Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Vojvodina pogodjena talasom etnickih napada

Manjine prijavljuju sve veci broj napada od strane srpskih nacionalista.
By Jan Briza

"Plasim se huligana koji nas vredjaju i napadaju jer govorimo albanski", izjavio je Nusret Gasi. "Policija nas stiti, ali ne stizu uvek na vreme."

Gasi, star 30 godina, njegova zena i cetvoro dece zive u stalnom strahu od napada od strane srpskih ekstremista u njihovoj maloj kuci u Velikom Ritu, predgradju Novog Sada.

Gasijevi nisu Albanci vec pripadnici zajednice Askalija. I sami su izbegli sa Kosova zbog albanskog nasilja nakon povlacenja srpskih snaga posle vazdusne kamapanje NATO-a.

Za razliku od vecine drugih pripadnika ove zajednice, koji su primorani da zive u kolektivnim izbeglickim centrima i romskim naseljima, Gasi je pronasao posao i zaradjuje za zivot.

Ali za Gasijeve – kao i za mnoge pripadnike vojvodjanskih manjinskih zajednica – zivot je postao tezak nakon sto su nasilni napadi na Srbe na Kosovu polovinom marta pokrenuli seriju osvetnickih napada na nesrbe u Vojvodini.

U noci izmedju 17. i 18. marta, kada su neredi na Kosovu dostigli vrhunac, Gasijeva porodica je morala da provede noc skrivajuci se u mocvari da bi izbegla napade srpskih ekstremista koji su pretili da ce spaliti njihovo naselje.

Mada su politicki lideri u Vojvodini osudili eskalaciju napada na etnicke manjine, neuspeh policije u hapsenju mnogih pocinilaca podstakao je narastanje tenzija u pokrajini.

Slogani kao sto su "smrt Madjarima" i "Madjari u Madjarsku" (koji se odnose na najvecu manjinu u Vojvodini sa preko 300.000 pripadnika) mogu se procitati na zidovima u mnogim vojvodjanskim gradovima.

Ali, problem nije samo u sloganima. Krajem marta, vandali su oskrnavili katolicko groblje u Subotici, gradu na granici sa Madjarskom, gde katolicki Madjari i Hrvati cine vecinu.

Priblizno u isto vreme, huligani su bacali kamenje na slovacku protestantsku crkvu i slovacki kulturni centar u Backoj Palanci.

U Djurdjevu, razbijeni su prozori na nekoliko kuca koje pripadaju etnickim Rusinima, kulturni centar je ostecen, a putokazi na rusinskom jeziku su sruseni.

Srpske vlasti uglavnom gledaju kroz prste na takvo nasilje. Posle napada na slovacki kulturni centar i crkvu, te adventisticku crkvu u Backoj Palanci, gradski tuzilac, Pavle Kolar, tvrdio je da ovi nasilni ispadi nisu imali nacionalisticku dimenziju.

Vladimir Jesic, novinar iz novosadske televizije Apolo TV, veruje da je ova vrsta stava deo problema. Vlasti nastavljaju da tretiraju ciljane napade na manjine u Vojvodini kao vandalizam, i odbijaju da prihvate da iza njih stoji nacionalisticki ili sektaski motiv, kaze on.

"Policija i pravosudje tretiraju razbijanje prozora na crkvi na isti nacin kao razbijanje izloga kioska", izjavio je Jesic.

Zdravko Marjanovic, iz Drustva za toleranciju, gradjanske grupe sa sedistem u Backoj Palanci, gde vlast zajednicki drze Socijalisticka partija Srbije i Jugoslovenska udruzena levica, kaze da poslednji napadi na crkve nisu samo izolovani slucajevi.

"Nas gradonacelnik je nedavno izjavio na jednom medjunarodnom skupu da je situacija u opstini odlicna", izjavio je Marjanovic. "Ali to nije istina. Politicari pokusavaju da prikazu situaciju na nacin koji nema veze sa istinom."

Andras Agoston, lider Demokratske partije vojvodjanskih Madjara, kaze da su, "tragicni martovski dogadjaji na Kosovu" odjeknuli u Vojvodini.

Izjavio je da je maltretiranje manjina u Vojvodini postalo svakodnevna praksa, mada vecina incidenata, kao sto su fizicki i verbalni napadi, preteci grafiti i napadi na groblja i druge spomenike, prolaze nezapazeno.

Zrtve ne prijavljuju ove incidente policiji u strahu od posledca, izjavio je, jer policija retko uspeva da uhvati ili kazni pocinioce.

