Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Umereni Na Meti

Fehmi Agani, koji se protiv svoje volje nasao u ulozi politicara, je postao vodeci zagovornik nenasilja i albansko-srpskog dijaloga. Sve do svog poslednjeg putovanja vozom.
By IWPR

Ukoliko je neko na Kosovo bio personfikacija mira i pomirenja putem dijaloga, bio je to Fehmi Agani, albanski vodja koji je prosle sedmice navodno ubijen od strane sprske policije.


Rodjen u Djakovici na Kosovu 1932. godine, Agani je bio jedan od vodecih albanskih intelektualaca svoje generacije. Bio je uspesan pisac i nastavnik, odlicno je govorio srpski, studirao je na Univerzitetu u Beogradu gde je i zavrsio doktorat iz sociologije.


Kada je Tito zapoceo emancipaciju Albanaca i uveo ih u glavni tok jugoslovenskog drustva sezdesetih i sedamdesetih godina, Agani se nalazio na celu albanskog kulturnog pokreta. Postao je direktor Albanoloskog instituta u Pristini 1967. godine a zatim i sef Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pristini. Otpusten je 1981. godine zajedno sa mnogim svojim kolegama u velikim cistkama kosovskih Abanaca posle studentskih demonstracija koje su se dogodile te godine.


Iako je mu je srpska drzava nanela mnogo licne patnje zbog njegovog etnickog porekla, Agani je odbio da bude ogorcen. Iako je protiv svoje volje postao politicar, ipak je 1989. godine bio jedan od osnivaca i potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, glavne politicke partije kosovskih Albanaca pre rata, koja je poznata po svom albanskom akronimu LDK.


Do samog kraja je ostao jedan od najaktivnijih i najracionalnijih pregovaraca, uvek spreman da razgovara i sa Beogradom i sa onim radikalnijim na albanskoj politickoj sceni u interesu mirnog resenja krize.


Aganiju su verovali i postovali ga cak i njegovi politicki protivnici. Bio je ?preduzetnik", jedini albanski vodja koji je mogao da inicira i vodi pregovore 1992. godine o obrazovanju na albanskom jeziku.


Uprkos prepreka i optuzbi da izdaje nacionalni interes samo zato sto pregovara sa Beogradom, Agani je istrajao. Konacno je 1996. godine zajedno sa dvojicom svojih kolega stavio svoje ime na sporazum da bi omogucio povratak skolskih zgrada albanskim djacima i studentima.


Njegovi stavovi su se donekle razlikovali od onih koje je zastupao Rugova, pacifisticki vodja LDK. Agani je verovao da bi njegova partija trebalo da bude aktivnija. Kada su izbile borbe na Kosovu u februaru 1998. godine, Agani je napustio polozaj potpredsednika LDK. Ipak je ostao savetnik Rugove i clan svakog albanskog pregovarackog tima, kao i kljucni delegat na mirovnim razgovorima u Francuskoj koji su se odrzavali pod okriljem medjunarodne zajednice u februaru i martu.


Nije prezao da otputuje u Beograd i sastane se javno ili tajno sa svakim za kojeg je mislio da moze da doprinese okoncanju kosovskog "ludila". Nije se libio da u vise navrata razgovara sa Ademom Demacijem, politickim predstavnikom OVK, i da ubedjuje njega i OVK da prihvate mirovni sporazum iz Rambujea.


Agani je verovao u mirovni sporazum iz Rambujea, za koji je smatrao da predstavlja pocetak oslobadjanja Kosova od tiranije jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica a koji ce ipak zastiti interese i Srba i Albanaca.


Agani je zajedno sa Dusanom Janjicem, Srbinom, osnovao Forum za etnicke odnose u naporu da se ostvari albansko-srpski dijalog. Janjic je opisao Aganija kao "strpljivog i upornog pregovaraca," i upozorio da se "njegovim ubistvom


zelelo da se zastrase svi oni ljudi koji su za dijalog i za srpsko albansko izmirenje, da se posalje poruka da zajedno ne mozemo da zivimo."


Novinari - albanski, srpski i strani - su uzivali u Aganijevoj otvorenosti, iskrenosti i duhovitosti. Uvek je nasao vremena da objasni pojedina pitanja a voleo je i da govori zanimljive anegdote.


Agani je ostao u Pristini kada je pocelo bombardovanje Jugoslavije od strane NATO-a, u nadi da vazdusni napadi nece trajati dugo. Iako je na jednoj od prvih konferencija za stampu NATO saveza objavljeno da su on i pet drugih albanskih intelektualaca pogubljeni, on je preziveo proterivanje iz svoje kuce u elitnom naselju Dragodan i skrivao se pet sedmica po raznim kucama sirom Pristine zajedno sa svojim sinom Spendom i jos jednim albanskim intelektualcem Redzepom Ismailjijem. Dok se skrivao, Agani je poceo da pise knjigu.


Ismailji je rekao: "Morali smo da se selimo od kuce do kuce dok su srpske snage trazile pozate Albance. Prosle nedelje sam otisao jer je postalo nemoguce. On (Agani) nije hteo da ode." Mejdutim, situacija je postala suvise opasna i doslo je vreme da se ode.


Sa svojom suprugom i sinom, Agani je pokusao da pobegne jednim od vozova ka makedonskoj granici koji su srpske snage koristile za proterivanje Albanaca. Medjutim, prema recima jednog clana porodice, voz je vracen sa granicnog prelaza Blace posto je Makedoja privremeno zatvorila granicu.


Agani je otet iz voza, posto je voz krenuo nazad u Pristinu sledeceg dana. 8. maja srpska televizija je izvestila da je njegovo telo pronadjeno pored sela Lipljan, i da ga je ubila OVK - sto je navod koji porodica odbija.


Samo dan uoci pocetka vazdusnih napada NATO-a, kada je stigla vest da je americki izaslanik Ricard Holbuk napustio Beograd praznih ruku, Aganija su upitali sta ocekuje: "Bog samo zna, ne smem ni sam da pomislim na to."


Violeta Orosi je novinar iz Pristine