Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Umerena ocekivanja na Kosovu

Pristina se nada dogovoru. Medjutim, zbog skepticizma izazvanog nedoslednoscu Zapada i straha od arogantnog ponasanja Srba niko na Kosovu nece biti iznenadjen ukoliko pregovori propadnu.
By IWPR

Albanci dozivljavaju konferenciju u Rambujeu kao istorijsku priliku za postizanje mirnog resenja za Kosovo. Obaveza Kontakt grupe koju je ova preuzela time sto je organizovala konferenciju je docekana kao njen cvrsta odlucnost da se kriza resi. Medjutim, razocarenja iz proslosti zbog prekasnih ili neodogovarajucih reakcija Zapada, smanjuju nade i ustupaju mesto sumnjama po pitanju kolika je zapravo odlucnost medjunarodne zajednice. Izrazita uloga Evropljana, a ne Amerikanaca, u iniciranju resenja predstavlja poseban razlog za zabrinutost, pogotovo posto je Evropa pokazala svoju neodlucnost po pitanju Bosne. Ukljucivanje Rusije se smatra jasnom preprekom pozitivnom resenju.

Sto se tice konkretnih predloga iz paketa Kontakt grupe, izgleda da javno mnjenje, koliko se ono moze izmeriti, prihvata ideju resenja u okvirima trogodisnjeg prelaznog perioda. Albanci insistiraju da ono mora da ukljuci i garanciju za odrzavanje, po isteku tog perioda, demokratskog referenduma gradjana na Kosovu o njegovom buducem statusu. Ali, i u medjuvremenu, za Albance je neophodno da se dogovorom osigura znacajna autonomija prema kojoj Kosovo vise ne bi bilo u nadleznosti Srbije. Posle mnogih tragedija koje su pretrpeli pod rezimom Beograda, Albanci smatraju da bi nekakvo drugacije resenje, koje bi ostavilo Kosovo pod srspkom kontrolom, makar ona bila i simbolicka, bilo neprihvatljivo.

Ovaj stav je zasnovan ne samo na trenutnim osecanjima, vec i na uverenju koje proilizalazi iz prakse da Albanci na Kosovu ne mogu da ocekuju ni najosnovnija ljudska prava pod srpskom kontrolom. Krvavi dogadjaji koji su se odigrali prosle godine su samo ucvrstili utisak stecen tokom dugog perioda sistematske represije da Albanci ne mogu da zamisle pravu buducnost u okviru Jugoslavije. Kao rezultat ovoga, kosovski Albanci smatraju da su predlozi koji su deo dokumenata Kontakt grupe i ostavljaju neke vazne nadleznosti u rukama jugoslovenskih vlasti, kao sto su fiskalna i monetarna politika kao i carinska kontrola, nerealni. Iz ovoga proizilazi da prelazni period, kako na to gledaju Albanci, mora biti oblik medjunarodnog protektorata, ukljucujuci i prisustvo jakih medjunarodnih vojnih (t.j. NATO) snaga na terenu koje bi garantovale sprovodjenje sporazuma. Bilo sta sto je manje od toga, smatra se, ne bi bilo ni vredno pomena.

Jos jedno kljucno pitanje tice se statusa Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Naravno, na Kosovu ima razlicitih politickih stuja, i razlicitih pogleda na strategiju, a pogotovo na OVK. Ipak, kosovki Albanci, opste uzeto, smatraju OVK oslobodilackom vojskom, i ocenjujuju kao absurdne one predloge koji se ticu razoruzavanja i rasformiranja OVK i ostavljanja srpske policije i Vojske Jugoslavije tu gde su. U medjuvremenu, Albanci su pozdravili vest da je albanska delegacija u Rambujeu - koju cine predstavnici svih vaznih politickih struja medju Albancima, ukljucujuci i Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove i OVK - pronasla zajednicko stanoviste i izgleda da je odrzala jedinstvo u svojim redovima.

Ipak, pogotovo u politickim i intelektualnim krugovima na Kosovo, Albanci nemaju iluzija da se okvir predloga Kontakt grupe moze fundamentalno popraviti. Zbog skepticizma izazvanog nedoslednoscu Zapada i straha od arogantnog ponasanja Srba, niko ovde nije voljan da predvidi ishod pregovora u Rambujeu. Albanci se nadaju razumnom dogovoru, ali niko nece biti iznenadjen ako razgovori propadnu.

Isuf Berisa je autor iz Pristine.