Ustavni Sparing

Prva runda razgovora izmedju Srbije i Crne Gore okoncana je ove nedelje bez zakljucaka. Obe strane su izlozile takticke predloge kako bi ojacale svoje pozicije u razgovorima o buducnosti jugoslovenske federacije.

Razgovor iza zatvorenih vrata odrzan je 14. jula u Beogradu izmedju predstavnika Socijalisticke partije Srbije (SPS) jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i Demokratske partije Socijalista (DPS) crnogorskog predsednika Mila Djukanovica.

Izvori bliski Djukanovicevoj stranci kazu da su obe strane ponudile maksimalisticke, i uzajamno neprihvatljive, predloge. Dok je Podgorica otisla toliko daleko da je trazila medjunarodno priznavanje i Srbije i Crne Gore u okviru restruktuisane konfederacije, Beograd je ponudio Podgorici da imenuje saveznog premijera kao i druge clanove savezne vlade - ali ne i ustavnu promenu.

Sadasnji savezni premijer je Momir Bulatovic iz Socijalisticke narodne partije, Milosevicev proteze, bivsi predsednik Crne Gore kao i ljuti protivnik Djukanovica. Vlada u Podgorici je odbila nadleznost federalne vlade jer nije dobila pravo glasa da ucestvuje u imenovanju ministara.

Djukanoviceva partija je odbila ponudu Beograda jer sada zastupa stav da nije dovoljno da se posao u vladi da drugim ljudima a da situacija ostane status quo. Crnogorski predstavnici insistiraju da je sada prioritetno da se reformise ustav Federalne republike Jugoslavije.

U crnogorskom predlogu se predvidja savezna vlada koja bi imala samo tri glavne funkcije - inostrane poslove, monetarnu politiku i odbranu i proces u kome bi sve odluke morale da budu donete na osnovu konsenzusa. Vojska Jugoslavije, na primer, bi bila pod zajednickom kontrolom srpskog, crnogorskog i jugoslovenskog predsednika, a sva trojica bi morala da postignu saglasnost o najznacajnijim odlukama.

Zeljko Sturanovic, glavni crnogorski pregovarac, je u petak potvrdio da nema iluzija da ce Beograd prihvatiti taj predlog. Sam Djukanovic je izrazio sumnju da ce biti moguce postici bilo kakav dogovor sa Milosevicem o novom statusu jugoslovenskih republika.

Iako postoji jaz izmedju dve strane, razgovori su oznacili prvi susret posle dve godine sukoba i prekida komunikacija kada su predstavnici vladajucih partija Srbije i Crne Gore seli za isti sto. Atmosfera je dramaticna: na samo da je Beograd porazen u svom ratu protiv NATO-a posto je pocinio teske zlocine na Kosovu. Uloga savezne drzave u Crnoj Gori svedena je na upotrebu dinara i prisustvo Vojske Jugoslavije koja je pod Milosevicevom kontrolom - i stalna pretnja crnogorskim institucijama i civilima.

Stoga je iznenadna odluka Djukanovica da pokrene razgovore izazvala buru protesta iz Socijal-demokratske partije i Narodne partije, koje su clanovi vladajuce koalicije u Podgorici. One su kritikovali Djukanovica sto nije postigao dogovor o zajednickoj crnogorskoj platformi pre pocetka razgovora i sto je odbio da ukljuci clanove drugih stranaka u delegaciju.

Ali najzesce primedbe ticale su se njegove odluke da otpocne dijalog sa politicarem koji je optuzen za ratne zlocine i koji nastoji da smeni izabranu vladu u Podgorici.

"Niko ne moze da ode u Beograd bez odobrenja kod kuce", kaze Novak Kilibarda, vodja Narodne stranke. "Novi sporazum sa Srbijom nije partijsko i politicko pitanje, vec drzavno pitanje."

Preteci zajedno sa Socijaldemokratama da ce napustiti koaliciju, on tvrdi: "DPS se ponasa kao da su oni jedini vladari. Kao da smo opet u 1992. godini kada (Milosevicevi) Socijalisti i DPS nisu konsultovali nikoga u stvaranju nove Jugoslavije."

