Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Tužioci traže doživotnu robiju za Tolimira

Bivši general vojske bosanskih Srba traži da bude oslobođen zato što tužilaštvo navodno nije dokazalo da je kriv.
By Velma Šarić
  • Zdravko Tolimir, a former Bosnian Serb general in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Zdravko Tolimir, a former Bosnian Serb general in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 753, 24. avgust 2012.)

U svojoj završnoj reči, haški su tužioci ove sedmice zatražili doživotnu robiju za Zdravka Tolimira – bivšeg generala bosanskih Srba koji se tereti za niz zločina, uključujući i genocid koji je 1995. počinjen u Srebrenici.

Kao bivši zamenik komandanta za obaveštajni rad i bezbednost vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), Tolimir se po osam tačaka optužnice tereti za genocid, istrebljenje, ubijanje, te prisilno raseljavanje i deportaciju Bošnjaka iz enklava Srebrenica i Žepa tokom jula 1995.

Tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) rekao je sudu kako je Tolimir „oličenje genocida počinjenog u Srebrenici“, gde je preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijeno nakon što su tu enklavu zauzele srpske snage.

„Za taj zločin je moguća samo jedna kazna, a to je doživotna robija“, kazao je Mekloski.

Mekloski tvrdi da Tolimir mora snositi svoj deo odgovornosti „zbog toga što je bio na čelu ubilačke grupe koja je od 13. do 16. jula izvršila naređenja [predsednika bosanskih Srba Radovana] Karadžića i [komandanta VRS-a Ratka] Mladića da svi vojno sposobni muškarci iz Srebrenice budu ubijeni“.

Tolimir je bio direktno potčinjen generalu Mladiću, kome se u Hagu sudi za niz zločina, uključujući genocid u Srebrenici.

Mekloski je Tolimira optužio da je značajno doprineo genocidu, jer su uprava za bezbednost i obaveštajna uprava – kojima je on bio na čelu – isplanirale i izvršile te zločine.

„Uz neverovatnu efikasnost i okrutnost, uprava je uspela da ubije ogroman broj muslimanskih muškaraca za svega četiri dana“, kazao je Mekloski.

On je rekao da je Tolimir svojevoljno odlučio da počini te zločine.

„On se svesno opredelio da bude lojalan Mladiću, lojalan s razlogom, a učinio je to uprkos svojoj obavezi prema Bogu da kaže ne, i svojoj zakonskoj dužnosti da se zaustavi“, kazao je Mekloski.

Tolimir se brani samostalno, a u svojoj završnoj reči zatražio je da bude potpuno oslobođen, tvrdeći da tužilaštvo nije uspelo da dokaže njegovu odgovornost.

Govoreći o sebi u trećem licu, okrivljeni je sudu rekao da su tužioci svoj dokazni postupak zasnovali na nedokazanoj spekulaciji.

„Budući da Tolimir 12. i 13. jula nije ni bio u Srebrenici, i budući da nije sudelovao u evakuaciji stanovništva iz srebreničke enklave, Tolimir ni na koji način ne može biti smatran odgovornim za navodno prisilno raseljavanje stanovništva, niti za ubistva“, rekao je on sudu.

Tokom suđenja je tužilaštvo pozvalo 126 svedoka, a Tolimir samo četiri.

U svom završnom obraćanju, tužioci su se pozvali na jedan presretnuti telefonski razgovor iz jula 1995., koji je Tolimir vodio sa Vujadinom Popovićem, šefom za bezbednost Drinskog korpusa VRS-a. Nakon što je proglašen krivim za zločin u Srebrenici, Popović je u junu 2010. osuđen na doživotnu robiju.

Kako je navelo tužilaštvo, Popović je u presretnutom razgovoru Tolimiru rekao da je „sve pod kontrolom“ i da „radi posao“.

Nije bilo nikakvih pojašnjenja u vezi sa time na koji je „posao“ Popović mislio. Ali, tužioci tvrde kako taj razgovor dokazuje da je Tolimir bio obavešten o događajima u Srebrenici.

Tolimir je uzvratio tvrdnjom da je taj razgovor izvađen iz konteksta, istakavši kako se „nije radilo o ratnim zarobljenicima, nego o nečem drugom, tako da to nije značajno“.

Takođe, on je osporavao verodostojnost nekih svedoka optužbe, uključujući i bivše pripadnike Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR), koje su bile angažovane u Bosni.

„Oni su bili zaduženi za očuvanje mira u bivšoj Jugoslaviji, ali sve što su radili doprinosilo je širenju rata i tome da bosanska vojska stekne prednost, kako bi se omogućilo ostvarivanje ciljeva NATO-a“, rekao je Tolimir sudu.

„Odluka o evakuisanju ljudi iz Srebrenice doneta je na nivou UN-a i uz saglasnost Sarajeva, ali je držana u tajnosti kako bi ljudi ostali gde su i kako bi se okrivili bosanski Srbi“, kazao je Tolimir.

Tolimir je odbacio navode tužilaštva po kojima je on isplanirao ulazak VRS-a u Srebrenicu.

„Moja je uloga bila samo da prikupljam informacije o neprijatelju, a ne da sudelujem u bilo kakvom ZZP-u [zajednički zločinački poduhvat], ili kako već želite to da nazovete“, rekao je on.

„Nikome tamo ja nisam komandovao; nisam imao pravo na to“, dodao je Tolimir.

Prva optužnica protiv Tolimira objavljena je u februaru 2005. godine, dok je hapšenje usledilo u maju 2007. Okrivljeni se u decembru 2009. izjasnio kao nevin po svim tačkama optužnice, a suđenje je počelo u februaru 2010.

Očekuje se da sud presudu izrekne do kraja ove godine.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.