Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

: TVRDNJE O TAJNIM VOJNIM OBUKAMA U JUGOSLAVIJI

Bivši vojnik tvrdi da je obuka jedinica bosanskih Srba najpre vršena u Srbiji, a potom u Republici Srpskoj.<br />
By Velma Šarić
Jedan pripadnik vojske bosanskih Srba, koji je ove sedmice u Haškom tribunalu svedočio na suđenju za ratne zločine bivšem načelniku generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), Momčilu Perišiću, izjavio je da su obuku njegove i još nekih jedinica vojske bosanskih Srba vršili oficiri VJ-a.



Tužilaštvo nastoji da dokaže da je Perišić obezbeđivao finansijsku, materijalnu, logističku i kadrovsku podršku srpskim snagama koje su od 1991. do 1995. delovale u Bosni i Hrvatskoj, te da je time doprineo i genocidu koji se u julu 1995. odigrao u Srebrenici.



Bivši pripadnik Desetog diverzantskog odreda, Dražen Erdemović, izjavio je da je bio „redovan vojnik jugoslovenske vojske od 1990. do 1992. i da je bio stacioniran u Beogradu i na istoku Hrvatske, u Slavoniji“.



„Pripadnik vojske bosanskih Srba postao sam u proleće 1994., ušavši u sastav specijalne, komandoske jedinice Desetog diverzantskog odreda“, kazao je on. „Komandovanje mojom jedinicom bilo je povereno poručniku Miloradu Pelemišu, čiji je nadređeni bio Petar Salapura, koji je bio načelnik za obaveštajni rad pri štabu vojske bosanskih Srba.“



Tužilaštvo je predočilo niz odluka kadrovskog odeljenja generalštaba jugoslovenske vojske, kojima se počev od marta 1994. vršilo upućivanje na zadatke u vojsci bosanskih Srba, čime se – kako je rečeno – dokazuje povezanost između Pelemiša i Salapure s jedne, i VJ-a s druge strane.



„Da li su pripadnici Desetog diverzantskog odreda ikada bili obučavani i ko je tu obuku vršio?“, upitao je svedoka tužilac Bronah MekKena (Bronagh McKenna).



„Pedeset ljudi iz moje jedinice je krajem decembra 1994. otišlo u kasarnu VJ-a u srbijanskom gradu Pančevu, gde im je organizovana obuka“, odgovorio je Erdemović.



„Obuka je trajala dve ili tri nedelje, i uključivala je učenje o naoružanju, o tome kako se ruše zgrade, kako se radi s eksplozivom, i kako se učestvuje u neposrednim okršajima. Kasnije su [oficiri VJ-a] dolazili u Republiku Srpsku, gde su nastavljali sa drugom obukom“, dodao je svedok.



Erdemovića je Haški tribunal 1996. osudio na pet godina zatvora zbog učešća u srebreničkom masakru, tačnije zbog toga što je u vojnom logoru Branjevo, na području Zvornika, učestvovao u egzekuciji preko 1,000 ljudi.



Erdemović je prethodno svedočio protiv sedmorice vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba koji se terete za ubistva u Srebrenici, kao i na suđenju pokojnom srpskom silniku Slobodanu Miloševiću, koji je bio optužen za organizovanje pokušaja bosanskih Srba da „etnički očiste“ ne-Srbe sa područja koje je Beograd želeo da kontroliše. Milošević je umro 2006. godine, nekoliko sedmica pre okončanja sudskog postupka protiv njega.



Potom je predsedavajući sudija Bakone Moloto zamolio svedoka da opiše drugu obuku VJ-a koju su pohađali pripadnici Desetog diverzantskog odreda.



„Druga obuka je bila u Republici Srpskoj“, kazao je Erdemović. „Generali VJ-a su krenuli iz Srbije, na granici sa Republikom Srpskom su zamenili registarske tablice na automobilima i putovali naokolo.“



„Na šta mislite kada kažete da su zamenili registarske tablice? Možete li to objasniti?“ upitao je sudija Moloto.



