Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Teska vremena pred Srbijom i Crnom Gorom

Posle smene vlasti u Srbiji mogla bi biti ugrozena labava unija izmedju Podgorice i Beograda.
By Milka Tadic

Federacija Srbije i Crne Gore mogla bi se naci u ustavnoj krizi posle trijumfa desnicarske politicke stranke na skorasnjim parlamentarnim izborima u Srbiji.


Dve republike trenutno se nalaze u labavoj drzavnoj zajednici – koja odgovara vlastima u Podgorici koje teze nezavisnosti – ali ona je sada ugrozena zbog pobede Srpske radikalne stranke, SRS, na opstim izborima odrzanim u decembru.


Prve naznake mogucih problema javile su se 5.januara, kada je visoki zvanicniuk SRS objavio nameru ove stranke da zahteva smenu sadasnjeg predsednika drzavne zajednice, Crnogorca Svetozara Marovica, zbog njegovog navodnog zalaganja za nezavisnost.


Generalni sekretar SRS, Aleksandar Vucic, izjavio je: “Necemo tolerisati svakodnevne pretnje i ucene od nekoga ko je visoki crnogorski zvanicnik.”


Mada je SRS pobedila na nedavnim izborima, ona nema dovoljnu vecinu da bi sama vrsila vlast i malo je verovatno da ce uspeti da formira koalicionu vladu. Taj zadatak ce, najverovatnije, dobiti cetiri druge partije – od kojih se tri zalazu za jos cvrscu vezu izmedju dva naroda.


Vodeca medju njima je Demokratska stranka Srbije, DSS, koju predvodi bivsi savezni predsednik Vojislav Kostunica, a koji ce najverovatnije biti pozvan da imenuje premijera.


Jedino reformisticka stranka G17 Plus – cetvrta grupacija za koju se ocekuje da ce uci u novu vladu – zalaze se za potpuni razlaz dve drzave.


U medjuvremenu, vlasti u Crnoj Gori insistiraju na labavoj drzavnoj zajednici sa Srbijom, u ocekivanju referenduma o nezavisnosti koji ce se odrzati 2005.godine.


Sonja Biserko, predsednica Helsinskog komiteta u Srbiji, kaze: “Nova vlada Srbije – bez obzira na to koje ce je stranke na kraju oformiti – sigurno ce imati agresivniji stav prema Crnoj Gori.”


“Ako se oformi desnicarska vlada u kojoj dominiraju SRS ili DSS, koalicija sa predsednikom Crne Gore, Milom Djukanovicem ce se raspasti. To bi moglo pojacati tenzije, sto bi dalje destabilizovalo citav region.”


Normalizacija odnosa izmedju Beograda i Podgorice, koja je usledila posle pada Slobodana Milosevica u oktobru 2000. bila je rezultat politickog saveza sklopljenog izmedju Djukanovica i pokojnog premijera Srbije Zorana Djindjica, koji je tada zastupao koaliciju DOS-a.


Savez je preziveo atentat na Djindjica u martu 2003, posle cega je njegov naslednik na funkciji premijera Zoran Zivkovic pomogao da se sacuva labava zajednica ustanovljena Beogradskim sporazumom dvanaest meseci ranije.


Djukanoviceva koalicija sa DOS na saveznom nivou omogucila je crnogorskom premijeru da sacuva znacajnu autonomiju, narocito u oblasti ekonomije.


To je bilo moguce jer je koalicija pocivala na jednostavnom nacelu – stvaranje slabih institucija na saveznom nivou da bi se zadovoljili visoki zvanicnici Evropske unije, uz suverenu vlast svake clanice na sopstvenoj teritoriji.


Tako je Podgorica, koja je jos pre potpisivanja Beogradskog sporazuma proglasila evro za svoju zvanicnu valutu umesto jugoslovenskog dinara, bila u situaciji da zadrzi evropsku valutu i niske carinske stope za odredjene poljoprivredne proizvode, uprkos protivljenju Evropske unije, koja insistira na jedinstvenom carinskom sistemu za Srbiju i Crnu Goru.


Osim sto je dobio visok stupanj autonomije unutar novog entiteta, Djukanovic je takodje uspeo da odrzi paritet sa Srbijom u najvaznijim saveznim institucijama. Njegov kolega Svetozar Marovic, kome se pripisuju zasluge za poboljsanje odnosa izmedju Beograda i Podgorice, imenovan je za predsednika drzavne zajednice i predsedavajuceg njenog ministrarskog saveta.


Ali, medeni mesec je sada prosao i analiticari se plase da bi sporazumi koji su postignuti izmedju Beograda i Podgorice u nekoliko narednih meseci mogli propasti.


Prvo, rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji promenice aktuelni sastav saveznog parlamenta, posto Djukanovicev saveznik, koalicija DOS, vise nije na vlasti.


Nema direktnih izbora za drzavnu skupstinu – partije koje su izabrane u republicka tela imenuju svoje predstavnike u saveznim telima.


SRS, DSS i Miloseviceva Socijalisticka partija Srbije, SPS, imace dvotrecinsku vecinu u saveznim telima – a ove partije su vec bile u dugotrajnim sukobima sa vlastima u Podgorici zbog aspriracija ka nezavisnosti.


Analiticari u Crnoj Gori upozoravaju da bi to moglo oznaciti pocetak ozbiljne ustavne krize.


”Bez drugih opcija na raspolaganju, crnogorska vlada ce pribeci opstrukciji rada saveznih organa, gotovo na isti nacin kao za vreme Miloseviceve ere”, izjavio je za IWPR crnogorski analiticar Drasko Djukanovic.


Posmatraci kazu da problem nije samo u desnicarskim snagama u Srbiji, vec i u umerenim politickim partijama demokratskog bloka, kao sto je G17 Plus. Ova stranka nije zadovoljna sadasnjom labavom drzavnom zajednicom, jer, kako tvrde, to ugrozava ekonomske interese Srbije.


Izgleda da su visoki zvanicnici G17 Plus uvereni da dve republike nece biti u stanju da usklade svoje pravno-ekonomske sisteme.


Za vreme izborne kampanje, visoki zvanicnik G17 Plus Mladjan Dinkic je izjavio: “Ako dodjemo na vlast odmah cemo ponistiti postojeci sporazum sa Crnom Gorom… Vreme je da Srbija pocne da brine o sebi i sopstvenim interesima.”


Milka Tadic Mijovic je novinar nedeljnika Monitor iz Podgorice.