"Dvojica Madjara su 22. maja pretuceni u Temerinu, ali nijedan medij nije cak ni izvestio o tome", dodao je Agoston.

Agoston smatra da se manjine u Srbiji sada nalaze u tezem polozaju nego u bilo kom trenutku od pada srpskog nacionalistickog lidera Slobodana Milosevica.

"Ranije su na meti bili politicki predstavnici, dok sada takve probleme imaju obicni ljudi", izjavio je Agoston, optuzujuci vladu da "potpuno potiskuje pitanje etnickih manjina".

Porast broja napada na Madjare izaziva zabrinutost i u Madjarskoj, koja je sada drzava-clanica Evropske unije. Ministar inostranih poslova Madjarske, Laslo Kovac, telefonirao je premijeru Srbije Vojislavu Kostunici pocetkom aprila da bi pozvao Beograd da "zauzme ostriji stav prema nasilnim ispadima uperenim protiv madjarske manjine u Vojvodini".

Vojvodina je uvek bila multietnicka sredina, sa preko dvadeset registrovanih etnickih zajednica prilikom popisa iz 2002. godine, koje cine vise od jedne trecine stanovnistva.

Ovu sredinu, nekada poznatu po etnickoj harmoniji, pogodile su promene posle raspada Jugoslavije, kada je Milosevicev rezim zaigrao na kartu srpskog nacionalizma.

Zlokoban znak bilo je etnicko ciscenje katolickog sela Hrtkovci 1992. godine, gde su srpske izbeglice iz ratova u Hrvatskoj i Bosni proterali vecinu uglavnom hrvatskih stanovnika, uz podrsku lidera krajnje desnicarske Srpske radikalne stranke, SRS, Vojislava Seselja.

Mnoga od sela koja su naselili srpske izbeglice iz devedesetih godina postrala su bastioni SRS, za cijeg se kandidata na predsednickim izborima zakazanim za 13. jun, Tomislava Nikolica, ocekuje da ce dobro proci u Vojvodini.

Zastupnici politicki umerenijih struja, kao sto su Nenad Canak i Jozef Kasa, lideri Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvodjanskih Madjara, pokusavaju da sprece sirenje nasilja.

Ali, ako Nikolic pobedi u predsednickoj trci, mnogi ocekuju da ce se polozaj manjina u Vojvodini – i sirom Srbije – dodatno pogorsati.

Aleksandar Vujic, sociolog i politicki analiticar iz novosadskog Centra za ljudska prava, izjavio je da je nasilje upereno protiv manjina u Vojvodini dramaticno poraslo, sto je posledica nedovoljno razvijene gradjanske svesti.

Mladi ljudi u Srbiji, izjavio je Vujic za IWPR, osecaju "potrebu za identifikacijom". I dodao: "Identifikuju se sa onim sto je najlakse za identifikaciju, sa nacijom, a to je na Balkanu povezano sa verskom osnovom. Najlakse je biti pravoslavni Srbin i sve drugo dozivljavati kao pretnju."

Vujic je izjavio da pasivnost policije dodatno pogorsava ovaj trend. "Policija je jos zbunjena kada su u pitanju demokratska nacela i ne snalazi se najbolje u slucajevima medjuetnicke mrznje."

Mada je malo onih koji veruju da ce Vojvodina ponovo doziveti nasilje istih razmera kao u Milosevicevoj eri, mnogi pripadnici manjinskih zajednica pocinju da se pitaju ima li uopste za njih buducnosti u Srbiji na duzi rok.

"Ako se nista ne preduzme, to moze postati deo svakodnevnog zivota", izjavio je Dinko Gruhonjic, Hrvat iz Novog Sada. "Pripadnici pojedinih grupa, kao sto su Hrvati, nece se osecati bezbedno i zelece da odu odavde."

Jedna Srpkinja iz Novog Sada, koja je zahtevala da ostane anonimna, izjavila je za IWPR da brine za buducnost svoje dvoje dece, koja studiraju na lokalnom univerzitetu, zbog porasta aktivnosti ultra-nacionalista.

"Ravnodusnost prema porastu nacionalizma u Milosevicevoj eri gurnula nas je u rat", kaze ona. "Zato bi jacanje nacionalizma i radikala svi morali da shvatimo kao upozorenje, narocito oni koji vode ovu zemlju."

Jan Briza je novinar novosadskih lista «Dnevnik». Tanja Matic je stalni saradnik IWPR-a.