Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Turobna buducnost za manjinske stranke

Etnicke manjine mogle bi izgubiti pozicije stecene posle zbacivanja Milosevica s vlasti ukoliko njihove stranke ne osvoje poslanicke mandate.
By Jan Briza

Etnicke manjine u Srbiji verovatno ce biti na gubitku zbog, kako se ocekuje, losih izbornih rezultata stranaka koje ih zastupaju na predstojecim prevremenim parlamentarnim izborima, smatraju analiticari.


Veruje se da ce se manjinske grupe osecati uskracenim na dugi rok zbog izbornog sistema za koji smatraju da je okrenut protiv njih.


Ovaj problem je pogotovo veliki u juznoj Srbiji gde Albanci cine znacajan deo stanovnistva pri cemu su secanja na nedavni oruzani sukob jos uvek sveza.


Najbrojnije etnicke manjine u Srbiji su Albanci, Madjari i Romi koji cine 17 odsto od ukupno 7,5 miliona stanovnika. Mada manjine imaju svoje predstavnike u najvecim politickim strankama, mnogi podrzavaju one politicke partije koje neposredno zastupaju interese njihovih etnickih grupa.


Tokom proteklih nekoliko godina nakon zbacivanja Slobodana Milosevica s vlasti 2000. godine, manjine su bile nagradjene za svoju ulogu u politickim promenama u zemlji tako da je sada njihova zastupljenost u lokalnim i nacionalnim institucijama u prihvatljivoj meri srazmerna njihovoj brojnosti.


Medjutim, ovi dobici mogli bi se naci na udaru izbornog cenzusa, sto znaci da ce politicke stranke uci u republicki parlament jedino u slucaju da osvoje vise od pet odsto glasova na prevremenim opstim izborima zakazanim za 28. decembar. Cenzus bi se mogao pokazati nepremostivom preprekom za sve manjinske stranke zbog koje bi mogli imati samo nekoliko ili, cak, nijednog poslanika na nacionalnom nivou.


Tri albanske stranke u juznim opstinama Presevo, Bujanovac i Medvedja, koje se nalaze uz administrativnu granicu sa Kosovom, bojkotovace parlamentarne izbore – bas kao sto su bojkotovali poslednji krug izbora odrzanih 2000. godine – u znak protesta zbog neuspeha vlasti da uvedu pozitivnu diskriminaciju kako bi etnicke manjinske grupe dobile svoje poslanike u parlamentu.


Visoki zvanicnik Partije demokratskog progresa, Orhan Redzepi, izjavio je, na primer, da bi njegova stranka ucestvovala na izborima ako bi se Albancima garantovala dva ili tri poslanicka mandata u srpskom parlamentu, na isti nacin na koji su za etnicke Srbe rezervisani poslanicki mandati na Kosovu i u Hrvatskoj. Ipak, do takve ponude nije doslo.


Mnogi u Beogradu vide ovaj bojkot kao potvrdu cinjenice da Albanci nisu zainteresovani za ucesce u srpskim drzavnim institucijama, te da bi se radije opredelili za san o otcepljenju dela zemlje u kome zive.


Medjutim, zahtevi za nekom vrstom povlascenog statusa za manjine pristizu i od drugih etnickih grupa, a ne samo Albanaca.


Razne manjinske stranke trazile su usvajanje novog zakona kojim bi se zastitila prava razlicitih etnickih grupa u Srbiji. Takvim zakonom bi se spustio izborni cenzus za manjinske stranke ili bi im se garantovao odredjen broj poslanickih mandata.


Dusan Janjic, koordinator iz Foruma za medjuetnicke odnose, veruje da se bojkot albanskih stranaka mogao izbeci usvajanjem odgovarajuceg izbornog zakona.


Srpska vlada – uprkos inicijalnim koracima koje je preduzela kako bi popravila polozaj manjinskih politickih grupacija – nije prihvatila ideju da se izmeni zakon kako bi se obezbedio povlasceni polozaj za manje stranke u odnose na velike politicke partije.


