Zapad bi trebalo da poveca pomoc Makedoniji

Medjunarodna zajednica mora da ucini vise kako bi pomogla Makedoniji da se

Zapad bi trebalo da poveca pomoc Makedoniji

Medjunarodna zajednica mora da ucini vise kako bi pomogla Makedoniji da se

Pise: Karina Johansen iz Skoplja


Pre nedavnog nasilja u blizini Tanusevaca i brda iznad Tetova, medjunarodna


zajednica je Makedoniju smatrala jedinstvenim primerom zemlje na Balkanu u


kojoj se konflikt uspesno sprecava.


Ne samo sto se ova zemlja mirnim putem otcepila od bivse Jugoslavije, vec je


cak i 1999, kada je kriza na Kosovu dostigla vrhunac i kada je 300.000


albanskih izbeglica sa Kosova prebeglo u Makedoniju preteci da ugrozi


etnicku ravnotezu ove zemlje, uspela da izbegne etnicke konflikte unutar


svojih granica.


Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Balkan, Carl Bildt, u petak 16.


marta rezimirao je trenutnu situaciju u Makedoniji sledecom izjavom : "Ovde


se ne dovodi u pitanje samo bezbednost Makedonije, vec i sve sto smo


pokusavali da postignemo na Balkanu: demokratija, zajednicki zivot, saradnja


medju etnickim zajednicama.


"Kada Albanci i Makedonci sede zajedno u koalicionoj vladi, to je prava


demokratija. Ako ekstremni nacionalisti s puskom u ruci to uniste, citava


Evropa ce doci u opasnost. "


Albanski ekstremisti tvrde da napori koje oni vec deset godina ulazu kako bi


demokratskim politickim sredstvima unapredili prava pripadnika svoje nacije


u Makedoniji, nisu urodili plodom, te da su zbog toga primorani da se za


svoja politicka prava u okviru Makedonije bore na drugi nacin.


Mada neka od spornih etnickih pitanja i dalje, medjutim, ostaju neresena i


mada se nastavlja sa diskriminacijom etnickih Albanaca prilikom


zaposljavanja, a navodno i u okviru nekih drzavnih institucija kao sto je


policija, ipak se moze reci da je postignut znacajan napredak.


Pravna podloga za ostvarenje uslova u kojima ce etnicki Albanci uzivati ista


prava kao i Makedonci postoji. Ovim dvema vrlo podeljenim zajednicama nisu,


medjutim, date iste mogucnosti za ostvarenje tih prava.


Trenutna, mesovita etnicka vlada ucinila je izvesne napore da se pozabavi


takvom neravnopravnoscu. Povecana je kvota pozitivne diskriminacije u


korist etnickih Albanca u policiji, vojnoj i civilno administraciji i na


univerzitetima.


No, politika emancipacije i integracije etnicke albanske zajednice u


makedonsko drustvo ne moze uroditi plodom preko noci. Sve dok se znacajan


broj etnickih Albanaca ne ukljuci u rad drzavnih institucija, vrlo je


verovatno da ce oni ostati privrzeni sopstvenoj etnickoj zajednici, a ne


makedonskoj drzavi.


S druge strane, mnogi Makedonci veruju da je etnickim Albancima ucinjeno


dovoljno ustupaka i smatraju da su ih oni Albanci koji se sada bore protiv


drzave izneverili, pogotovo nakon sto je Makedonija prihvatila ogroman


priliv albanskih izbeglica s Kosova tokom krize u toj pokrajini.


Stavise, mnogi Makedonci strahuju da se zahtevi Albanaca nece zaustaviti kod


potrebe da budu priznati kao ustavotvoran narod. Oni veruju da se iza toga


krije zelja za federalizacijom ili totalnim otcepljenjem zapadne Makedonije


s ciljem da se ostvari san o "Velikoj Albaniji".


Tako je pritisak na mesovitu etnicku koalicionu vladu sve veci, a rastu i


bes i frustracija u okviru obe zajednice.


Trenutno se cini da samo manjina u okviru etnicke albanske zajednice


podrzava nasilnu strategiju albanskih ekstremista. No, izgleda da podrska


njima raste.


Isto tako je u porastu frustracija koju dozivljavaju Makedonci usled


nespremnosti vlade da ostrije reaguje.


U subotu, 17. marta, oko 1.000 Makedonaca okupilo se u vecernjim casovima


ispred zgrade parlamenta u Skoplju, zahtevajuci od vlade da preduzme


ostrije mere protiv albanske gerile ili da podeli oruzje demonstrantima kako


bi se oni sami obracunali s pobunjenicima.


Sledeceg poslepodneva, broj demonstranata sa slicnim zahtevima popeo se na


3.000.


