Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ubistva izazivaju nova strahovanja medju kosovskim Srbima

Povecani broj napada na kosovske Srbe mogao bi ugroziti planove za povratak kosovskih izbeglica.
By Tanja Matic

Posle proslonedeljnog brutalnog ubistva troje Srba u Obilicu pitanja bezbednosti ponovo su se nasla visoko na listu prioriteta medjunarodne zajednice.


Slobodan i Radmila Stolic, oboje stari po 80 godina, i njihov pedesetogodisnji sin Ljubinko pronadjeni su mrtvi rano ujutro 4. juna ispod izgorelih ostataka njihove kuce u Obilicu, mestu deset kilometara udaljenom od Pristine, nakon sto je vatrogasna jedinica pozvana na mesto dogadjaja. Istraga je u toku.


Pretpostavlja se da su pre nego sto im je kuca zapaljena svo troje ubijeni sekirama. Za sada nema nikakvih naznaka ko bi mogao biti odgovoran za ovaj napad.


Ova najnovija ubistva podstakla su 23 porodice da najave da ce napustiti grad i otici u Srbiju, uz obrazlozenje da ce tamo ostati dok se ne zakljuce da je stanje dovoljno bezbedno da se vrate. Ipak, posle susreta sa potpredsednikom srpske vlade Nebojsom Covicem 9. juna, slozili su se da ne napustaju Obilic. Covic, koji je u Vladi Srbije nadlezan za Kooridinacioni centar za Kosovo, obecao je da ce cesce posecivati pokrajinu.


Tom prilikom je izjavio da bi, ukoliko srpske porodice napuste grad ucinile upravo ono sto albanski ekstremisti i zele. Rekao je da je njima sada potrebna akcija citave zajednice, a ne politicka kampanja.


Ubistva su se vrlo brzo nasla na dnevnom redu medjunarodnih organizacija. Predsedavajuci u Savetu bezbednosti UN, ruski ambasador Sergej Lavrov, izjavio je 6. juna u Njujorku da je cilj ubica bio da se osujete pokusaji izgradnje multietnickog drustva u kojem bi svi bili podjednako sigurni i u koje bi se izbeglice i raseljena lica mogli bezbedno vracati.


U pokusaju da poseti mesto proslonedeljnog zlocina sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera sprecila je masa ljutitih Srba koji su protestovali zbog dogadjaja koji dozivljavaju kao propust u zastiti koja im se pruza na Kosovu. Stajner je ponudio nagradu od 50.000 evra za informacije koje mogu dosvesti do hapsenja pocinilaca.


Ovaj incident je dobio znacajno mesto i na sastanku izmedju Stajnera i predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijera Solane, u Pristini 5. juna, u okviru priprema za Balkanski samit u Solunu. Solana je zapoceo zajednicku konferenciju za stampu osudom ovih ubistava.


Napad se odigrao u trenutku kada je vec bilo rasireno uverenje da se situacija stabilizuje. Ova, 2003. godina, trebalo je da bude proglasena od strane medjunarodne zajednice “godinom povratka” manjina koje su proterane sa Kosova tokom rata.


Ali, skorasnji porast broja incidenata ostavio je kod mnogih utisak da povratak jos nije bezbedan. Procenjuje se da je od 12.000 Srba, koliko je navodno zivelo na Kosovu u vreme dok je Beograd jos kontrolisao situaciju, oko 3.000 napustilo Kosovo.


Pored ubistva porodice Stolic, istrazuje se i ubistvo kosovskog Srbina Zorana Markovica, cetrdesetjednogodisnjeg nastavnika, cije je telo u maju pronadjeno na jednoj njivi u blizini Vitine. U aprilu je ilegalna Albanska nacionalna armija prihvatila odgovornost za miniranje mosta na severu protektorata, na pruzi koja povezuje Kosovo sa Beogradom.


Reagujuci na ovaj porast nasilja, politicari kosovskih Srba pozvali su na bojkot svih lokalnih institucija. U proslonedeljnom pismu Mihaelu Stajneru, Goran Bogdanovic, jedini Srbin medju ministrima u pokrajinskoj vladi, objavio je da ce podneti ostavku ako se odmah ne preduzmu koraci da se poboljsa bezbednosna situacija.


Clanovi koalicije “Povratak” u kosovskoj skupstini pridruzili su se ovim protestima i napustili skupstinsko zasedanje 5. juna, uz konstataciju da veliki broj slucajeva napada na Srbe ostaje neresen.


Vodja ove koalicije Dragisa Krstic izjavio je da kosovska vlada mora prihvatiti deo odgovornosti za nedavna ubistva. “Posle svega ovoga, ocekivalo bi se da ce neko iz vlade podneti ostavku.”


Nenad Radosavljevic, savetnik za povratak raseljenih pri uredu Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na Kosovu, izjavio je prosle nedelje za IWPR da je ubistvo porodice Stolic deo “planirane akcije koja ima za cilj da se spreci povratak” – i izrazio uverenje da ta akcija nece imati uspeha.


“Siguran sam da ce posle ovog slucaja zelja za povratkom opasti, ali nadam se ne previse, i, nadam se, samo na kratko vreme. Nazalost, mnoga raseljena lica i dalje zive pod uzasnim uslovima u Srbiji, a ako se izuzme Obilic, na Kosovu ima mesta na kojima je bezbednost znacajno poboljsana”, rekao je on.


U internom izvestaju jedne medjunarodne organizacije koji je IWPR imao prilike da vidi, navodi se da je oko 20 raseljenih porodica iz Obilica izrazilo nameru da se vrati, ali bi ovo trostruko ubistvo “moglo znacajno uticati na njihovu spremnost da to ucine”.


Jedan od potencijalnih povratnika, pedesetpetogodisnja zena iz Obilica koja sada zivi u Beogradu, izjavila je za IWPR da su skorasnji dogadjaji uzdrmali njeno uverenje da UNMIK i kosovska policija mogu zastititi Srbe.


“Sva moja imovina je u Obilicu i ja zelim da se vratim, ali jedino ako se vrate i srpske oruzane snage”, kaze ona.


Od leta 1999.godine, kada su Ujedinjene nacije uspostavile protektorat na Kosovu, nealbanci, a narocito Srbi, bili su izlozeni stalnim pretnjama i nasilju. Situacija je pocela da se popravlja od pocetka 2000, od kada broj napada postepeno opada nakon uvodjenja posebnih mera bezbdnosti.


U izvestajima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Visokog komesarijata UN za izbeglice potvrdjeno je da je tokom 2002. godine doslo do daljeg opadanja broja etnicki motivisanih zlocina. Od maja prosle godine, KFOR je poceo da smanjuje svoje prisustvo u oblastima u kojima zive manjine.


Tesko je reci da li poslednji napadi predstavljaju deo sireg trenda, ali oni su Srbe u protektoratu svakako ucinili opreznijim i naterali ih da preispitaju svoje ponasanje.


“U poslednje vreme sam mogla da govorim sprski na sve vise i vise mesta u gradu, i cula sam srpski na ulici cesce nego ranije”, izjavila je jedna dvadesetsedmogodisnja zena iz Pristine.


“Posle ovih ubistava sam shvatila da sam mozda bila i previse opustena. Sigurna sam da se sada, bar za neko vreme, necu tako ponasati.”


Tanja Matic je urednik IWPR-a u Pristini.