Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Vojvodina zahteva autonomiju

Vojvodina zahteva od srpskih vlasti da joj vrati nekadasnji autonomni status.
By Mihajlo Ramac

Neki politicari u Beogradu su ove nedelje najavili da su spremni da razgovaraju o autonomnom statusu Vojvodine. Tako su sprecili lidere severne srpske regije da zatraze medjunarodnu pomoc.


Lideri tri najuticajnije partije u Vojvodini, ljuti zbog cinjenice da status ove pokrajine nije dospeo na razmatranje deset meseci nakon sto je Demokratska opozicija Srbije, zbacila sa vlasti Slobodana Milosevica, postavili su Predsednistvu DOS-a u Beogradu ultimatum - ili ce do 3. avgusta razmotriti njihove zahteve o povratku autonomije, ili ce se okrenuti medjunarodnoj zajednici i od nje traziti intervenciju.


Pet dana nakon isteka ultimatuma vojvodjanske dnevne novine "Dnevnik" objavile su izjavu potpredsednika srpske vlade, Zarka Koraca, koji je rekao da ce pitanje autonomije biti razmatrano nakon isteka odmora krajem avgusta.


U intervjuu za nezavisni Radio 021 iz Novog Sada, predsednik parlamenta Srbije, Dragan Marsicanin, otisao je korak dalje, tvrdnjom da se status Vojvodine mora menjati kako bi odrazio raspolozenje vecine Vojvodjana.


On je zamolio za strpljenje i rekao da ce pisanje novog Ustava Srbije biti okoncano u sledecih sest meseci. Do tada ce se resiti pitanje odnosa Srbije i Crne Gore unutar Jugoslavije.


Iako zahtev da pregovori pocnu pre 3. avgusta nece biti ispunjen Nenad Canak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, jedne od tri stranke koje su izdale ultimatum, otisao je na odmor.


Njegov kolega, Mile Isakov, lider vojvodjanskih reformista, ucinio je isto, sto je pomatrace navelo na zakljucak da su tri partije, kojima pripada Liga vojvodjanskih Madjara na celu sa Jozefom Kasom, zadovoljne za sada sto im je poslo za rukom da pitanje autonomije Vojvodine vrate na dnevni red.


Lideri vojvodjanskih stranaka, Jozef Kasa, Nenad Canak i Mile Isakov, nezadovoljni su odnosom beogradskih partnera prema Vojvodini. Tri stranke isticu da je sadasnja vladajuca koalicija uoci proslogodisnjih izbora obecavala vracanje autonomije Vojvodini, koju je 1989. godine oduzeo Milosevic. Medjutim, od promena u Beogradu nijedno obecanje nije ispunjeno.


Skupstina Srbije nije ni odgovorila na zahtev Skupstine Vojvodine, iz marta ove godine, kojim je trazena suspenzija 100 zakona donetih u Milosevicevo vreme, kojima je Vojvodina, prakticno, razvlascena. U najnovijem pismu odaslatom 25. jula, ponovljen je isti zahtev, ovog puta ultimativno.


Lideri tri stranke su na konferenciji za stampu u Novom Sadu, objasnili da njihova akcija nije separatisticka. Nenad Canak, inace predsednik Skupstine Vojvodine, istakao je da se oni zalazu za ocuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.


Vojvodjanska vlada predlozila je da u nadleznosti Jugoslavije ostane odbrana, drzavna bezbednost, monetarni i carinski sistem, spoljna politika, te krivicno zakonodavstvo.


Zahteva se da Vojvodina i dalje bude deo jedinstvenog trzista i jedinstvenog pravnog poretka, ali da samostalno regulise odnose u oblasti zdravstva, zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvene zastite, brige o deci, sluzbene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja i kulturnog zivota nacionalnih manjina, poljoprivrede, pogranicne i regionalne saradnje.


Posebno se insistira na ukidanju zakona kojim je 1996. nacionalizovana gotovo sva imovina lokalne samouprave. Tada je sva imovina, od parkova do opstinskih zgrada i poslovnih postora postala vlasnistvo Republike Srbije, cime je Vojvodina izgubila prihode, koji su se prelili u budzet Srbije.


