VRATITI KUCI PRAVDU ZA RATNE ZLOCINE

Monday, 21 February, 2005

The link has been copied

Alison Freebairn

Potez medunarodne zajednice da se ustanovi sud za ratne zlocine u Bosni i Hercegovini je pokrenuo ozbiljna pitanja o tome da li bi pravni sistem zemlje, postojece pritvorske jedinice i mediji mogli odgovoriti tom izazovu.

Ustupanje predmeta nižeg i srednjeg ranga sudovima na Balkanu je od kljucne važnosti za strategiju okoncanja misije Haškog tribunala, prema kojoj se predvida završetak svih sudenja do kraja 2008. godine, pri cemu bi tribunal zatvorio svoja vrata dve godine kasnije.

Sudija Teodor Meron, predsednik Haškog tribunala, je izjavio da ce osnivanje sudskog veca za ratne zlocine pri Državnom sudu Bosne i Hercegovine "obezbediti da se krivicno gonjenje [navodnih] ratnih zlocinaca sprovodi na efikasan i pravican nacin uz poštovanje medunarodno priznatih standarda za krivicne postupke za ratne zlocine".

Znacajno angažovanje medunarodne zajednice na osnivanju i regrutovanju osoblja za odeljenje za ratne zlocine pri Državnom sudu Bosne i Hercegovine – za koje se ocekuje da ce krenuti sa radom pocetkom sledece godine – je izazvalo kontroverzu u regionu. Medutim, u Kancelariji visokog predstavnika, OHR – koja je inicijator osnivanja specijalnog sudskog veca za ratne zlocine u BiH – se insistira da je to neophodno.

"Razlog za tako znacajno medunarodno prisustvo u prelaznom periodu koji bi pokrio prvih pet godina rada ovog sudskog veca za ratne zlocine je potreba da se pruži podrška domacim sudijama i tužiocima kao i da se obezbedi poštovanje medunarodnih standarda", izjavio je portparol.

"Takode je nužno uveriti sve one na koje se ovaj projekat odnosi da je pravda – cak i kada se bavimo ratnim zlocinima – jednaka za sve".

Više od šesnaest miliona evra je prikupljeno da bi se pokrili troškovi ovog sudskog veca tokom prve dve godine rada. Na donatorskoj konferenciji koja se planira za 2005. godinu ce se prikupiti dodatnih 21 milion evra. Ova suma ce biti neophodna za finansiranje rada sudskog veca do 2008. godine, odnosno završetka planirane "prelazne faze", nakon cega ce se upliv medunarodne zajednice smanjiti, a upravljanje sudom ce preci u ruke lokalnih zvanicnika.

Imajuci u vidu tako puno uloženog novca i napora – da ne pominjemo reputaciju tribunala – ulozi su zaista veliki.

Važan faktor za uspeh sudskog veca za ratne zlocine ce biti mera u kojoj ce ljudi u Bosni poceti da shvataju i prihvataju njegovu ulogu. Lokalni mediji ce imati centralnu ulogu u razvijanju poverenja javnosti u ovaj proces, cime ce se, konacno, promovisati proces pomirenja.

Radi pružanja pomoci i podrške bosanskim medijima, IWPR ce sprovesti novi program osmišljen s ciljem da se upoznaju novinari sa pravnim okvirom pod kojim ce raditi sudsko vece za ratne zlocine kao i da bi se obucili za nepristrasno i objektivno izveštavanje o ratnim zlocinima. Namera je da se pomogne štampanim i elektronskim medijima u Bosni da pripremaju dobre, uravnotežene izveštaje o jednoj od najosetljivijih tema – a to pitanje ratnih zlocina svakako jeste. Udruženja žrtava rata, veterana i drugih kljucnih gradanskih grupa ce se takode angažovati i bice podsticani da bolje razumeju rad nove institucije.

DA LI JE BOSNA SPREMNA?