Janjic smatra da su razlicite manjinske stranke delimicno i same odgovorne jer nisu uspele da se ujedine oko ovog vaznog pitanja, s obzirom na to da su i u najboljim vremenima bile rascepkane i razdirane unutrasnjim sukobima.


Drugde, nealbanske etnicke politicke stranke pokusavaju da preskoce izborni cenzus od pet odsto udruzivanjem u politicke koalicije.


Politicki savez koji ima najbolje sanse da udje u republicki parlament je „Savez za toleranciju“, grupacije od nekoliko stranaka koje zastupaju interese Madjara i Hrvata u Vojvodini, Muslimana u Sandzaku, Bugara u istocnoj Srbiji i Roma sirom zemlje – kao i dve druge grupe koje nisu vezane za odredjenu etnicku pripadnost.


Ipak, cak se i ova grupacija pokazala ranjivom i podloznom unutrasnjim sukobima. Jedna od clanica, Savez vojvodjanskih Madjara, SVM – najveca stranka koja zastupa ovu etnicku grupu – je u zestokom sukobu sa pet drugih madjarskih stranaka koje su odlucile da se ne pridruze koaliciji.


Ova vrsta unutrasnjeg etnickog sukoba dodatno umanjuje verovatnocu da ce manjinske stranke ili grupacije uspeti da osvoje poslanicke mandate u republickom parlamentu.


Janjic smatra da bi scenario prema kome bi ove stranke imale manje znacajnu ulogu na politickoj sceni ne bi nuzno bila losa stvar. U svojoj izjavi za IWPR rekao je da etnicke politicke stranke nemaju bogomdano pravo da ekskluzivno zastupaju interese svojih etnickih zajednica.


Drugi analiticari su u vecoj meri zabrinuti zbog uticaja koje bi ovi izbori mogli imati s obzirom na jos uvek krhku prirodu srpske demokratije i duboke sumnjicavosti mnogih etnickih zajednica prema centralnim vlastima.


Nenad Canak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranke cija ciljna grupa ne ukljucuje nijednu od manjinskih etnickih grupa, veruje da bi manjine mogle biti na gubitku ako bi morale da se oslone na velike politicke partije radi resavanja sopstvenih problema.


On tvrdi da kada u parlament dospeju politicari iz neke od manjinskih grupa preko izborne liste neke od velikih partija, oni neizbezno moraju da promovisu stranacki politicki program – cak i ako se on kosi sa interesima etnicke zajednice iz koje poticu.


Mnoge od velikih srpskih partija – cak i neke sa nacionalistickim predznakom – imaju istaknute manjinske politicare u svojim redovima. Ali postoje sumnje da se u nekim slucajevima prosto radi o laznoj privrzenosti manjinskim interesima ciji je cilj da se samo privuku glasovi odredjene etnicke zajednice na dan izbora, a potom se na to zaboravlja.


Ministar za nacionalne manjine Srbije i Crne Gore, Rasim Ljajic – koji takodje predvodi savez „Zajedno za promene“ – izjavio je da velike partije prosto vide manjine kao „glasacku masinu“.


Nedavna proslost – pogotovo oruzani sukob na Kosovu i Miloseviceva odbojnost prema nesrpskim grupama uopste uzev – ostavila je traga na pripadnicima etnickih manjina koji su zabrinuti zbog nacina na koji se njihovi interesi zastupaju i artikulisu na politickoj sceni.


Imajuci u vidu da bi „njihove“ stranke mogle imati los ucinak na izborima, te da su mogucnosti za njihovu zastupljenost kroz velike partije ogranicene, obicni ljudi su zabrinuti zbog situacije u kojoj bi se mogli naci.


Pavel Domonji, Slovak iz Stare Pazove, strahuje da bi se o problemima etnickih grupa moglo cuti znatno redje u javnosti zbog cega bi bilo i manje sansi da se takvi problemi razrese.


„To bi, potom, moglo dovesti do gubitka poverenja u ove [manjinske] stranke jer ljudi ne vole da se angazuju tamo gde ne mogu uciniti nista da bi poboljsali sopstveni polozaj“, kaze on.


Jan Briza je urednik dnevnog lista „Dnevnik“ iz Novog Sada.