Svedok tvrdi da šef srbijanske tajne policije nije komandovao jedinicama u Bosni

Velma Šarić

IWPR-trained journalist

Friday, 2 December, 2011

The link has been copied

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 720, 2. decembar 2011.) 

Svedok optužbe koji je ove sedmice dao iskaz na suđenju bivšem zvaničniku srbijanske obaveštajne službe, Jovici Stanišiću, izjavio je pred Haškim tribunalom da okrivljeni nije imao stvarnu vlast nad specijalnim jedinicama srbijanske policije koje su tokom 1995. bile angažovane u Bosni.

Stanišić  je od 1991. do 1998. bio na čelu službe Državne bezbednosti (DB). Sudi mu se zajedno sa Frankom Simatovićem, koji je bio komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO).

Stanišić  i Simatović se terete za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno i trajno raseljavanje ne-Srba iz mnogih delova Hrvatske i Bosne – progonom, ubijanjem i deportacijom hrvatskog, kao i bosansko-muslimanskog i bosansko-hrvatskog stanovništva.

Srđan Grekulović, koji je svedočio u prilog Simatoviću, trenutno u Beogradu radi kao zamenik direktora policije.

Funkcija koju je obavljao u vreme kada je Stanišić upravljao DB-om nije otkrivena tokom ovosedmičnih zasedanja. Grekulović je samo rekao da je bio imenovan za „privremenog komandanata specijalne policijske jedinice“, koja je „krajem avgusta 1995. oformljena sa ciljem da pomaže i podržava policijske snage u Republici Srpskoj [RS]“, odnosno samoproglašenoj srpskoj državi u Bosni i Hercegovini.

Svedok je naglasio da je bilo „dogovoreno unutar [srbijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, MUP] da on preuzme funkciju komandanta novoformirane jedinice“. Dodao je da mu je „šef odeljenja za bezbednost pri MUP-u, Radovan Stojičić Badža“ rekao da mu je poverena komanda nad tom jedinicom i da bi „trebalo da se pripremi“ za to.

Grekulović  je sudu rekao kako je, po prirodi svoje funkcije, „Badža bio u redovnom kontaktu sa DB-om“.

Potom je dodao da je njegov vlastiti angažman u Bosni bio „dogovoren sa Stanišićem i ministrom policije“. Objasnio je da je Stanišić „najverovatnije pozvao ministra telefonom i zatražio od njega da mu obezbedi neke policijske snage [za RS], a da je ministar onda zatražio od Badže da obavi odgovarajuće dogovore.“

Grekulović  je dodao i da su svi ljudi koji su zajedno sa njim angažovani u Bosni bili „pripadnici policijskih snaga, tačnije specijalnih policijskih snaga“, koje ne treba brkati sa specijalnim jedinicama DB-a, kojima je komandovao Simatović.

U stvari, svedok je rekao kako „nikada nije video Simatovića u Republici Srpskoj“.

Po rečima svedoka, specijalna policijska jedinica, koja je „brojala 400 ljudi“  bila je poslata na „različita područja u zapadnoj Republici Srpskoj“  i „integrisana u lokalne policijske strukture kako bi mogla efikasno da ih podrži u lokalnoj borbi protiv kriminala“.

Grekulović  je kazao kako kako su oni „u Bosni ostali 47 dana“, te kako je njihov angažman smatrao „uspehom“.

„Bio je to važan znak solidarnosti i bratstva sa Srbima u Bosni. Mi smo naprosto došli da pružimo pomoć, da iskoristimo vlastite veštine i pomognemo im da u Republici Srpskoj izgrade strukture koje normalno rade, ali i da pokažu kako [Srbi iz RS-a] nisu ostavljeni od strane Beograda“, kazao je on.

Svedok je sudu rekao kako se, dok je boravio u RS-u, susreo sa pripadnicima „Tigrova“ – paravojne jedinice na čijem je čelu bio Željko Ražnatović Arkan.

Arkana je Haški tribunal optužio u martu 1999., ali je on 2000. godine ubijen u Beogradu. Bio je jedan od najozloglašenijih paravojnih komandanata u ratu u Bosni (1992-95.). Tigrovi su početkom devedesetih bili formirani u Beogradu, da bi potom sudelovali u svim ratovima vođenim na tlu bivše Jugoslavije.

U optužnici protiv Stanišića i Simatovića se kaže da su Tigrovi bili pod kontrolom DB-a – što odbrana, pak, nastoji da opovrgne.

Grekulović  je kazao kako se „seća da su ti ljudi, Tigrovi, bili nekako angažovani u Republici Srpskoj. A kada mu je Simatovićev branilac, Mihajlo Bakrač, predočio dokument iz ministarstva unutrašnjih poslova RS-a u kojem se kaže da će Arkani i njegovi ljudi „biti uključeni u zajedničke vojne i policijske strukture u Republici Srpskoj“, svedok je izjavio kako „to dokazuje da je za njih bila odgovorna [RS], a ne Srbija“.

Suočen sa dokazima da je ljude iz Arkanovih jedinica plaćao DB, svedok je rekao kako je moguće da su oni „istovremeno pripadali obema“ stranama. Dodao je kako „takav dogovor nije bio previše neuobičajen“. 

Tokom unakrsnog isptivanja, Grekulović je od strane tužilaštva bio zamoljen da opiše prirodu svog angažmana u Bosni; tom prilikom je ponovio ono što je rekao ranije.

Po rečima tužioca Adama Vebera (Adam Weber), bivši komandant vojske bosanskih Srba, general Ratko Mladić – koji trenutno čeka suđenje za genocid u Haškom tribunalu – zabeležio je u svom dnevniku da je Stanišić policijske snage poslao „da pomognu u odbrani Novog Grada i Sanskog Mosta“. Ta dva severnobosanska grada, koja su kontrolisali Srbi, bila su u leto 1995. izložena opasnosti od upada bosanskih i hrvatskih snaga.

Svedok je rekao kako, mada jeste saglasan sa time da se očekivalo da [policijske snage iz Srbije] sudeluju u odbrani ta dva grada, ne može „da se složi sa time da ih je poslao Stanišić“.

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Velma Šarić  je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.