Mnogi su pokretali pitanje spremnosti Bosne da sudi za ratne zlocine pri cemu se iskazana zabrinutost prevashodno odnosila na zastareli pravni sistem, loše ili nepostojece pritvorske jedinice i pomalo nemaran odnos prema zaštiti svedoka pri cemu situaciju pogoršava cesto pristrasno izveštavanje kako u Federaciji BiH tako i u Republici Srpskoj, RS.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Bosni izveštava da je održano preko 90 sudenja za ratne zlocine u kojima su optuženi iz redova bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata od završetka rata. Oko 60 krivicnih postupaka za ratne zlocine je još uvek u toku.

Prema sporazumu o "Pravilima puta" – koji je potpisan neposredno nakon zakljucivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okoncan rat u Bosni – od haških istražitelja se tražilo da razmotre sve predmete pre nego što bi lokalnom tužiocu bilo dopušteno da podigne optužnicu i uhapsi osumnjicenog. Tužilaštvo tribunala je dobilo krivicne prijave protiv skoro 6.000 lica osumnjicenih za ratne zlocine, ali je utvrdeno da samo oko 850 prispelih krivicnih prijava zadovoljava pravne kriterijume za otpocinjanje sudenja.

Tokom prethodnih godina, oko 600 optužnica je dobilo zeleno svetlo prema ovom sporazumu, ciji je rok važenja istekao 1. oktobra nakon cega su ovlašcenja po ovom osnovu preneta na novoosnovano sudsko vece za ratne zlocine. Velika vecina optužnica je podignuta u Federaciji BiH. Samo je nekoliko optužnica podignuto u Republici Srpskoj.

Medunarodni posmatraci su do danas žestoko kritikovali krivicne postupke za ratne zlocine.

U nedavno objavljenom izveštaju "Human Rights Watch"-a, HRW, pod naslovom "Pravda u opasnosti" se analiziraju krivicna gonjenja za ratne zlocine u bivšoj Jugoslaviji i ukazuje se na nekoliko oblasti koje daju razloga za zabrinutost. U izveštaju se navodi da su etnicki motivisana pristrasnost, slaba priprema predmeta, nedostatak saradnje izmedu lokalnih policijskih organa i izmedu susednih država sputavali procesuiranje ratnih zlocina na Balkanu.

U izveštaju se posebno isticu nedavna sudenja bosanskom Hrvatu Dominiku Ilijaševicu i bosanskom Srbinu Tomi Mihajlovicu kao primeri sudskih procesa za ratne zlocine koje su obeležile brojne nepravilnosti. U prvom slucaju, tužioci nisu predocili nikakve dokaze kojima bi potkrepili optužbe protiv osumnjicenog. A u oba slucaja, HRW je utvrdio da su istražne sudije menjale iskaz svedoka – što je praksa kojoj niko nije prigovorio zbog slabog obrazovanja lica koja su dala svoja svedocenja.

Uprkos ovim temeljno dokumentovanim problemima sa lokalnim sudstvom i pravosudnim sistemom, tribunal je izmenio svoj statut ove godine da bi omogucio ustupanje predmete nižeg i srednjeg ranga, koje je tužilac vec pripremio, sudovima na Balkanu. Pravilo 11 bis statuta tribunala je izmenjeno 28. jula 2004. godine da bi se olakšao ovaj proces. Prema ovoj odredbi, predsednik suda može imenovati sudsko vece radi ustupanja predmeta nadležnim organima države na cijoj je teritoriji izvršen zlocin, gde je optuženi uhapšen ili u državi koja je nadležna za taj predmet, te je voljna i spremna da ga preuzme.

Medutim, da bi toga došlo, tribunal mora biti uveren da ce optuženi imati pravicno sudenje i da mu nece biti izrecena smrtna kazna.

S obzirom da je tribunalu stalo da smanji broj predmeta kojima ce se baviti, postoji ozbiljan pritisak na sudska veca za ratne zlocine u regionu – u Hrvatskoj i Srbiji kao i u Bosni – da krenu s dobrim radom vec na pocetku i ocuvaju globalne standarde pravicnosti postupka ustanovljenih u Holandiji. Ako se to ne desi, poznavaoci prilika u Hagu privatno priznaju da ce se time narušiti imidž i ostavština samog tribunala.

