Zagreb Tezi ka Regionalnom Preporodu

Hrvatske nacionalne vodje imali su obicaj da region Dalmacije nazivaju "kolevkom Hrvatske". Medjutim ovo ih nije zaustavilo da mu silom nametnu novo ime Juzna Hrvatska, dolaskom na vlast Franja Tudjmana pocetkom devedesetih godina.

To je predstavljalo lingvisticku fasadu koja je jedva prikrivala proces kojim su regioni izgubili politicku, ekonomsku i kulturnu ekonomiju u ime jedinstva i otpora "vekovnom razdvajanju Hrvatske od strane Beca, Budimpeste i Beograda."

Centralizacija Hrvatske omogucila je predsedniku Tudjmanu i njegovoj vladajucoj HDZ partiji da pojacaju stisak svoje vlasti.

Istovremeno se Zagreb pretvorio u metropolu u kojoj su se nalazila skoncentrisana materijalna bogatstva, dok su regioni bili osiromaseni.

Nova vladajuca koalicija planira da se pozabavi ovim nasledjem i obezbedi vecu autonomnost hrvatskih regiona. S obzirom da dve od ukupno cetiri vladajuce partije nove koalicije imaju jake regionalne interese, pokazuje se da ce ovo pitanje imati prioritet.

Svakako, vlasti su se vec obavezale da ce ravnomerno po celoj zemlji rasporedjivati ekonomski razvoj da bi se regionima obezbedio veci poreski prihod.

Ovaj novi stav pozdravljen je u Dalmaciji koja je zajedno sa Istrom predstavljala jednog od najglasnijih kriticara centralizacije.

Istrani su iskazali svoj otpor ovakvoj politici u nedavnim izborima masovno glasajuci za regionalnu partiju, Istarski demokratski sabor. Odgovor Zagreba bio je da denuncira lokalnu vladu kao iredentisticku i pro-italijanski nastrojenu.

Vlasti su pocetkom devedesetih jos ostrije reagovali prema regionalnoj partiji Dalmacije, pod imenom Dalmatinska akcija. Njeni clanovi optuzeni su da su sami digli u vazduh svoje predstavnistvo u Splitu. Posle poduze zakonske farse, oslobodjeni su od strane vojnog suda. Medjutim, steta je vec bila pocinjena i ova partija je marginalizovana.

Ekonomske nejednakosti su posledice centralizacije.

Dalmacija je nekada bila bogat region. Medjutim, nezaposlenost je u neprestanom porastu u toku poslednje decenije, narocito u nekada veoma bogatoj luci Split. "Katastrofalan je statisticki podatak da ce svaki treci student biti u nemogucnosti da dodje do posla kada okonca svoje studije", kaze Dr Srdjan Vrcan, profesor splitskog Univerziteta.

Nije se dovoljno ulagalo ni u gradove neobicne lepote i tradicije kao sto su Dubrovnik, Sibenik i Zadar, koji su pretrpeli veliku stetu u toku rata u Hrvatskoj. Oni su zbog toga doziveli opadanje stanovnistva i ekonomsku propast.

Gradovi Dalmacije "raspadaju se po savovima" i postaju centri siromastva u kojima sverc postaje osnova ekonomije i zivota, moglo se procitati u nedavnoj studiji ovog regiona.

Bivsa HDZ vlada planirala je izgradnju autoputa Zagreb - Dubrovnik preko Bosne, zaobilazeci Dalmaciju. Regionalne vlasti su se ovome uzalud protivile. Opsesija HDZ da povezuje Hrvatsku sa Bosnom odnela je prednost nad delom sopsvene zemlje.

Privatizacija u Hrvatskoj jos vise je isticala ovu geografsku nejednakost. Zvanicnici u Zagrebu su se obogatili kupujuci regionalna preduzeca za male pare.

Mnoge firme kupljene u toku ovog perioda u Dalmaciji su zapustene, a njihovi radnici se nalaze na ulicama. Potencijal drzave zavrsio je u rukama, ne radnika vec politicke elite iz Zagreba.

Nova hrvatska vlast obavezuje se da ce prekinuti sa prosloscu. Medjutim, uzevsi u obzir stetu koju su hrvatski regioni pretrpeli u toku poslednjih deset godina, zadatak njihovog ozivljavanja moze se pokazati kao jedan od najvecih izazova nove vlade.

Goran Vezic je novi dopisnik Instituta IWPR iz Splita.