Ipak, Djukanovic igra delikatnu takticku igru, kako na unutrasnjem tako i na medjunarodnom planu, i ne moze sebi da priusti stav tvrdog odbijanja prema Beogradu.

Kod kuce, on priprema teren kako bi obezbedio jake argumente koje bi predocio glasacima u Crnoj Gori za referendum o nezavisnosti. On ce morati da pokaze da je najpre pokusao da reformise savezni ustav. To mora da ucini zbog uloge koju je imao prilikom stvaranje sadasnje Jugoslavije 1992. godine, kada je bio premijer Crne Gore. On zapravo zeli da kaze da ako Srbija odbije njegove predloge, onda Crna Gora ima pravo da ide svojim putem.

Iz ove perspektive je jasno da je otisao daleko kako bi predlozi koje je njegova delegacija odnela u Beograd bili takvi da Milosevic ne moze da ih prihvati. Crnogorci su ponudili tri principa: ravnopravnost izmedju dve republike, demokratiju, i otvorenost prema Zapadu i evropskoj i atlantskoj integraciji. Posto je Hag podigao optuznice, prihvatanje ovih zahteva znacilo bi politicku smrt Milosevica.

Na medjunarodnom planu Djukanovic mora da ubedi medjunarodnu zajednicu da Jugoslavija nije moguca kao zajednicka drzava. Za sada zapadne vlade jos uvek formalno podrzavaju teritorijalni integritet jugoslovenske federacije. Oni strahuju da ce ako Crna Gora napusti Jugoslaviju to samo biti podstrek za ambicioznije planove kosovskih Albanaca.

Djukanovicu bi njihova podrska bila potrebna ukoliko bi se organizovao referendum o nezavisnosti. Zato pred sobom ima tezak zadatak da ubedi zapadne lidere da on ne pokusava da promeni granice kao takve vec da zapravo samo zahteva redefinisanje granica izmedju Crne Gore i Srbije.

Djukanovicu je jasno da ne sme da izgubi zapadnu podrsku. Vecina zapadnih lidera ga podrzava jer veruju u iluziju da bi on mogao da pomogne demokratizaciji Srbije. U ovom kontekstu su beogradski razgovori bili takticki potez ponudjen Zapadu kako bi pokazao da se trudi.

Medjutim, iako je Djukanovic inicirao ovaj proces, moguce je da ce Milosevic iz njega izvuci koristi.

Na sastanku u Beogradu atmosfera je bila srdacna iako je reci bilo o delikatnim pitanjima koja izazivaju napetost. Cak su i predstavnici Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja govorili o potrebi za tolerancijom i razumevanjem. Svi su se slozili da se jugoslovenska drzava nalazi u krizi, a cak su se i Milosevicevi Socijalisti i Radikali izjasnili da Srbija i Crna Gora treba da budu ravnopravne u zajednickoj drzavi.

Ovo navodi na zakljucak da je Milosevic, koji je majstor u prezivljavanju internih kriza, shvatio i prihvatio Djukanovicevu igru. Beograd moze da iskoristi pregovore sa Podgoricom kako bi kupio vreme. Takodje se oni mogu iskoristiti da bi se pobuna u Srbiji koja je izazvana domacim problemima preusmerila na pitanje Crne Gore i odnosa izmedju dve republike.

Djukanovic je insistirao da zeli da se sporazum postigne uskoro, i da nece dozvoliti Milosevicu da primeni taktiku odugovlacenja sto on obicno cini. Medjutim, datum za sledeci sastanak nije odredjen. Paradoksalno je, ali istog dana ove sednice predstavnici Bulatoviceve partije su takodje odrzali paralelne razgovore sa srpskom delegacijom takodje o pitanju srpsko-crnogorskih odnosa.

Ulozi su visoki. Zarko Rakcevic, vodja crnogorskih Socijaldemokrata, upozorava: "Djukanovic je upao u lavirint dugackih pregovora sa Srbijom, a Crna Gora bi mogla da izgubi dragoceno vreme." On tvrdi da je Crna Gora prezivela raskid odnosa sa Srbijom tokom protekle dve godine i da bi trebalo da ulozi sve napore u pridobijanje podrske na medjunarodnom planu.

Milka Tadic je urednik nezavisnog magazina Monitor u Podgorici.