Vojvodjanski politicari traze da Vojvodina kao politicki subjekt ucestvuje u pregovorima o buducem uredjenju Jugoslavije.


Pregovori na nivou radnih grupa izmedju savezne vlade i predstavnika nekih stranaka u Crnoj Gori, traju vec mesec dana. Ukljucivanjem Vojvodine u ovaj proces, ova pokrajina priznaje se kao znacajni entitet u okviru federacije.


Glavni argument autora ultimatuma jeste ekonomsko propadanje pokrajine posle nasilnog ukidanja njene autonomije. Njenim obnavljanjem Vojvodina bi se, smatraju oni, brze razvijala, doprinoseci time i razvoju Srbije. Jos su u secanju zlatna vremena, u periodu od 1974. do 1989. godine, kada je Vojvodina imala svoj Ustav i ekonomsku samostalnost.


Po nacionalnom dohotku, pokrajina je malo zaostajala iza tada najrazvijenijih republika Slovenije i Hrvatske, ali je bila visoko iznad Srbije.


Svi pokrajinski fondovi tokom protekle decenije preliveni su u Beograd. Lisene trzista Slovenije, Hrvatske te Zapadne Evrope - kojima su tradicionalno bile okrenute - vojvodjanska privreda i poljoprivreda su fakticki unistene.


Povratak autonomije doveo bi do brzeg ekonomskog razvoja koji bi mogao doprineti celom razvoju Srbije, isticu lideri vojvodjanskih stranaka.


Prema brojnim istrazivanjima javnog mnjenja vise od 60 odsto stanovnika Vojvodine smatra da je glavni razlog propadanja ove pokrajine bila centralizacija i, stoga, zahteva promenu njenog statusa u okviru Srbije i Jugoslavije.


Novija istrazivanja pokazuju da cak tri cetvrtine Vojvodjana zahtevaju da najveci deo poreza i ostalih prihoda prikupljenih na teritoriji pokrajine ostanu u Vojvodini, a ne da idu u centralnu kasu.


Trojica vojvodjanskih lidera trenutno su suspendovala svoje pretnje da ce se za pomoc obratiti medjunarodnoj zajednici.


Canak, Kasa i Isakov proteklih meseci ostvarili su niz kontakata sa predstavnicima stranih zemalja i organizacija. Tako su u Novom Sadu, kao gosti Skupstine Vojvodine, zvanicno boravili ambasadori vecine zapadnih zemalja u Jugoslaviji.


Canak je pocetkom jula prisustvovao okruglom stolu Centra za strateske i medjunarodne studije u Vasingtonu koji je bio posvecen Vojvodini. Po povratku je nezvanicno rekao da je na tom skupu Janus Bugajski, direktor Centra, istakao da Amerika podrzava zahteve Vojvodjana.


Mediji, kako u Vojvodini, tako i u Srbiji, prenosili su samo sture informacije o tim susretima, tako da nije moguce zakljuciti koliko daleko su spremne da idu zapadne diplomate u svojoj podrsci Vojvodini. Saradnici trojice lidera isticu da je trazenje medunarodne podrske potpuno legitimno, posto je jugoslovenska kriza odavno internacionalizovana.


Oni tvrde da ce se obratiti za pomoc Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i da ce zahtevati da medjunarodna pomoc bude uslovljena obnavljanjem autonomije Vojvodine.


Jozef Kasa je precizirao: "Trazicemo sve vrste pomoci izuzev vojne intervencije".


Izjave vladinih zvanicnika o Vojvodini odgodile su krizu do pocetka septembra. Ostaje, medjutim, da se vidi kako ce DOS-ova koalicija razresiti pitanje Vojvodine. Uticajna partija jugoslovenskog predsednika Kostunice, Demokratska partija Srbije, najvise se protivi autonomnosti i federalizaciji drzave.


Drugi, poput socijaldemokrata, smatraju da se o svemu moze razgovarati bez povisenih tonova. Lideri vojvodjanskih partija tvrde da im nije namera da napuste DOS, ali zele da se ispune predizborna obecanja - i to sto pre. "Odlaganje razgovora o buducnosti Vojvodine skupo ce ih kostati", upozorava Isakov.


Mihajlo Ramac je dopisnik IWPR-a iz Novog Sada.