„Na [originalnim] tablicama je postojao simbol jugoslovenske vojske“, rekao je svedok. „Oni su čitavu misiju obuke štitili time što su na svoje automobile stavili tablice vojske bosanskih Srba, kako bi mogli da se kreću bez zaustavljanja, bez obaveze da objašnjavaju ko su i šta rade.“



Erdemović je rekao kako je siguran da je jedan od generala VJ-a koji su vršili obuku u Republici Srpskoj bio iz srbijanskog grada Pančeva, „jer su ga neke moje kolege iz kasarne prepoznale zbog toga što su tamo bile održane ranije obuke“.



„Mislim da se obuka odigrala početkom 1995. i da su i neke druge specijalne jedinice – poput ’Pantera’ i ’Crne jedinice’ iz [bosanskog grada] Bijeljine – takođe prošle istu obuku.“



Svedok je sudu rekao da su vojnici koji su prošli obuku VJ-a isti oni ljudi koji su u julu 1995. bili u Srebrenici kada su snage bosanskih Srba, u nedelji nakon zauzimanja te istočnobosanske enklave, ubile preko 8,000 bosanskih Muslimana.



Erdemović je opisao kako je „jednog jutra u julu 1995., dobio naređenje da naše jedinice krenu na zadatak“, pa su 10. jula 1995. vojnici iz Vlasenice, Bijeljine i iz njegove jedinice stigli u mesto Vis pokraj Srebrenice.



„11. jula 1995. došao je Milorad Pelemiš i rekao da će naše jedinice krenuti u grad, a naš zadatak je bio da civile usmeravamo ka autobuskoj stanici u Srebrenici“, kazao je.



Erdemović je sa svojom jedinicom potom išao „od mesta do mesta, okupljajući ljude, pre svega stare koji su se otežano kretali“.



A kada je tužilac Bronah MekKena docnije upitao svedoka da li je video ikakve vojno sposobne muškarce, svedok se prisetio jednog čoveka koji se predao i koji je smesta bio ubijen.



„Milorad Pelemiš je izdao naređenje da se jednom vojniku iz vlaseničke jedinice prereže grkljan“, rekao je on. “Video sam to svojim očima. Taj čovek nije imao oružje i nosio je civilnu odeću. Telo mu je bilo ostavljeno da leži pokraj puta i ne znam šta mu se dogodilo.“



Erdemović je potom objasnio kako mu je 16. jula Pelemiš naredio da, zajedno sa još sedmoricom pripadnika svoje jedinice, obavi masovno pogubljenje civila iz Srebrenice koji su bili autobusom dovezeni na farmu Branjevo.



„U Zvorniku smo stali na nekoj farmi. Mislim da je to bila farma, jer sam video čitav kompleks poljoprivrednih objekata. Rekli su da bi za nekoliko minuta trebalo da stignu neki autobusi s ljudima iz Srebrenice i da će oni biti pogubljeni“, rekao je on. „Prvi autobus, prepun civila, stigao je u ranim jutarnjim časovima.“



Sudija Moloto je pitao da li je to bio jedini autobus koji je stigao tog dana.



„Ne, ostali autobusi su stigli kasnije. Mislim da je došlo 15-20 autobusa i svi su bili prepuni ljudi. Svi ljudi iz tih 15-20 autobusa su bili ubijeni“, kazao je Erdemović.



Na pitanje sudije Molotoa o tome koliko su stari bili ljudi iz autobusa, Erdemović je odgovorio da su imali „između 15 i 60 godina“.



„Svi su nosili civilnu odeću, oči su im bile pokrivene, a ruke vezane“, kazao je on.



„Pogubljenja su počela u deset sati izjutra i trajala sve do pet popodne, kada je stigla druga jedinica, koja je nastavila s egzekucijama.“



„Koliko ljudi je toga dana bilo ubijeno?“, pitao je potom sudija Moloto.



„Ne znam tačno, ali mislim da ih je bilo oko 1,000.“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.