SVEDOK TVRDI DA SU BOSANSKI POLITIČARI POTKOPAVALI AUTORITET VOJNIH KOMANDANATA

Penzionisani bosanski general, koji je ove sedmice pred Tribunalom svedočio na suđenju generalu Rasimu Deliću, izjavio je da je bivši bosanski predsednik, Alija Izetbegović, blokirao vojna naređenja i odobravao finansijsku stimulaciju izvesnih neposlušnih generala.



Vahid Karavelić je opisao i kako su njegovo sopstveno zalaganje da se jedan lokalni zvaničnik kazni zbog finansijskog nagrađivanja komandanata na svom području bili osujećeni od samog predsednika.



„Pozvao sam ga [zvaničnika] na raport odlučno, kao vojnik. Bio je veoma uplašen. A kasnije se požalio predsedniku Izetbegoviću, Izetbegović je onda mene pozvao na raport i . . . [pokušao] da nas pomiri“, rekao je Karavelić pred sudom.



Delić je tokom rata u Bosni bio glavnokomandujući državne vojske, a optužen je zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su njegove jedinice u periodu od 1993. do 1995. počinile nad srpskim i hrvatskim zarobljenicima. U optužnici se navodi da je Delić bio upoznat sa pogubljenjima i zlostavljanjima, ali da ih nije zaustavio, niti je kaznio one koji su za to bili odgovorni.



Karavelić je ove sedmice svedočio o stanju bosanske vojske tokom 1993., kada je Delić stupio na dužnost. Svedokov iskaz osnažio je tezu odbrane, po kojoj izvesne vojne formacije nisu bile pod Delićevom kontrolom, i po kojoj je Izetbegović imao „direktnu kontrolu nad nekim jedinicama“.



On je pred sudom govorio i o incidentu koji se ticao jednog lokalnog zvaničnika, imenovanog po zakonu usvojenom u aprilu 1992., a sa ciljem uključivanja civila u ratne napore. Rekao je da je dotični zakon izazvao „veliki broj problema, zbog mešanja civilnih tela i lokalnih načelnika u kontrolu i komandovanje [vojnim] jedinicama“.



Odgovarajući na pitanja koja mu je postavio sudija Bakone Moloto (Bacone Moloto), Karavelić je kazao i da je, prekorevajući ga zbog kažnjavanja neposlušnog potčinjenog, „predsednik Izetbegović takođe potkopavao ratne napore“.



Po rečima Karavelića, finansijski stimulansi – koji su nuđeni pojedinim komandantima –negativno su uticali na moral jedinica iz sastava bosanske vojske.



„Ispostavilo se da su neposlušni (komandanti) bili nagrađivani, što se direktno odražavalo na moral ostalih brigada“, kazao je.



Pogotovo je, po rečima svedoka, bio ugrožen vojni lanac komandovanja: „Ukoliko . . . neki pojedinci bivaju finansijski nagrađivani, a . . . predstavljaju negativce, to se nepovoljno odražava na komandu i kontrolu.“



Takav prekid komandnog lanca bio je, po Karavelićevim rečima, očigledan i onda kada ga je Izetbegović pozvao na raport. Izetbegović ga je lično ukorio, umesto da to učini preko Delića kao vojnog komandanta – što bi se desilo da je bio poštovan vojni protokol.



„On [Delić] nije imao ništa s tim“, kazao je Karavelić.



U nastavku je isti svedok pred sudom govorio o „gorućem problemu“ adekvatne obuke i kažnjavanja formacija, te postizanja zadovoljavajućeg nivoa discipline unutar bosanske vojske. Po njegovim rečima, većina komandanata koji su tokom 1993. bili nadležni za sarajevske vojne jedinice „nije imala nikakvo vojno obrazovanje“. Posvedočio je i da su mnogi od njih, pre stupanja u vojsku, imali kriminalne dosijee.



No, Karavelić je rekao i da je Delić bio dobro upoznat sa problemom, te da je učinio sve što je u njegovoj moći da ga reši.



„Ovo tvrdim sa potpunom sigurnošću . . . On (Delić) je zahtevao da svako ko se ne pridržava vojne discipline bude smenjen. Od svog prvog, pa do poslednjeg dana u vojsci, on je činio sve kako bi učvrstio disciplinu.“



Svedok je podržao i stav odbrane po kojem su komandanti korpusa, a ne Delić (kao glavnokomandujući), bili neposredno odgovorni za nezavisne vojne jedinice.



Bivšem komandantu se pripisuje odgovornost za zločine koje je počinila jedinica bosanske vojske sastavljena od muslimanskih boraca iz inostranstva, poznatija kao „odred El Mudžahed“. Njegovi su pripadnici, između ostalog – navodno – odrubili glavu jednom zarobljeniku, te mučili i ubili izvestan broj srpskih i hrvatskih pritvorenika.



Svedok je ispričao i kako je na sastanku vojnih komandanata, održanom u oktobru 1993., dogovoren plan o tome da takve autonomne jedinice budu stavljene pod kontrolu vojske.



„Zaključeno je da te nezavisne jedinice po svaku cenu treba dodeliti pojedinim korpusima, kako bi u narednom periodu bile lakše kontrolisane“, kazao je on.



Na pitanje braniteljke Vasvije Vidović zbog čega je tako mala jedinica morala da bude integrisana u korpus, Karavelić je odgovorio: „Prema vojnim pravilima, načelnik generalštaba ima posla sa komandantom korpusa, i na komandantu korpusa je da ispuni svaki zahtev sa višeg mesta i u korpus integriše manje jedinice.“



Karavelić je rekao i da je komandant korpusa, a ne – kao što se obično tvrdi – komandant čitave vojske onaj ko donosi odluke u borbenoj upotrebi jedinica.



Odbrana je ove sedmice tvrdila i kako, u trenutku kada je Delić preuzeo komandu nad njom, bosanska vojska nije bila dorasla svom zadatku. Vidovićeva je sudu predočila jedan dokument, koji nosi Delićev potpis i u kojem se ocenjuje stanje bosanske vojske u trenutku kada je on postao načelnik generalštaba (1993.).



U tom dokumentu se ukazuje na „odsustvo jasno definisanih borbenih ciljeva“, kao i na činjenicu da štab vrhovne komande „nije adekvatno ustrojen“.



Potvrđujući tačnost te analize, Karavelić je rekao da su postojali „propusti kada je u pitanju nabavka osnovnih sredstava, a pogotovo u sistemu komande i kontrole“.



„To su ključna pitanja; preduslovi bez kojih komandant vrhovnog štaba nije bio u stanju da utvrdi smernice za dalje delovanje“, rekao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a ih Haga.