niko nije rekao.


Ali "Politika" ima objasnjenje. Informise nas da ostavku Predsednika traze - izdajnici, placenici, CIA-dousnici, petokolonasi, moralni otpad, protuve, licemeri, moderni varvari, dousnici Novog Svetskog Poretka, mondijalisti, minorni politicari, unutrasnji neprijatelji, dezerteri, kukavice koje su pobegle pred bombardovanjem, takozvani mirotvorci, provokatori, americki simpatizeri, neprijatelji svog naroda...


Za to vreme zemlja Srbija se rastace po savovima. Ona je pocepana, spremna na prodaju po najnizoj ceni, okupljena oko javnih kuhinja, zaglibljena u prepune kontejnere koje niko ne odnosi.


Gnevna je i nemocna da se suoci sa istinom: vrsili smo zlocine, ubijali, bacali u grobnice, verovali da 'Siptara' nece biti ako dodje NATO , kako je najavila rezimska "Politika" tri dana uoci rata. Hteli smo da svakog Albanca 'oslobodimo' do sagorelih temelja, da ponovimo ono sto smo sa uspehom obavili po Hrvatskoj i Bosni.


A ja - sedim pred kompjuterskim ekranom i sabiram licne orden-ucinke: patriotski sam nosio kanistre s vodom strpljivo sedeo u mraku. Herojski sam popusio sve cigarete koje su mi bile pri ruci i popio sve sto sam mogao da priustim. A hrabrost sam jedino ispoljavao pred web-sajtovima, i vodio licnu informativnu bitku...


Izgleda mi sada da je nesto sto se zove "gradjanski rat" neumitna sudbina srpske drzave. Pitanje je samo da li ce se taj art-happening odigrati vec sutra ili za sest meseci.


"Zrtve smo stoicki podnosili i uvek kretali u Obnovu" porucuju nam s radija. A da li ce se nesto ozbiljno promeniti u bliskoj buducnosti? Da li se salite: leto je. Ko da menja vlast po ovoj temperaturi?


Petar Lukovic je beogradski kolumnista lista Feral Tribune u Zagrebu i urednik XZ, kultturnog magazina, iz Beograda. www.beograd.com/xz