Koraci koje ce u narednih nekoliko dana preduzeti makedonska vlada i


medjunarodna zajednica odigrace presudnu ulogu u eventualnom sprecavanju


medjuetnickog konflikta u Makedoniji. Neophodno je da se odrzi mesovita


etnicka koaliciona vlada i da opozicione partije ne zloupotrebe tu situaciju


za obezedjivanje kratkotrajne politicke prednosti.


Nakon dvodnevnog vanrednog zasedanja, parlament je 17. marta potvrdio


jedinstvo vlade izglasavsi zajednicku deklaraciju sa 97 vecinskih glasova i


samo 6 uzdrzanih. Odbijen je predlog opozicije, Socijaldemokratskog saveze


Makedonije (SDSM) da se osnuje vlada u ciji sastav bi usle sve partije.


Deklaracija je osudila nasilje, potvrdila postovanje teritorijalnog


integriteta Makedonije, pozvala ljude da ostanu mirni i vrate se svojim


kucama, te apelovala na medjunarodne mirovne snage na Kosovu, K-For, da


pojacaju svoje prisustvo duz kosovsko-makedonske granice.


Ta rezolucija delimicno je razuverila ljude da postoje napetosti i


podeljenosti u okviru koalicione vlade. Makedonski predsednik Boris


Trajkovski, premijer Ljubco Georgievski i ministar unutrasnjih poslova,


Dosta Dimovska, najavili su mogucnost uvodjenja vanrednog stanja kako bi se


vojsci omogucilo da operise u unutrasnjosti zemlje.


Kako navodi nezavisni dnevni list "Dnevnik", vodja Demokratske partije


Albanaca, Arben Xhaferi, pripretio je da ce napustiti koaliciju ukoliko se


preduzmu takvi koraci. Xhaferi tvrdi da bi vanredno stanje samo pojacalo


napetost izmedju etnickih zajednica.


Na medjunarodnom planu, makedonska vlada trazi uverenje da ce se Zapad


umesati ukoliko doce do eskalacije nasilja.


Iako medjunarodna zajednica stalno osudjuje nasilje, Makedonci sve manje


veruju u resenost Zapada da zastiti teritorijalni integritet ove zemlje.


Do ovog nepoverenja je doslo jer su Makedonci bili svedoci onoga sta se


desavalo na Kosovu.


To sto K-For nije uspeo da obezbedi granice izmedju Makedonije i Kosova,


uprkos cestim zahtevima Skoplja da se poostri akcija koja bi osujetila


kretanje naoruzanih grupa i opreme preko granice, samo je uvecalo


zabrinutost.


Odbacen je zahtev za tampon zonom sa K-For trupama, mada ce nove trupe biti


poslate u ovu oblast, a i NATO je trazio da se na Kosovo smeste dodatne


trupe.


Uprkos tome, izgleda da medjunarodne snage na Kosovu nisu sposobne da


obezbede granicu.


I NATO je bio izlozen medjunarodnoj kritici. Specijalni izvestilac za


ljudska prava za Balkan, Jiri Dienstbier, okrivio je medjunarodnu zajednicu


da je suvise pasivna u sprecavanju konflikta u Makedoniji. On je optuzio


K-For da je prekasno reagovao na krizu i pozvao je medjunarodnu zajednicu da


prizna postojanje ekstremizma kako bi se ova oblast stabilizovala.


Ukoliko zeli da spreci gasenje napora koji se vec deset godina ulaze u


sprecavanje konflikta, medjunarodna zajednica mora da obezbedi konkretniju


podrsku makedonskoj vladi. Izjave kojima se podrzava teritorijalni


integritet ove zemlje nece biti dovoljne.


Jasno je da bi politicko resenje bilo povoljnije, ali je moguce da


intenzivniji medjuetnicki dijalog na kome insistira medjunarodna zajednica


nece bit dovoljan. Neke druge mere za sprecavanje konflikta bice neophodne


ukoliko dodje do eskalacije krize.


K-For mora da osigura granicu izmedju Kosova i severne Makedonije i da


spreci dalje prodiranje gerile i zaliha iz kosovske provincije. Pojacanje


granicnih patrola od 19. marta predstavlja korak napred.


Ali, medjunarodna zajednica mora pazljivo da razmotri posledice svog


trenutnog stava koji iskljucuje vojno angazovanje u samoj Makedoniji.


Generalni sekretar NATO-a, George Robertson, s pravom istice da Skoplje nije


uputilo takav zahtev, ali da bi Zapad u najmanju ruku morao tu opciju da


ostavi otvorenom, ukoliko se stav vlade u Skopju promeni.


Karina Johansen bavi se istrazivanjem politickih nauka u Skopju.


Frontline Updates
Support local journalists