Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ZANEMARENA DECA RUMUNSKIH EKONOMSKIH EMIGRANATA

Ekonomski emigranti su zasluzni za priliv miliona evra godisnje u zemlju, ali u medjuvremenu njihova deca imaju problema u osetljivom periodu odrastanja.
By Floriana Scanteie

Na prvi pogled, sesnaestogodisnji Razvan deluje kao srecno dete. On ima skoro sve sto mu je neophodno kada se radi o modernoj odeci ili najnovijim spravicama. Razvan je vitak plavokos momak i veoma je ponosan na svoj mobilni telefon koji ima najmodernije karakteristike i muzicki plejer koji po ceo dan nosi sa sobom.


Medjutim, suze mu zaiskre u ocima kada govori o ocu koga je video samo jednom prosle godine. "On radi u Spaniji u gradjevinarstvu vec sest godina i, naravno, zaradjuje puno", kaze Razvan. "Ali mnogo mi nedostaje jer mi zaista treba neko da porazgovara sa mnom i posavetuje me".


Razvanove nevolje nisu neuobicajene za Rumuniju gde na desetine hiljada dece zivi bez, makar, jednog od roditelja koji u zapadnoj Evropi radi da bi izdrzavao svoju porodicu kod kuce.


"Gastarbajteri" salju kuci oko tri i po milijarde americkih dolara godisnje, sto predstavlja vazan priliv svezeg novca za jednu od najsiromasnijih zemalja u istocnoj Evropi.


Ipak, iako je novac dobrodosao, odsustvo tako velikog broja odraslih dovodi do brojnih drustvenih problema za koje nema lakog i brzog leka.


Siromastvo koje vlada u Rumuniji je razlog zbog koga je veliki broj ljudi potrazio posao u inostranstvu tokom nekoliko proteklih godina.


Medjunarodna organizacija za migracije, IOM, je nedavno procenila da oko dva miliona Rumuna sada rade u stranim zemljama.


Nedavno istrazivanje je pokazalo da je oko cetrdeset odsto onih koji su napustili zemlju "trbuhom za kruhom" staro izmedju trideset i cetrdeset devet godina. Vecina su iz rumunske unutrasnjosti i imaju porodice.


Omiljene destinacije ovih ekonomskih emigranata su Spanija, Italija i Nemacka, gde Rumuni pronalaze posao na gradilistima i u poljoprivredi – sektorima u kojima u Rumuniji nema dovoljno posla.


Oni koji rade u inostranstvu obicno ostavljaju svoju decu pod starateljstvom bliskih rodjaka ili suseda. Pretpostavka je da bi to trebalo da bude samo privremeno resenje, ali u mnogim slucajevima roditelji nisu sa svojom decom godinama, sto utice na razvoj mnogih od njih.


"Ta deca pocinju da se osecaju napustenom, tuzna su i izoluju se od svoje porodice i prijatelja", kaze doktor psihologije Mihai Anitei.


"Na mladje najvise utice odsustvo majke, dok odsustvo oca dovodi do osecaja nesigurnosti i ima negativne posledice na njihov uspeh u skoli".


"Oni se mogu povezati sa najrazlicitijim vrstama bandi i mogu upasti u nevolje. To su sve alternativni nacini za privlacenje paznje. Veoma naivno, mnogi od njih misle da im mogu pomoci droga, alkohol i kockanje".


Tiberiu Laza, psiholog iz Bukuresta, slaze se s ovakvom ocenom. "Nijedan rodjak ne moze preuzeti punu odgovornost za dete kada roditelji nisu tu", kaze on.


"Deci je potrebno da bude sa svojim roditeljima, a ako se to ne desava, oni ispoljavaju svoj bes u odnosima s drugim ljudima".


Neki Rumuni koji rade u inostranstvu pokusavaju da povedu svoje porodice sa sobom, obicno posle par godina mukotrpnog rada – kada zarade dovoljno novca.


Anitei kaze da deca obicno imaju koristi od toga: "Mada se mogu javiti mnoge teskoce pri integraciji u razlicito drustvo, deca ih mogu prevazici. Mogu se suociti sa novim drustvenim iskustvima, razlicitim kulturama i stranim jezikom, ali nista nije vaznije od osecaja sigurnosti".


Brandusa Stamata iz skolskog inspektorata pri Ministarstvu obrazovanja u Bukurestu kaze da deca sve cesce napustaju zemlju jer se od nadleznih u obrazovanju sve cesce trazi da posalju izvestaje o skolskoj deci koja se pripremaju da se pridruze svojim roditeljima u prekomorskim zemljama.


"Samo je u Bukurestu od pocetka ove godine bilo preko hiljadu zahteva za izdavanjem skolskih dokumenata", kaze Stamata, "sto znaci da mnogi djaci planiraju da napuste zemlju".


Florijana Skanteie je slobodni novinar iz Bukuresta.