Sudsko vece za ratne zlocine u Bosni ce imati ovlašcenja da sprovodi sopstvene istrage i podiže optužnice, ali ce se inicijalno baviti predmetima koji su nastali u tužilaštvu Haškog tribunala, a koje je ustupilo haško sudsko vece.

Posmatraci veruju da ce prvi predmet koje ce biti ustupljen na ovoj nacin biti slucaj Željka Meakica, Momcila Grubana, Dušana Fuštara, Predraga Banovica i Duška Kneževica. Oni su optuženi za zlocine protiv covecnosti i kršenja zakona i obicaja ratovanja. Ova osumnjicena lica iz Bosne, srpske nacionalnosti, su optužena po prvoj tacki optužnice za progon, potom po sledece dve za ubistvo i po još dve tacke optužnice za necovecne postupke i okrutno postupanje prema bosanskim muslimanskim i hrvatskim civilima u logorima Omarska i Keraterm osnovanim na podrucju prijedorske opštine 1992. godine.

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte je zvanicno zatražila ustupanje ovog predmeta 2. septembra navodeci da ce "Bosna i Hercegovina obezbediti sve neophodne zakonske i tehnicke uslove za pravicno sudenje, i predvideno je sudsko vece za preuzimanje slucaja.

Medutim, sudsko vece – kojim predsedava predsednik Haškog suda Teoder Meron – je izrazilo sumnje u spremnost sudskog veca za ratne zlocine u BiH da preuzme haške predmete, te je zatražilo od tužilaca dodatne informacije o ostvarenom napretku. "Nije ocigledno kako bi sudsko vece moglo doneti [takvu] odluku pre nego što je sudsko vece za ratne zlocine u BiH uopšte oformljeno", primetio je Meron.

Ipak, Lajam Mekdouel, predstavnik tribunala, je izjavio za IWPR da je tribunalu stalo da se predmeti identifikuju i obrade na vreme uoci osnivanja bosanskog suda za ratne zlocine: "Da bi se to uradilo, dve stvari se moraju uzeti u obzir. Prvo, moraju se pružiti cvrste garancije da ce sudenje biti pravicno. I drugo, moraju postojati odgovarajuci tehnicki uslovi".

PROMENA ZAKONA

Usvajanjem izvesnih zakonskih promena ciji je cilj da se bosanski zakoni usklade sa medunarodnim standardima je otklonjena zabrinutost u vezi sa cvrstim garancijama za pravicno sudenje. Ovaj zakon je usvojen tek nedavno nakon žestokih rasprava, ali još uvek ima problema koje treba razrešiti pre nego što se zakon može primeniti.

Do nedavno, u bosanskom pravnom sistemu se malo što promenilo u odnosu na pravni sistem koji je korišcen u bivšoj Jugoslaviji. Reforme su bile neophodne da bi se zakonski okvir uskladio sa jedinstvenom mešavinom obicajnog prava i gradanskog prava koji se koristi u tribunalu. Ovaj sistem, koji sadrži mnoge elemente obicajnog prava tipicnog za Veliku Britaniju i Sjedinjene Americke Države, nije najbolje shvacen na Balkanu. Štaviše, doveo je do konfuzije medu lokalnim analiticarima, ali i u široj javnosti. (Vidi "Prica o dva sistema", autor Rejcel S. Tejlor na ovoj adresi: http://www.iwpr.net/index.pl?archive/tri/tri_368_2_ser.txt)

Cetiri zakona od kljucne važnosti za osnivanje odeljenja za ratne zlocine pri Državnom sudu BiH je usvojio donji dom bosanskog parlamenta u septembru 2004. godine, ali je gornji dom parlamenta izglasao samo dva od ova cetiri nacrta zakona 30. septembra nakon što su srpski poslanici odbili da podrže ove promene.

