U Iscekivanju Odmazde

Na diplomatskom nivou smo sada u corsokaku. NATO je odobrio bombardovanje, a stvari su krenule od loseg ka gorem. Sve je u Pristini stalo osim snaga bezbednosti. Na ulicama nema nikoga.

Prodavnice ne rade, a na ulicama se vidi samo poneki automobil. Ljudi su uplaseni, a porodice se okupljaju i smisljaju gde ce se smestiti. Primili smo izvestaje o jakom granatiranju periferije grada, a narod pristize u centar iz prigradskih naselja u veri da je tu mnogo bezbednije.

Jedva da ima informacija. U toku dana nekoliko novinarskih ekipa je uspelo da se sporednim putevima probije u region Drenice, uporiste Oslobodilacke vojske Kosova, ali su vracene nazad, a izgleda da se na njih pucalo. Ceo region je blokiran, i niko zapravo nije siguran sta se desava tamo, ili u drugim manjim gradovima kao sto su Glogovac i Podujevo, gde je bilo ofanziva jugoslovenskih snaga.

Danas je poslednji dan kada izlazi Koha Ditore. Englesko izdanje KD Times ce takodje biti ukinuto, kao i radio. Jugoslovenske vlasti su kaznile Koha Ditore sumom u iznosu od 25.000$ za to sto je list objavio izjavu za javnost vodje OVK, Hasima Tacija, koju je prenela Beogradska novinska agencija Beta. Medjutim, Beta nije kaznjena. Prosle nedelje tri druga lista na albanskom jeziku su kaznjena na slican nacin i zatvorena, a samo pre nekoliko dana mene je ispred nasih prostorija tukla policija i nisam mogao da ustanem iz kreveta dva dana.

Kao i ostali albanski listovi, i mi smo odbili da platimo "kaznu" jugoslovenskim vlastima, jer bi to samo mogao da bude doprinos njihovom represivnom rezimu. Cak i kada bismo imali gotovinu, koju inace nemamo, mi se ne bi povinovali, cak i kada bi u pitanju bila samo simbolicka suma. Nas izdavac, Veton Suroi, napisao je danas u njegovom urednickom komentaru, da barem ova kazna potvrdjuje da se sa rezimom slazemo po pitanju jedne stvari: mi predstavljamo pretnju za njih. Makar su sto se toga tice u pravu, i mi se time ponosimo.

Ali, da budem iskren, u takvoj situaciji, objavljivanje lista Koha Ditore, predstavlja luksuz, ili kapric. Vreme za komuniciranje putem dnevnih novina koje smo mi imali je zavrseno. (Ne postoje elektronski mediji na albanskom jeziku). Bilo koja vest do koje mozete doci je kao dasak svezeg vazduha. Ali nema distribucije novina, a ljudi su u pokretu, tako da im se novine ne mogu dostaviti. Sto se tice izdanja na engleskom jeziku, ciji sam ja urednik, svi stranci su otisli tako da sam izgubio svoje citaoce.

U svakom slucaju, sada se radi o prioritetima: kao sacuvati sebe, i kako naci skloniste u danima koji dolaze. Novine ce pronaci novi nacin za ponovono izlazenje, ali sto se ovog trenutka tice, razmisljamo o osnovnom prezivljavanju, kako da spasimo zivote.

Narod Kosova, a pogotovo stanovnistvo u Pristini, je potpuno nezasticeno od srpske policije, vojske, a - sto je najgore od svega - i od paravojske. Naoruzani srpski civili takodje mogu napasti albanske civile. Juce su bombe eksplodirale u gradovima.

Posto kafici i restorani, gde se ljudi okupljaju, vise ne rade, takvi napadi ce verovatno biti usmereni protiv albanskih domova u Pristini i sirom Kosova.

Zbog gustine naseljenosti, ljudi se osecaju malo bezbedniji u Pristini. Medjutim, mi se plasimo direktnog napada na grad, a mozda ce se dogoditi i "masakr". Ovoga puta on se moze dogoditi posto pocnu vazdusni napadi, sto bi bilo pitanje sati. Lokalne borbe u selima ce naterati mnoge ljude da pobegnu u centralne delove gradova, a zbog novih napada, borbi ili odmazdi, ovo moze da doprinese prosirenju nasilje po gradovima.

Medjutim, vojska ne juri OVK. Njoj su na meti sela, i etnicko ciscenje. Ona ce naravno ciljati na sela u kojima se nalaze uporista OVK, ali u vecini slucajeva to je samo izgovor. Ono sto oni zaista cine, to je da pokusavaju da stvore Republiku Srpsku na Kosovu. Nedavni potezi sugerisu da oni pokusavaju da ociste sever i severoistok, a moguce je i deo istocnog dela Kosova, kao i neke centralne delove. Ove oblasti obuhvataju glavne rudnike, kao i nekoliko kljucnih srpskih religijskih objekata. Glavni cilj najverovatnije je da se oni jednostavno ociste, a da se zatim iskoristi ova "nova realnost" kao ulog na pregovorima. Oni koriste bosanski model, samo sto je u ovom slucaju mnogo manja povrsina terena sa mnogo vecim indeksom gustine naseljenosti, i bez neke realne protivnicke vojske. Stoga su implikacije ozbiljne a i verovatno je da ce zrtava biti mnogo.

Pristina moze da dozivi sudbinu Sarajeva i da bude podeljena na dve ili tri zone. Ona nema tako veliku srpsku manjinu kao sto je imalo Sarajevo, ali vec su postavljenje barikade kojima se odsecaju odredjeni delovi od centra grada, kao sto su Dragodan i Suncani Breg. Na ovim barikadama, kao sto je onaj koji se nalazi na putu do dela grada gde ja stanujem, nalazi se oko 50 naoruzanih ljudi.

Vazdusni udari ce oslabiti srpsku odbranu, ali nikada nece ubediti Slobodana Milosevica da pristane na mirovni sporazum. Medjutim, kada pocnu vazdusni napadi, odmazde protiv urbanih delova postaju neminovnost. Vazdusni udari su potrebni, ali bez jake potpore kopnenih trupa, situacija ce se samo pogorsati. Rasporedjivanje kopnenih snaga NATO-a je jedini nacin da se spreci ogromna humanitarna kriza. U svakom slucaju, ovo nece biti sukob niskog intenziteta.

U medjuvremenu, bezimo da bi smo spasili zivote. Zbog moje profesije, i zbog toga sto sam javna licnost, ja cu promeniti mesto stanovanja i naci skloniste. Sudeci na osnovu vesti, to bi se moglo dogoditi za par sati. Slusao sam izjavu Tonija Blera, britanskog premijera. Prilicno dobro sam informisan o tome sta se desava u Donjem domu. Medjutim, drugih vesti nemamo. Nemam predstavu sta se desava 500 metara dalje od moje kuce.

Dukadjin Gorani je urednik KD Times, izdanja na engleskom jeziku dnevnika Koha Ditore, u Pristini.