Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

'Veliki Brat' u Bosni

Samo je jedna stvar pokvarila uzitak TV gledalaca - niko se nije skinuo pred kamerama u bosanskoj verziji "Velikog brata".
By Ozren Kebo

Bosanska verzija televizijskih programa, poput poznatog "Velikog brata", prikovala je gledaoce za male ekrane, te najzad izbacila etnicke i politicke predrasude iz glava ljudi. Glavna prituzba na ovaj program odnosila se na nepostojanje golisavih scena pod tusem koje su pobudile takvu paznju gledalista u Velikoj Britaniji.


Rec je o prvom televizijskom programu ovakve vrste u Bosni i Hercegovini, pa ga je publika, naviknuta na znatno siromasniji TV jelovnik, oberucke prihvatila. Namera producenata bila je da pokazu kako Sarajlije teze zapadnjackom stilu zivota, i u njemu uzivaju.


Niko od pet mladih ucesnika - Mima iz Travnika, grada u centralnoj Bosni, Jana iz slovenacke prestonice Ljubljane, Lav iz Zagreba, te Slaven i Aleksandra iz Sarajeva - nije se upustio u bilo sta nalik erotici.


Ipak, u citavoj zemlji se nasiroko raspravlja o njihovim aktivnostima u jednom iznajmljenom potkrovlju. Publika se podelila u dva suprotstavljena tabora. Starijim ljudima se ovakav program ni najmanje nije dopao. Mladji gledaoci ga, medjutim, naprosto obozavaju. Cini se da niko nije ostao ravnodusan.


Ucesnici u ovom televizijskom programu ostali su 60 sati u centru paznje gledalista pred TV kamerama. Njihova avantura je zavrsena jednom tipicno sarajevskom bucnom zurkom.


Bilo je uistinu toliko bucno da su susedi pozvali policiju. Jedan mladji policajac se pojavio na zurci, ali su svi pomislili da su "laznog" policajca zapravo poslali producenti. Pocepali su mu kapu, oduzeli pendrek i gurnuli ga ka sredistu plesnog podijuma.


Policajac je to dobrocudno prihvatio i pridruzio se zabavi. Ljudi su se posle pitali sta bi se desilo da se pojavio neki stariji, manje dobrocudan policajac. "Veliki brat" svakako ne bi bio priveden kraju na tako veseo nacin.


Ovaj dogadjaj je privukao izuzetno interesovanje. Bilo je vise od 90.000 poseta veb sajtu preko koga se program OBN televizijske stanice paralelno emitovao i na Internetu.


Stotine poruka su zabelezene na Internet forumima i diskusijama u kojima se uglavnom komentarisao izgled ucesnika. "Devojka iz Slovenije ima najbolje grudi", ili "Mima je najsladja" neki su od tipicnih primera.


Medjutim, ponekad bi politika i etnicke mrznje pomolile svoje ruzne glave. "Slavene i Aleksandra, svi Srbi su sa vama, ubijte ustase na spavanju," pisalo je u jednoj od poslatih poruka.


U jednoj drugoj je autor poruke napisao: "Hej ljudi, da li ste primetili da Muslimani sede samo na zelenoj sofi, a ostali na beloj?" Neki , medjutim, sumnjaju da su ove poruke pre ironicne i "saljive".


Najvise paznje nije privuklo pitanje nacionalne pripadnosti ucesnika u programu, vec njihovo odbijanje da se skinu pred kamerama. Pre sest meseci se jedna devojka iz Zagreba, Andrea, tusirala pred kamerama u jednom slicnom programu u Hrvatskoj. Ona je osvojila srca Hrvata, ali je potom izgubila posao prodavacice.


Dan nakon sto je okoncan sarajevski sou, pet ucesnika je otkrilo da su postali zvezde. Kada su krenuli u grad na dorucak, okruzili su ih gledaoci koji su pratili taj program. Skoro su svi znali njihova imena i ko su oni zapravo.


Marketing agencija Fabrika (Factory) koja je pomogla organizovanje ovog sou programa bila je preplavljena prijavama mladih ljudi koji su zeleli da uzmu ucesca u sledecem serijalu "Velikog brata". Medjutim, za sada nije planiran nastavak ovog programa.


Nedeljama nakon sto je zavrsen, ovaj sou je i dalje tema zivih rasprava. Vecina starijih ljudi jos uvek pricaju o predivno ukrasenom potkrovlju gde se program snimao, ali i kritikuju "besciljni zivot koji mladi danas vode".


Jedna starija zena se pozalila u jednoj kontakt radio emisiji da je "njih troje okrenulo ledja kameri i caskalo preko Interneta, dok je preostalo dvoje jednostavno igralo video igrice. Veci deo vremena su trosili na taj nacin."


"Nije bilo inteligentnih diskusija, nije bilo sala, cak ni neke zrele ili zanimljive primedbe. Cinilo se da njih pet nije procitalo vise od 10 knjiga tokom celog svog zivota."


Mladji ljudi nisu imali takve primedbe. Oni su sa odobravanjem pricali o izboru muzike, odece i tetovaza. Haris Pasovic, poznati filmski reditelj iz Sarajeva, rekao je da koncept ovakvih programa ne podnosi jer predstavljaju jos jedan pokusaj da se elevizija uspostavi kao najvazniji element u zivotu obicnih ljudi. Pasovic se, medjutim, ipak tesi cinjenicom da Bosna, makar i na ovaj nacin, prati svetske trendove.


Ozren Kebo je komentator sarajevskog nedeljnika "Slobodna Bosna".