Jedan od dva zakona koji nisu prošli gornji dom parlamenta se odnosi na ustupanje oba predmeta koja je istražio Haški tribunal i za koje su dokaze prikupili haški istražitelji. U drugom zakonu se nalazi odredba o ustanovljavanju sekretarijata – administrativnog tela – u okviru novog sudskog veca za ratne zlocine. Sekretarijatom bi upravljao medunarodni pravni ekspert, a osoblje bi bili inostrani zvanicnici, koji bi po završetku petogodišnjeg prelaznog perioda predali kontrolu lokalnim sudskim zvanicnicima.

Ovakav upliv brojnih predstavnika medunarodne zajednice je razbesneo politicare iz redova bosanskih Srba. "Na žalost, predstavnici medunarodne zajednice nam ne veruju, i to je nešto s cim se moramo pomiriti", izjavio je ministar inostranih poslova Mladen Ivanic za IWPR.

Izvestan broj politicara i komentatora u Republici Srpskoj je takode stavio primedbu na nadležnost sekretarijata suda nad drugim sudskim vecem u bosanskom sudu – onim koji se bavi privrednim i organizovanim kriminalom.

Haški tribunal i Kancelarija visokog predstavnika u Bosni je osudila neizglasavanje dva od ukupno cetiri nova zakona. Del Ponte i visoki predstavnik Pedi Ešdaun su izdali zajednicko saopštenje posle sastanka održanog 20. oktobra u kome su pozvali bosanski parlament da usvoji ove zakone bez odlaganja, upozoravajuci da bi se "ozbiljno podrili napori da se ratni zlocinci privedu pravdi" ukoliko se to ne ucini.

Preostala dva zakona su izglasana sledeceg dana – doduše uz neke manje razlike u tekstu u odnosu na verzije koje je usvojio donji dom parlamenta, tako da ce biti neophodno izvesno uskladivanje tekstova zakona pre primene.

Bosansko predsedništvo je usvojilo sporazum o sekretarijatu suda 27. oktobra, i potom ga je ratifikovalo. Ocekuje se da ce ga bosansko predsedništvo i predstavnici Kancelarije visokog predstavnika formalno potpisati do kraja novembra.

Sve mora biti spremno do kraja ove godine da bi se omogucilo sudskom vecu za ratne zlocine da pocne s radom 1. januara 2005. godine.

Prvi pokazatelji ukazuju da nece biti previše opstrukcije od strane srpskih poslanika u bosanskom parlamentu, koji su se prvobitno protivili izglasavanju novih zakona. Mada, neki u Banja Luci su zabrinuti jer smatraju da nema dovoljno vremena za ljude iz pravosuda da se pripreme i uhvate u koštac sa novim zakonskim odredbama pre nego što sudsko vece za ratne zlocine pocne sa radom.

Nakon implementacije novih zakona, tužilac odeljenja za ratne zlocine pri Državnom sudu BiH, Marinko Jurcevic, ce steci ovlašcenja da podiže optužnice za ratne zlocine.

Pored ovog zakonskog paketa, druga dva zakona su takode, nedavno, izglasana u bosanskom parlamentu. Prvim se bosansko zakonodavstvo uskladuje sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – što je relativno jednostavan proces jer je Sarajevo vec potpisnik konvencije, a drugi zakon se bavi komplikovanijim i kontroverznijim pitanjem zaštite svedoka.

ZAŠTITA SVEDOKA RATNIH ZLOCINA

Proces pojavljivanja u svojstvu svedoka na sudenju u Hagu je zastrašujuce i traumaticno iskustvo za mnoge Bosance. Odluka o pojavljivanju na lokalnom sudenju za ratne zlocine u zemlji koja je tako mala kao što je to Bosna je još problematicnije jer nije bilo mehanizama za zaštitu takvih ljudi za vreme i nakon davanja iskaza u svojstvu svedoka.

Do sada je bilo nemoguce kazniti bilo koga ko obelodani identitet zašticenog svedoka sa sudenja za ratne zlocine u Bosni. Usled toga, mnogi potencijalni svedoci su prosto odbijali da svedoce iz straha da bi mogli postati meta napada. Mali broj onih koji su odlucili da se pojavi na sudu kao svedoci nisu ni tražili zaštitu od nadležnih organa.

