Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ZAVADJENI LIDERI POSTIGLI PRIMIRJE

Kostunica i Djindjic postigli su predizborni dogovor o zajednickom nastupanju na izborima, ali su dani zajednistva DOS-a odbrojani.
By Zeljko Cvijanovic

Koalicija koja je Slobodana Milosevica skinula s vlasti okoncala je unutrasnje razmirice radi zajednickog izlaska na izbore na kojima se nada da ce konacno potuci saveznike nekadasnjeg jugoslovenskog predsednika.


Medjutim, pod znakom je pitanja da li ce Demokratska opozicija Srbije, sastavljena od osamnaest stranaka ostati ujedinjena i posle izbora zakazanih za 23. decembar. Njeni lideri vec sada se bore za buduce visoke pozicije.


Nakon dvonedeljne polemike, Kostunica je dopustio da Zoran Djindjic, jedan od znacajnijih lidera DOS-a postane premijer Srbije posle izbora u zamenu za dva velika ustupka.


Kostunica je od svog protivnika zahtevao da "posle 23.decembra drzavu pocnemo uredjivati tako da njom ne zavlada hir pojedinca, bezakonje, vec da vlada zakon".


On je protivnik 'kriznih stabova', koji su u vecini drzavnih firmi, dobrim delom pod Djindjicevom kontrolom, preuzli vlast posle 5.oktobra.


Drugi zahtev bio je da se Djindjic slozi da predstavnici savezne drzave budu ukljuceni u pregovore o uredjenju zajednicke drzave sa Crnom Gorom.


Savezni predsednik insistirao je da se Djindjic slozi s tim da jugoslovenske vlasti zajednicki rade sa predstavnicima u obe republike tokom ovih pregovora.


Ovo bi moglo razocarati pojedine clanove DOS-a, ukljucujuci Djindjica, bliskog prijatelja Djukanovica, koji zeli labavu federaciju ili cak dve nezavisne drzave.


Pored sukoba sa Djindjicem o njegovom naimenovanju na mesto premijera, on i Kostunica svadjali su se oko ucesca njihovih partija na izbornoj listi DOS-a.


Djindjic, lider Demokratske stranke, DS, slozio se da Kostunicina partija Demokratska stranka Srbije, DSS, ima isti broj mesta na listi. Svaka straka zastupljena je sa po 26 odsto mesta na DOS-ovoj izbornoj listi.


Izgleda da se Djindjic slozio i zbog sve vece Kostunicine popularnosti koja je doprinela da njegovu partiju koja u anketama nikada pre nije prelazila sedam odsto podrske, sada podrzava 35 odsto biraca. To je cini ne samo najpopularnijom u DOS-u vec i u celoj Srbiji.


S druge strane, Djindjica podrzava samo dva odsto birackog tela, cak manje nego Vojislava Seselja, sto je jedan od razloga zbog cega tako insistira da ga sada imenuju za premijera.


Ankete javnog mnjenja predskazuju da bi DOS mogao da osvoji cak 160 od 250 mesta u parlamentu Srbije. Takav rezultat mogao bi se smatrati konacnim porazom partije Slobodana Milosevica.


Medjutim, male su sanse da ce DOS kao koalicija postojati i u narednoj godini. DOS cini skup razlicito orijentisanih partija koje se znatno razlikuju u pogledu odnosa prema drzavnim institucijama, nacionalnom pitanju, kriminalu i bezakonju. One su do sada bile ujedinjene na zadatku konacnog Milosevicevog rusenja s vlasti.


Iza kulisa, Djindjic i Kostunica se vec bore za vrhovnu vlast u novoj Srbiji.


Kostunica je na nedavnom sastanku svoje partije predvideo da ce posle izbora doci do raspada DOS-a. Dijndjic ce, kako neki smatraju, odbaciti uslove na koje je pristao da bi postao premijer.


Djindjic smatra da ce posle uspostavljanja republicke vlasti biti u povoljnijoj poziciji od Kostunice.


Realna politicka moc ustavom je koncentrisana u republikama, a ne u saveznoj drzavi. Djindjic veruje da ce iz tog razloga on kao premijer Srbije, umesto Kostunice, postati uticajniji i na terenu, i kao sagovornik medjunarodne zajednice.


Kao sagovornik medjunarodne zajednice Djindjic bi mogao biti popustljiviji pregovarac nego Kostunica koji je poznat po svom antiamerikanizmu i tvrdoglavom zagovaranju srpskih interesa.


Djindjicevu stranku vodi tim uigranih profesionalaca, za razliku od Kostunicine DSS gde dominiraju entuzijasti.


Takodje, neformalni politicki savez izmedju Djukanovica i Djindjica mogao bi istisnuti Kostunicu i uciniti njegovu poziciju slicnu onoj kakvu je 1991.godine, posle raspada SSSR, imao sovjetski lider Mihail Gorbacov.


"Kostunca ce posle izbora u decembru biti ostavljen po strani", tvrdi Slavko Perovic, funkcioner Liberalne stranke Crne Gore i Djukanovicev radikalniji istomisljenik na liniji drzavne samostalnosti Crne Gore.


On smatra da ce tada Djindjic postati licnost broj jedan na srpskoj politickoj sceni, i da ce to biti korak do saglasnosti Srbije i Crne Gore.


Zato Djindjicu, za koga radi vreme, nije potreban frontalni sukob sa Kostunicom. On tvrdi da razdor izmedju njega i Kostunice stvara tajna policija, koje je kako kaze, ostala pod Milosevicevom kontrolom.


"Po tom planu ja treba da budem proglasen za zlo, za onoga ko je organizovao samo lose stvari, a da je Kostunica umeren covek koji stiti mir, red, zakon, bezbednost", pise Djindjic u beogradskom nedeljniku "Blic News".


Medjutim, razlike su vece od onoga sto Djindjic zeli da prizna.


Njegovi protivnici misle da se iza njegovih radikalnih zahteva da se sto pre smene ljudi iz Milosevicevog tima krije zelja da svoje ljude sto pre stavi na njihova mesta da bi ovladao Milosevicevim polugama vlasti.


Raspad DOS-a ni vecina lidera te koalicije ne dovodi u pitanje, vise su u pitanju modaliteti kasnijeg pregrupisavanja partija. Vuk Obradovic, vodja Sociijaldemokrata, misli da ce se koalicija raspasti na tri grupe: na socijaldemokratski levi centar, na centristicke liberalne demokrate i desni nacionalni centar.


Iako se nije izjasnjavao o imenima nije tesko zakljuciti da Obradovic na celu prve grupe vidi sebe, na celu druge Djindjica, dok bi prema njemu desni centar predvodio Kostunica.


Postoji i misljenje da ce se DOS deliti prema onome kako biraci budu glasali: na Kostunicin i Djindjicev blok.


Ma kakav bio rezultat izbora, Srbije ce nakon decembarskih izbora ploviti uzburkanim vodama.


Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.