Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Televizijski Rat

Noseci stub moci rezima je prodrman. Ljudi su poceli da ginu u borbi koja se vodi za javne informacije.
By correspondents

Pet nedelja bombardovanja su promenili medijsku sliku u zemlji u kojoj je deset godina drzava imala suvereno pravo da kontrolise istinu preko televizije. Sada je borba oko televizije u Jugoslaviji postala sinonim za borbu za opstanak rezima.


Posle ponovljenih napada na Radio-Televiziju Srbije (RTS), vecina stanovnika u Srbiji vise nije u mogucnosti da prati kanale RTS-a. Unistenje zgrade RTS-a u centru Beograda, u kome je bilo vise od 20 zrtava a jos vise ljudi ranjeno, kao i bombardovanje, koje se dogodilo nekoliko dana ranije, poslovne zgrade koja ima vise od 20 spratova na Novom Beogradu na kojoj su se nalazili odasiljaci TV kanala koji su bliski rezimu, primorali su Beograd da preduzme hitne korake kako bi vlada i njena poruka ostali na TV ekranima.


U ponedeljak, 26. aprila, ministar informisanja, Aleksandar Vucic, clan Srpske radikalne stranke, sazvao je hitan sastanak glavnih urednika privatnih televizijskih stanica i nalozio im preuzimaju emitovanje programa RTS-a, a pogotovo znacajnih informativnih emisija, Dnevnik 1 i Dnevnik 2. Televizija Studio B, koji se prakticno nalazi u vlasnisvu Draskovicevog Srpskog pokreta obnove, takodje je morala da se povinuje ovom zahtevu.


Ovaj sastanak je odrzan samo jedan dan posle kontroverznog Draskovicevog intervjua na Studiju B. Draskoviceva kritika drzavne televizije koja krije istinu o trenutnoj vojnoj situaciji, kao i zloban recnik koji se koristi protiv Zapada, predstavljava sustinu njegovih opaski. Draskovic je takodje je podrzao medjunarodne snage na Kosovu. Ukratko, rekao je sve sto bi normalni Srbi rekli u privatnosti svojih domova. Upravo to je bilo opasno.


Iako je Draskovic ponavljao kao papagaj partijsku liniju od kada je bombardovanje pocelo, izgleda da vise nije mogao da nastavi da podrzava ono sto se ne moze podrzavati. Gusenjem svih nezavisnih medija i nametanjem ratne cenzure na ostale medije obezbedjena je potpuna drzavna kontrola nad protokom informacija. Najveci deo srpskog stanovnistva nije video ni jednu jedinu sliku albanskih izbeglica niti cuo vesti o zlocinima na Kosovu.


Nedavno je recnik RTS-a postao jos radikalniji. Vodje NATO-a se opisuju recima "krvoloci", "fasisti", "pedofilicari", "imbecili", "idioti", "moroni" i "retardi". Na osnovu izvestaja RTS-a, NATO je potucen, miroljubiva politika Srbije je pobedila, Amerika ce platiti, a Evropa je na kolenima. Srbija brani planetu od fasista, a svoj narod spasava od zapadnih kriminalaca - i klonirane ovce (trenutni epitet za americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt). Svako mora da pokaze zahvalnost Milosevicu sto ih vodi u novi milenijum.


Okoncati ovakvu propagandu znaci okoncati sa rezimom. Kada je Draskovicev intervju postao kljucna vest - cenzori iz Ministarstva informisanja su zabranili dnevniku Danas da ga stampa, dok ga je Studio B pustio pet puta - rezim je stavio pod kontrolu i programe privatnih TV stanica. Sada informativne programe RTS-a re-emituju TV Palma, TV BK, TV Art, TV Politika, kao i Studio B. Sa otpustanjem Draskovica je umerena linija izgubila unutrasnji rat u Srbiji. Moze se ocekivati da ce vlada potpuno preuzeti Studio B.


Sve nemilosrdnija propaganda sugerise da je jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic spreman da prihvati brojne civilne zrtve da bi se dokazao kao apsolutni vladar Srbije. Nezvanicni izvori u Beogradu sugerisu da je vlada donela odluku kojom bi zivoti bili direktno dovedeni u opasnost u borbi za medije.


Kruzili su izvestaji da su radnici u zgradi RTS-a ucenjivani i da im je zapreceno otpustanjem ukoliko odbiju da rade u nocnoj smeni. U danima koji su prethodili bombardovanju, bilo je jasno da ce zgrada u Aberdarovoj ulici biti meta NATO-a, i nije bilo mnogo sumnje da ce zgrada biti pogodjena. Ukoliko se ispostavi da su ove spekulacije tacne, to znaci da je rezim saucesnik u njihovom ubistvu.


Nedelju dana pre bombardovanja svi zaposleni su se okupili na ulici i oformili ljudski lanac oko zgrade. Jedan od ljudi u lancu bio je i Zeljko Simic, srpski ministar za kulturu. Tri dana pre napada, ekipa CNN-a se premestila iz ove zgrade i pocela da radi iz Hotela Hajat. Dvanaest sati pre napada, clanovi drzavnog sindikata za medije su organizovali protest ispred zgrade, a na transparentima je pisalo: "Ziveo RTS."


Ovaj miting je bio prva javna demonstracija u znak podrske Radiju-Televiziji Serbije - srcu rezima, koji je citavu deceniju, promovisao etnicko ciscenje i ekstremni nacionalizam, organizovao kampanje mrznje protiv Slovenaca, Hrvata, Muslimana, i, konacno, protiv Albanaca.


Sada, posle napada, rezim istice da su ljudi u zgradi bili mobilisani u rati i da su izvrsavali svoju patriotsku duznost. Ubijanja, Beograd tvrdi, su pokazala zlo NATO-a.


"Zlocinacki NATO avioni su pogodili zgradu Radio-Televizije Srbije u 2.06 casova ujutru u petak, 26 aprila, dok je emitovanje infomativnog programa bilo u toku, u pokusaju da ubiju istinu o svom monstruoznom bombardovanju nase zemlje", RTS je objavila nekoliko casova kasnije posto je emitovanje nastavljeno preko drugih odasiljaca. "NATO naivno misli da se bombama moze unistavati istina", napisao je urednik Vecernjih Novosti, najtiraznijeg dnevnika u Srbiji.


U specijalnom izdanju prorezimskog dnevnika Politika je pisalo: "Glupo identifikujuci drzavnu televiziju kao izvor politicke moci, kriminalci u Briselu u sedistu NATO-a su mislili da mogu uniste nase politicko vodjstvo." Ipak, noseci stub moci rezima je prodrman, ljudi su poceli da ginu u borbi koja se vodi za javne informacije.


Clanak se oslanja na izvestaje nezavisnih novinara iz Beograda.