Zadatak unapredenja procedura za zaštitu svedoka je dopao Državnoj agenciji za informacije i zaštitu, SIPA – što je bosanski ekvivalenat FBI-ju – koja je usvojila preporuke niza lokalnih i medunarodnih radnih grupa na ovu temu. Sekretarijat bosanskog sudskog veca za ratne zlocine ce takode imati odeljenje za žrtve i svedoke koje ce saradivati sa SIPA-om.

Nove zakonske reforme koje je usvojio bosanski parlament ce takode omoguciti sudovima da bolje zaštite one koji odluce da se pojave na sudu kao svedoci. Ukoliko to žele, njihov fizicki izgled bi mogao biti prikriven i koristili bi se pseudonimi – što je u znatnoj meri slicno sistemu koji se koristi Hagu, a sudije bi imale veca ovlašcenja da nametnu ogranicenja medijima u pogledu nacina na koji se izveštava o svedocenju zašticenog svedoka.

"Zaštita svedoka se mora sada poštovati kao zakonska odredba, a mediji ce imati svoju ulogu u okviru toga", rekao je predstavnik Haškog tribunala Mekdauel.

"Medutim, bice neophodan regionalan pristup", kaže on, objašnjavajuci da balkanski mediji van Bosne ne smeju iznositi imena zašticenih svedoka u sopstvenim zemljama jer ce te informacije sigurno naci put natrag do Bosne – što bi imalo ozbiljne implikacije po bezbednost svedoka.

TEŽIŠTE NA MEDIJIMA

"Insajderi" u Hagu i lokalni analiticari veruju da ce mediji igrati važnu ulogu u oblikovanju stava javnosti prema bosanskom sudskom vecu za ratne zlocine. Kako ce se o ovom sudskom vecu i postupcima pred njim izveštavati ce uticati na percepciju suda u regionu, pri cemu ce novinari predstavljati posrednu vezu izmedu suda i ljudi kojima ovaj sud služi.

Džudit Armata iz Koalicije za medunarodnu pravdu, koja je pratila krivicni postupak za ratne zlocine protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica od samog pocetka, je izjavila: "Vecina ljudi nece sesti i gledati sudski pretres, i u svakom slucaju je neophodno protumaciti i objašnjavati ljudima vecinu sudskih postupaka, tako da ce mnogo toga zavisiti od nacina na koji mediji to predstavljaju", kaže ona.

Uticaj medija i buduci odnos medija prema radu odeljenja za ratne zlocine pri Državnom sudu BiH je pokrenuo pitanje odgovornog izveštavanja, a uz to i pitanje profesionalnih standarda kod nekih listova i elektronskih medija u regionu.

Situacija u Bosni se zakomplikovala zbog razlika izmedu dve entiteta. Upadljivo je razlicito tumacenje krvavih dogadanja tokom devedesetih u medijima iz dva razlicita entiteta, a to se odražava na nacin na koji se o ratnim zlocinima izveštava.

Mediji u Republici Srpskoj imaju tradicionalno neprijateljski stav prema radu Haškog tribunala – gde se presude protiv optuženih lica srpske nacionalnosti cesto percipiraju kao neka vrsta "pravde pobednika". Medutim, na Haški sud se sa sumnjicavošcu gleda i u Federaciji BiH, a takav odnos se odslikava u lokalnim medijima.

Srdan Dizdarevic, predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni, je rekao: "Mediji – pogotovo štampani mediji – su, uopšte uzev, nacionalisticki i neobjektivni su. Oni predstavljaju ozbiljnu opasnost za sud i njegov rad".

