UKIDANJE OBAVEZNOG VOJNOG ROKA OBRADOVALO JE MLADE RUMUNE

Pesma iz kasnih osamdesetih opisuje muke mladih rumunskih regruta koji su morali ustajati na gimnastiku u sest ujutro, a zatim cistiti nuznike – i to na prazan stomak.

"Stau in unitate, fac tiris pe coate, / Fac sectoare si plantoane, pin' la liberare", tako idu reci ove pesme. (Sâm sam ovde, marsiram i patroliram po ceo dan / Dok mi se ne okonca vojni rok).

Sada je dosao trenutak da rumunski parlament okonca takve jadikovke. Ove nedelje parlament je odlucio da ce oktobarska generacija regruta u 2006. godini biti poslednja koja ce biti pozvana na odsluzenje vojnog roka.

Od 1. januara 2007. godine, rumunski mladici stari dvadeset godina ce morati da se pojave u vojnim regrutnim centrima da bi se prijavili – ali nista vise. Regrutna dokumentacija ce se voditi da bi se eventualno iskoristila u slucaju rata, kada bi se regrutacija ponovno aktivirala.

Mimo toga, rumunski gradjani – muskarci i zene – ce se od sada dobrovoljno prijavljivati za vojnu sluzbu ako se za to odluce u svojoj profesionalnoj karijeri.

Odluka o ukidanju obaveznog sluzenja vojnog roka bila je sasvim ocekivana.

Bukurest je pristao da sprovede transformaciju svoje vojske – od ogromne masinerije Varsavskog pakta ka efikasnoj mobilnoj vojnoj strukturi koja je kompatibilna s potrebama NATO-a. U procesu pridruzivanja zapadnom vojnom savezu – sto se konacno desilo prosle godine, Rumunija je sprovela nekoliko reformi, ukljucujuci radikalna smanjenja broja vojnika i ukidanje obaveznog sluzenja vojnog roka.

Oruzane snage su 1994. godine brojale 235.000 vojnika. Ocekuje se da ce se smanjiti na 75.000 do kraja sledece godine.

U medjuvremenu su sredstva koja se odvajaju za odbranu porasla na 2,4 odsto bruto drustvenog proizvoda (oko jedne milijarde americkih dolara) tokom proteklih pet godina, sto je iznad nezvanicnog minimuma NATO-a od dva odsto.

Ministar odbrane Teodor Atanasiju kaze da ce se ustedeti nesto novca na dugi rok tokom procesa reformi sto ce se usmeriti ka povecanju plata.

"Pokusavamo da nasu politiku plata odredimo u skladu s postojecom politikom u drugim zemljama NATO-a u bliskoj buducnosti", dodaje Atanasiju.

"Ne mislimo da cemo imati problem s nedovoljnim brojem regruta za profesionalnu sluzbu u vojsci. Broj ljudi koji zele u vojsku prevazilazi broj raspolozivih mesta."

Vecina Rumuna smatra da je vec odavno trebalo uspostaviti profesionalnu armiju jer su se mnogi mladici gnusali i same pomisli da ce morati na odsluzenje vojnog roka.

Razvan, koji je regrutovan 1984. godine, kaze da je razmatrao mogucnost bekstva u inostranstvo kako bi izbegao sluzenje vojnog roka.

Jos uvek se seca mrznje koju je osecao prema svojim staresinama kada mu nisu odobrili zahtev za odsustvom kako bi prisustvovao vencanju svoje sestre. Takodje je prezirao politicku indoktrinaciju iz komunistickog doba za koju je smatrao da je represivna i paranoicna.

Secanja nekih drugih vojnih regruta nisu u toj meri ispunjena ogorcenjem. "Vojska je za mene bila poput ceremonije inicijacije i to iskustvo boravka s drugim mladim ljudima mi je pomoglo da uoblicim svoj karakter", kaze Alin, koji je sluzio vojni rok 2001. godine.

Drugi se plase posledica smanjivanja brojcano mocne armije, koja im je ulivala sigurnost.

"Nase vodje su tako glupe", kaze se u jednoj poruci na veb sajtu jednog dnevnog lista. "Zasto drasticno smanjiti broj vojnika kada Rusija ostaje konstantna pretnja Rumuniji?"

Mada je Rumunija pokusala da poboljsa svoj vojni status unutar NATO-a restruktuiranjem svojih oruzanih snaga, u stvarnosti su i dalje prisutni brojni problemi. Jos uvek su neodgovarajuci uslovi smestaja profesionalnih vojnika, na primer.

S druge strane, Rumunija je uspesno ucestvovala u nekoliko medjunarodnih operacija, saljuci trupe da se pridruze mirovnim misijama na Kosovu, u Avganistanu i Iraku.

Bukurest je utrostrucio svoje prisustvo u mirovnim misijama na Balkanu kako bi omogucio da se veci kontingent NATO trupa prebaci u Avganistan.

I u pokusaju da se impresionira Busova administracija, Rumunija je bila prva zemlja koja je potpisala sporazum sa Sjedinjenim Americkim Drzavama, obavezujuci se da americke vojnike nece izrucivati novom Medjunarodnom krivicnom sudu, ICC, jer se Vasington tome protivi.

Kristina Liberis je novinarka rumunske nacionalne televizije TVR.