Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ujedinjene nacije izneverile kosovare

Misija UN ostvarila je svega nekoliko ciljeva nakon godinu dana mandata na Kosovu.
By Llazar Semini

Dvanaest meseci otkako je NATO bombardovanje zaustavilo beogradsku kampanju etnickog ciscenja, lokalno albansko stanovnistvo veruje da su nastojanja UN da promovise stabilnost u pokrajini sve slabija.


Jasno je da je UNMIK do sada postigao izvestan uspeh. Sprecavanje humanitarne katastrofe prosle zime i stvaranje strukture vlasti u pokrajini smatraju se za najveca dostignuca medjunarodne administracije.


Medjutim, bilo je i puno neuspeha. Etnicko ciscenje i dalje predstavlja problem i malo je toga postignuto u stvaranju multietnickog Kosova. Ekstremni Srbi i Albanci imaju najvise koristi od ovog propustaUNMIK-a.


U okviru kampanje pomirenja, medjunarodni zvanicnici vrse pritisak na lidere obe strane, narocito albanske, da bi podstakli koegzistenciju.


Da li se ovo moze postici u skorasnjoj buducnosti? Sa sigurnoscu se moze tvrditi - ne. Albanci ne mogu zaboraviti sta se desilo pre godinu dana. Haski tribunal poslao je strucnjake za sudsku medicinu koji su zapoceli eshumaciju 440 grobnica Albanaca koje su ubile srpske snage u poslednje dve godine. Preko tri hiljade ljudi jos uvek se vodi kao nestalo, a vise od hiljadu njih tavore u srpskim zatvorima.


Medjunarodna zajednica mozda trazi isuvise od lokalnog rukovodstva. Njena nastojanja da se omoguci povratak stotinama hiljada albanskih i srpskih izbeglica, svakako, nisu realna. Albanski povratnici nemaju krov nad glavom i posao, dok Srbi mogu da stanuju jedino u malim enklavama, pod zastitom KFOR-a.


U medjuvremenu, UNMIK i OSCE sprovode popis glasaca za opstinske izbore do kojih ce doci na jesen. Koja je svrha ovog procesa? Lokalna administracija ce mozda imati vise automije, ali ce medjunarodne vlasti moci da stavljaju veto na njene odluke. Sve ce se to zavrsiti nekom vrstom "benigne diktature".


Stoga, ne iznenadjuje sto neke albanske politicke partije nisu bas odusevljene ovim novim demokratskim institucijama. Bolje bi bilo da medjunarodna zajednica prestane da vrsi pritisak na njih, jer bi one mogle pruziti istu vrstu otpora kao kad je Kosovo bilo pod kontrolom Srba.


U medjuvremenu, medjunarodni projekat na Kosovu znatno je oslabljen usled finansijskih problema. Doslo je do zamora donatora dok se resenost medjunarodne zajednice da obezbedi finansijska sredstva za obnovu i demokratizaciju pokrajine nalazi pod pritiskom.


Dokazi da Zapad sve manje brine za Kosovo uocavaju se kroz nedostatak adekvatnog kadra u medjunarodnim institucijama i, cinjenicu, da je u njima zaposleno nekvalifikovano osoblje. Nije tesko razumeti zasto zapadne zemlje ne zele da salju svoje najbolje ljude u daleke predele istocne Evrope.


Sta ce se desiti u vezi sa buducim statusom Kosova? Nastojanja UN da postigne stabilnost u pokrajini ocigledno su dovedena u pitanje zbog nejasnog statusa Kosova. U tom smislu, sef UNMIK-a, Bernard Kouchner, nedavno je pozvao Savet bezbednosti UN da se izjasni sta znaci zalaganje za "znacajnu autonomiju" pokrajine.


Albanci nece prihvatiti da Kosovo dobije status provincije. Medjutim, dok istovremeno zude za nezavisnoscu, nijedan albanski politicar nije do sada uspeo da razjasni kako bi suverena kosovska drzava mogla da opstane kada je okruzena ekonomski nerazvijenim i najsiromasnijim narodima Evrope. Koji bi to investitor pri zdravoj pameti, pokazao interesovanje za takvu zemlju.


Ma kakav bio buduci status Kosova, novac ce poceti da pristize u ovu pokrajinu tek kada bude stabilna i kada odbaci svoj imidz ratom pokosenog regiona.


Uspostavljanje veza sa Srbijom, u dogledno vreme, predstavljalo bi vazan korak u tom smislu. Ali, dok god je Milosevic na vlasti do toga ce tesko doci. Kosovo bi moglo lakse da razvije neku vrstu dijaloga sa onima koji ce ga naslediti, iako bi trebalo napomenuti da se srpska opozicija, isto koliko i Milosevic, protivi nezavisnosti Kosova.


Nikome nije jasno sta ce se desiti na Kosovu. Toliko pitanja još je ostalo nereseno. Medjutim, Albanci moraju i dalje nastojati da medjunarodna zajednica izvrsi svoje obaveze prema pokrajini.


Llazar Semini je direktor kosovskog projekta IWPR u Pristini.