UDEO MEÐUNARODNE ZAJEDNICE

Predstavnik tribunala Mekdauel je izjavio za IWPR da ce upliv medunarodne zajednice u rad bosanskog sudskog veca za ratne zlocine pomoci da se ublaži medijski pritisak. "Ako uzmemo u obzir percepciju pravicnosti postupka i etnicki motivisane pristrasnosti, upravo smo zbog toga, na samom pocetku, doveli predstavnike medunarodne zajednice kako bi ublažili ove probleme", kaže on.

Portparol Kancelarije visokog predstavnika je rekao IWPR-u da ce sekretarijat bosanskog sudskog veca za ratne zlocine imati odeljenje za informisanje i odnose s javnošcu, slicno odeljenju koje postoji u Hagu. To odeljenje ce pružati informacije o radu ovog tela lokalnim i medunarodnim medijima, ali i široj javnosti.

"Ova kancelarija ce biti zadužena za pružanje informacija predstavnicima medija, održavanje kontakta i saradnje sa nevladinim organizacijama i drugim medunarodnim institucijama koje se bave slicnim pitanjima", rekao je on. "I, što je najvažnije, ovo odeljenje ce ponuditi efikasnu pomoc i podršku onima koji ce najviše pogoditi osnivanje sudskog veca za ratne zlocine – žrtvama zlocina i njihovom porodicama".

Dr Jan-Vilem Honig, viši predavac na katedri za ratne studije u Kraljevskom koledžu u Londonu, smatra da ce novo sudsko vece za ratne zlocine približiti Bosni i uciniti aktuelnim pitanje ratnih zlocina sa vecom lakocom nego što je to uspevao da ucini Haški tribunal. Medutim, Honig upozorava da ce to biti spor proces.

"S obzirom da su zlocini relativno nedavno pocinjeni, emocije su još uvek jake tako da ce se novo odeljenje za ratne zlocine pri Državnom sudu BiH suociti sa velikim izazovom", rekao je on. "S druge strane, time ce se proces uciniti neposrednijim i omogucice žrtvama da prate šta se dešava".

Bogdan Ivaniševic, istražitelj "Human Rights Watch"-a iz Beograda, se slaže s tom ocenom.

"Hag nije samo fizicki udaljen od mesta gde su pocinjeni zlocini i gde zainteresovane zajednice žive, vec se takode radi i o mentalnoj udaljenosti", rekao je on.

"Medutim, Sarajevo je na maloj fizickoj udaljenosti od mesta gde pocinje Republika Srpska. Mada bosanski Srbi ne vide Sarajevo kao 'svoj grad', nada je da ce se izveštavanje medija popraviti jer su štampani i elektronski mediji spremni i u mogucnosti da prate sudenja koja ce se voditi pred novim sudskim vecem za ratne zlocine. Time ce se podici svest o ratnim zlocinima na viši nivo u Republici Srpskoj, ali i u Federaciji BiH".

"Mada ce sud u Sarajevu imati ovu prednost nad sudom u Hagu, ipak ce za bosansko sudsko vece za ratne zlocine biti izazov da stekne poverenje svih etnickih grupa i vecine gradana Bosne i Hercegovine i Republike Srpske".

"Sudsko vece ce takode imati medunarodne sudije i tužioce, i to bi moglo neutralizovati nepoverenje koje možda postoji".

Majkl Džonson je radio u Haškom tribunalu i takode je jedan od osnivaca Medunarodnog suda za ratne zlocine u Ruandi. Džonson je predviden za sekretara i bice odgovoran za upravljanje odeljenjem za ratne zlocine Državnog suda BiH. On je uveren da ce se ostvariti medunarodni standardi kao i da ce ih se držati novo sudsko vece za ratne zlocine.

"Sekretarijat je ovde da bi služio pravosudnom sistemu Bosne i Hercegovine", izjavio je Džonson za IWPR na nedavnom seminaru obuke za zaposlene u bosanskom pravosudu koje je organizovala Americka advokatska komora i Centralnoevropska i evroazijska pravnicka inicijativa u Sarajevu 14. i 15. oktobra. "Svi smo uvereni da ce se ispuniti medunarodni standardi".

