Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Vakuum Na Kosovu

Ni dva meseca pregovaranja nije docelo do toga da kosovski politicari izaberu premijera i predsednika.
By Arben Qirezi

Demokratiji se tesko uce ljudi koji je nikada nisu ni okusili. Dva meseca nakon prvih demokratskih izbora, kosovski politicari jos nisu postigli dogovor o tome ko ce biti premijer kosovske vlade, a ko predsednik Kosova.


U medjuvremenu, pokrajinom i dalje upravlja medjunarodna zajednica.


Najveci broj glasova na izborima odrzanim 17. novembra osvojio je Demokratski savez Kosova, LDK, Ibrahima Rugove. On, medjutim, nije uspeo da obezbedi potrebnu parlamentarnu vecinu da postane predsednik drzave.


Njegov izbor za predsednika blokirali su pripadnici Demokratske stranke Kosova, PDK Hasima Tacija i Saveza za buducnost Kosova, AAK, Ramusa Haradinaja. Ove partije smatraju da je Rugovin doprinos u borbi protiv srpske vlasti bio isuvise slab.


U kosovskom parlamentu od 120 mesta, LDK je osvojio 46, PDK 26, AAK 8, a srpska koalicija Povratak 22 mesta. Ostala mesta dele predstavnici malih albanskih i ostalih manjinskih partija.


Rugova je ponudio PDK i AAK pet od ukupno sedam ministarskih mesta, kao i dva mesta potpredsednika vlade. Na mesto premijera, on je zeleo da postavi nekoga iz redova svoje partije.


Medjutim, PDK i AAK zahtevali su "zajednicku podelu vlasti", na osnovu koje bi mesta predsednika, premijera kao i predsednika parlamenta bila podeljena medju predstavnicima ove tri partije.


LDK je ovo odbio uz odobravanje tadasnjeg sefa UN na Kosovu, Hansa Hekerupa. On se zalagao da u sastav vladajuce koalicije udju i predstavnici manjinskih partija. Medjutim, ove partije odbile su da udju u koaliciju. Koalicija Povratak protivi se bilo cijoj kandidaturi za predsednika, jer zeli prethodno da dobije javno obecanje da se kandidat nece zalagati za nezavisnot, sto je u ovom trenutku nemoguce iznuditi od bilo kog albanskog politicara.


Rugova nije dobio mandat za predsednicko mesto ni posle tri kruga glasanja u parlamentu. PDK i AAK su potom izjavile da on vise nema prava da se kandiduje, pozivajuci se na Ustavni okvir Kosova, koji spominje tri kruga glasanja, ali ne nudi dalje resenje zastoja.


Predstavnici SAD, Nemacke, Francuske, Italije i Britanije koji cine takozvani QUINT, medjunarodne medijatore, organizovali su dva susreta izmedju LDK, PDK, AAK i Povratka u kancelariji americke vlade u Pristini prosle nedelje. Nije, medjutim, postignut nikakav dogovor.


Zastoj u resavanju ovog spora radikalizuje Rugovinu partiju. Prosle nedelje, na forumu te partije mogla se cuti izjava "da su pregovori sa ostalim partijama zavrseni". Bilo kakav ustupak u okviru koga bi se mesto premijera ponudilo PDK, moglo bi izazove cepanje unutar LDK na godisnjoj konvenciji ove partije zakazanoj za april.


Istovremeno, saradnja izmedju PDK i AAK se poboljsava. Zajednicka strategija ovih partija je da traze sve vece ustupke kako bi primorale Rugovu da zatrazi podrsku srpskog Povratka, i na taj nacin razbiju LDK.


Nijedan albanski politicar ne moze da prihvati zahteve Povratka da se odrekne nezavisnoti.


Na sastancima u americkoj kancelariji u Pristini izbila je na videlo ne samo podeljenost kosovskih partija, vec i nedostatak realisticnog pristupa zivotu u pokrajini.


U pokusaju da se stvari pokrenu s mrtve tacke, AAK je izasla iz pregovora i ostavila PDK i LDK da se sami dogovore. Medjutim, PDK postavlja zahteve koji su neprihvatljivi za Rugovinu partiju.


Medjunarodna zajednica ne oseca obavezu da se umesa. Ona kaze da je njena uloga da pomaze Kosovare, a ne da im namece resenja.


Razocarenje naroda u politicare raste iz dana u dan. Kosovari osecaju da su izneverene njihove nade da ce konacno dobiti sopstvenu vladu. Mnogi smatraju da je za to kriv Ustavni okvir na osnovu kog se 20 mesta u parlamentu dodeljuje pripadnicima manjina. Premda manje partije na ovaj nacin postizu vecu zastupljenost u zakonodavstvu, vecim partijama je sve teze da osvoje vecinu.


Pored razmirica na politickoj sceni, ljude brinu svakodnevni problemi kao sto su povecanje cena i nezaposlenost koja doseze cak 55 odsto. Nedavni prelazak na euro izazvao je povecanje cena hleba, osnovne prehrambene namirnice na Kosovu, za 40 odsto.


Medju politickim opcijama koje se spominju u ovom trenutku je ideja o formiranju vlade sastavljene od tehnickih eksperata. Medjutim, svima je jasno da ce se nezavisnost Kosova nametnuti kao jedno od prvih pitanja sa kojim ce se suociti nova vlada. A tim se pitanjem nece moci pozabaviti tehnicki eksperti.


Arben Qirezi je redovni dopisnik IWPR.