Zagreb umiruje Istru

Hrvatska vlada primorana je da ucini dramaticne ustupke nakon sto je zatvaranje regionalne istarske banke dovelo do ozivljavanja buntovnickih tendencija u na ovom hrvatskom poluostrvu.

Smatra se da ce ovaj poslednji izliv nezadovoljstva naterati vladu da pokrene pitanje teritorijalnog ustrojstva Hrvatske i da se upusti u decentralizaciju vlasti.

Istarska banka se nasla u teskocama zbog rizicnih kredita koji su postali nenaplativi i doveli banku u nelikvidnost. Zbog toga je Hrvatska narodna banka poslala u Istarsku banku privremenog upravitelja, koji je obustavio sve isplate i "zamrzao" poslovanje banke. Gradjanima je receno da sledeca tri meseca nece moci do svojih uloga.

U delu Hrvatske u kojem su se ideje o autonomiji vise manje pritajeno javljale, politicke implikacije propadanja Istarske banke bile su ogromne. Ivan Jakovcic, predsednik Istarskog demokratskog saveza (IDS) je najavio sasvim ozbiljnu mogucnost da Istra zastrazi autonomni status.

Jakovcic je takodje zapretio izlaskom iz nove vlade.

Premda je predsednik IDS-a kasnije povukao svoju najavu, ova reakcija je iznenadila novu hrvatsku vladu. Iako je u Hrvatskoj od njenog osamostaljenja 1991. godine propalo vise od 10 banaka, pa vlast najavila da vise nece sanirati posrnule banke, Istarskoj banci je pomogla posredno.

Zagreb je odobrio kredit Narodne banke i izdavanje obveznica. Pod pretnjom autonomijom - salteri Istarske banke otvoreni su ponovo u ponedeljak 10. aprila.

Za separatisticke tendencije Istra je cesto optuzivana za vreme vladavine Franje Tudjmana. HDZ je u proslosti satonizovao IDS. Tvrdjeno je kako je njen krajnji cilj odvajanje Istre od Hrvatske.

Tudjman je "prkosnim poluostrvom" pokusavao vladati uspostavljanjem specijalne komisije. No, njegova stranka nije tamo mogla uciniti nista - IDS je u Istri bio do te mere popularan da je na izborima redovno pobedjivao.

Istra je najrazvijeniji hrvatski region, u susedstvu Slovenije i Italije i neobicno je osetljiva na svoje posebnosti.

Beckim kongresom 1815. godine potvrdjena je vlast Habsburske monarhije nad Istrom, da bi tajnim Londonskim dogovorom po zavrsetku prvog svetskog rata cela Istra obecana Italiji.

Rapallskim ugovorom 1920. godine i beogradska vlada ce potvrditi ustupanje Istre Italiji.

Tako ce ostati sve do 1945. godine kada jedinice Josipa Broza Tita zauzimaju Istru, sto ce Londonskim memorandumom 1954. godine biti i formalno potvrdjeno.

Jedno od obelezja vlasti pokojnog hrvatskog predsednika Tudjmana bila je jaka centralizacija drzave. U mnogim gradovima, na ciji se racun razvijala hrvatska metropola, pojavili su se grafiti "Zagreb=Beograd", sto je predstavljalo izraz ogorcenja zbog cinjenice da novac iz provincije odlazi u Zagreb.

Istra je najsnaznije izrazavala nezadovoljstvo. Otuda je i bilo moguce da se pojavi tako jaka regionalna stranka poput IDS-a, stranka koja je u svom programu otvoreno govorila o autonomiji.

Jedan od njenih osnivaca, Ivan Pauletta, izasao je 1998. godine s projektom nazvanim "Zemlja Istra", za kojeg su pojedini HDZ-ovi zvanicnici tvrdili da predstavlja neku vrstu "jadranskog Luxemburga", neke vrste republike koja je otcepljena od Hrvatske i uziva ekonomske veze sa Italijom.

Vlada Ivice Racana svesna je nezadovoljstva koje u regionima udaljenim od Zagreba vlada prema politickom konceptu kakav je sprovodio Tudjmanov HDZ.

Istra nije usamljena. Stranka Dalmatinske akcije (DA) je na vrhuncu HDZ-ovog rezima uspela uci u u parlament, ali su je posle marginalizovale unutrasnje frakcijske borbe. U hrvatskom parlamentu danas je osim IDS-a zastupljena jos samo jedna regionalna partija, Slavonsko-baranjska hrvatska stranka (SBHS), koja ima samo jednog poslanika.

Sve se glasnije govori o potrebi novog teritorijalnog ustrojstva Hrvatske, koji bi znatno smanjio sadasnji broj zupanija (sa Zagrebom ih je 21) i opstina (oko 500).

Smatra se da bi se stvaranjem vecih administrativno-politickih jedinica pojeftinili troskovi drzave, a to bi moglo stvoriti i vise novcanih sredstava za razvoj.

Iako vlada jos nije izasla s konkretnim predlogom novog ustrojstva, zaokupirana gorucim ekonomskih problemima, govori se da bi se zupanije formirale uz striktno postovanje tradicionalnih regiona i da bi ih u Hrvatskoj najverovatnije bilo pet.

Jedan od razloga raspada Jugoslavije bila je stalna borba njenih republika s centralnom vlascu u zelji za sto vecom autonomijom. Ukoliko nova hrvatska vlada zeli da sacuva mir, morace voditi racuna o tome da vise novca ostaje tamo gde se i stvara.

Drago Hedl je dopisnik "Feral Tribuna" iz Splita i redovni izvestac IWPR.