U svom govoru, novi sekretar je uveravao ucesnike da se medunarodna zajednica nece uvek mešati u funkcionisanje bosanskog pravosuda.

"Ovo je partnerstvo u kome je uloga medunarodne zajednice da pruži podršku, a ne da izdaje direktive", rekao je on. "Ovaj petogodišnji projekat ce biti u rukama bosanskih pravnih strucnjaka najkasnije do leta 2006. godine".

PROMENA STAVA

Upliv medunarodne zajednice se smatra kljucnim u naporima da se ubede narodi Bosne i Hercegovine kako su strahovanja u vezi sa pravicnošcu predstojecih sudenja neosnovana.

Opasnost od etnicki motivisane pristrasnosti – što je problem koji se iznova ponavljao u lokalnim krivicnim postupcima za ratne zlocine u susednoj Srbiji i Hrvatskoj – nije tako veliki u Federaciji BiH gde se postupci vode pred multietnickim sudskim vecem, ali još uvek postoje sumnje u nepristrasnost sudova.

Medutim, nadanja su da ce se stavovi polako promeniti nakon što se haški predmeti budu ustupili i vodili pred sudom u Sarajevu.

U Republici Srpskoj, ovaj problem je nešto ozbiljniji. Vlasti u Banja Luci su podigle mali broj optužnica i tek treba organizovati prvo sudenje za ratne zlocine.

Dr Honig iz Kraljevskog koledža u Londonu je uocio da neki skorašnji dogadaji – ukljucujuci, po prvi put, javno izvinjenje vlade Republike Srpske za smrt 7.800 ljudi u srebrenickom masakru u julu 1995. godine – daju povoda za nadu u progres do koga ce doci u buducnosti.

"Došlo je do ublažavanja stavova", kaže on. "Napredak je ostvaren i sada postoji izvestan nivo saradnje. Nema više bespogovornog poricanja prošlosti. Bosansko sudsko vece za ratne zlocine može biti veoma dobra stvar, ali ce biti veoma teško ostvariti uspeh. Ne možemo ocekivati odmah da ce novi sud napraviti veliki pomak".

Bogdan Ivaniševic iz "Human Rights Watch"-a se slaže: "To je prilika da ova sudenja imaju edukativnu ulogu [u društvu], pa cak i efekat katarze, ali to nije tako jednostavno".

"Treba se prisetiti nemackog iskustva posle drugog svetskog rata. Cak je i posle nirnberških sudenja [kojima je ustanovljena krivica nacista], postojao snažan otpor u nemackom društvu [prihvatanju odgovornosti za zlocine], i taj otpor je ostao snažan tokom sledecih deset, dvadeset godina".

PRAKTICNI PROBLEMI

Još jedan moguci kamen spoticanja za bosansko sudsko vece za ratne zlocine bi mogao biti nedostatak odgovarajucih zatvora.

Prvobitni ambiciozni plan da se izgradi najmodernija pritvorska jedinica – koja bi koštala oko 20 miliona evra – je krajem prošle godine odložen na policu da skuplja prašinu zbog neizvesnosti oko finansiranja projekta. Mada u Sarajevu i okolini postoji nekoliko zatvora, smatralo se da ne odgovaraju potrebama, cak ni kao privremeno rešenje.

Smeštaj osumnjicenih lica u pritvoru i osudenih zatvorenika je pogotovo osetljivo pitanje u multietnickoj Bosni i Hercegovini. Na primer, bosanski Musliman optužen za zlocine protiv Srba ne bi smeo biti u pritvoru u zatvoru u kome su ostali zatvorenici vecinom Srbi jer bi njegov život mogao biti u opasnosti.

I mimo etnickih problema ove vrste, Savet Evrope je izrazio svoju zabrinutost zbog uslova u postojecim zatvorima koji ne ispunjavaju evropske standarde. Savet Evrope vec duže vreme insistira da bi trebalo izgraditi novu pritvorsku jedinicu u skladu sa reformama zatvorskog sistema koje preporucuje.

Privremeni pritvorski centar sa 21 celijom koji je predviden iskljucivo za optužene pred sudskim vecem za ratne zlocine i zatvorenike se sada gradi u blizini zgrade državnog zatvora u Sarajevu. Izgradnju finansiraju ministarstva pravosuda bosanske države, Federacije BiH i Republike Srpske. Sredstva za veci moderan zatvor ove vrste se upravo traže od potencijalnih donatora u Evropskoj Uniji i Sjedinjenim Americkim Državama.

Glavni tužilac Jurcevic je izjavio za IWPR na seminaru obuke ABA-CEELI u oktobru mesecu da bi voleo da vidi posebnu donatorsku konferenciju kojom bi se prikupila sredstva za novi zatvor pošto bi bilo veoma teško prikupiti dovoljno novca za visokokvalitetnu zatvorsku ustanovu bez takve vrste medunarodne podrške.

Uprkos svim ovim problemima, raspoloženje u Sarajevu i u Hagu je uglavnom optimisticno.

"Ono što je neophodno je svež pristup pravosudnom sistemu kako bi on funkcionisao u društvenom interesu, a ne samo u interesu odredenih grupa", izjavio je predstavnik Haškog tribunala društva Mekdauel. "Još uvek ima ozbiljnih izazova, ali svi mi išcekujemo pocetak rada 1. januara".

IZGLEDI ZA POMIRENJE

Mnogi veruju da je osnivanje odeljenja za ratne zlocine pri Državnom sudu Bosne i Hercegovine važan korak ka pomirenju jer se tvrdi da ovaj proces nece ozbiljnije uhvatiti korena sve dok se veci broj osumnjicenih ratnih zlocinaca u zemlji ne privede pravdi.

"Ako ste žrtva, onda želite da odgovorne za vaše patnje vidite na sudu – ne želite da vidite tu osobu kako još uvek slobodno šeta ulicom. Svakako nece biti ozbiljnijeg procesa pomirenja u regionu sve dok ljudi smatraju da pravda nije zadovoljena", kaže gospoda Armata iz Koalicije za medunarodnu pravdu.

Nada je da ce više krivicnih postupaka za ratne zlocine, koji bi se vodili pravicno i u skladu sa propisanim pravilima, polako slabiti taj zid cutnje i poricanja koji sprecava neke delove bosanskog društva – pogotovo Srbe – da se suoce sa prošlošcu.

Amor Mašovic, predsednik Komisije za pronalaženje nestalih lica i clan Stranke demokratske akcije, SDA, kaže: "Znacajan deo bosanske javnosti nije spreman da se suoci sa istinom i prizna da su pocinjeni mnogi zlocini".

Dizdarevic iz Helsinškog komiteta za ljudska prava kaže: "Sud ce se suociti sa snažnim pritiskom nacionalista iz redova sve tri etnicke grupe koji insistiraju da su upravo oni bili žrtve; da su se samo borili da zaštite svoje narode i da u defanzivnom ratu nema ratnih zlocina".

Bariša Colak, predsednik Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, u Bosni, priznaje da ce biti veoma teško ubediti i pridobiti obicne ljude, ali da ce se to, na kraju, isplatiti.

"Moramo se suociti s necim što je veoma bolno za nas", kaže on. "Rane su još uvek sveže i vreme je da se zacele. Ako budemo uspešno priveli kraju sudenja za ratne zlocine koje su pocinili pripadnici svih naroda, onda ce nam to pomoci da privedemo kraju proces pomirenja".

Alison Fribern je urednik IWPR-a u Londonu. Nerma Jelacic je menadžer IWPR projekta u Sarajevu. Bet Kampšror, slobodni novinar u Sarajevu, i Gordana Katana, dopisnik "Glasa Amerike" iz Banja Luke, su dale svoj doprinos pisanju ovog izveštaja.

Za biste saznali više detalja o novom projektu IWPR-a u Bosni o izveštavanju o ratnim zlocinima, molimo vas da kontaktirate menadžera IWPR programa u Bosni i Hercegovini, Nermu Jelacic (jelacic@media.ba).