Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOK TVRDI DA GOTOVINA NIJE KONTROLISAO VOJNI SUD

Bivši zvaničnik je posvedočio da general nije imao nikakve veze sa hrvatskim sudom za istragu ratnih zločina.
By Velma Šarić
Bivši predsedavajući vojnog suda u Splitu, Zoran Matulović, posvedočio je da Ante Gotovina nije uticao na taj sud, koji je bio nadležan za istragu i progon onih pripadnika Hrvatske Vojske (HV) koji su tokom 1995. bili osumnjičeni za ratne zločine.



Reč je o svedoku koji se ove sedmice na suđenju hrvatskom generalu Gotovini pred Haškim tribunalom pojavio na poziv odbrane. Kao nekoga ko je tokom Operacije Oluja bio komandant splitske vojne oblasti HV-a, Gotovinu su tužioci optužili zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su u to vreme činile njegove jedinice.



Međutim, Matulović je ove sedmice rekao kako Gotovina nije imao nikakav uticaj na sud, čiji je mandat bio da se istraže dojave o zločinima koje su hrvatski vojnici počinili na području Krajine, odnosno u onom delu Hrvatske koji su kontrolisali Srbi.



Svedok je sudijama rekao i da nije postojala nikakva veza između splitske komande (na čijem je čelu bio Gotovina) i vojnog suda, koji je bio u nadležnosti hrvatskog ministarstva pravosuđa.



„Sve što je vojni sud činio bilo je pod pomnim nadzorom ministarstva pravosuđa. Vojni komandant ni na koji način nije mogao uticati na rad suda. G. Gotovina nije imao mogućnost uticaja na [sudske] procese“, kazao je Matulović.



On je rekao kako, koliko mu je poznato, Gotovina nikada nije ni pokušao da se umeša u rad suda: „Tokom mojih pet godina rada, nikada nisam čuo da je on nazvao, naredio ili ikoga pitao za bilo šta.“



Gotovini i generalima Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču pripisuje se odgovornost za ubijanje više desetina ljudi, te granatiranje i spaljivanje srpskih gradova i sela nakon što su hrvatske formacije – u protivofanzivi pod nazivom Operacija Oluja – ponovo zauzele područje Krajine. Reč je o akciji koja je započela 4. avgusta 1995., a okončana je nakon četiri dana pobedom hrvatske vojske.



Trojica okrivljenih se terete za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio da se srpsko stanovništo Krajine trajno protera uz upotrebu sile, progonom i ostalim zločinima.



U optužnici se navodi da su oni podsticali, ohrabrivali i odobravali zločine nad Srbima „time što nisu prijavljivali i/ili istraživali zločine ili navodne zločine nad njima, proveravali takve navode i/ili istrage, i/ili kažnjavali ili disciplinovali svoje potčinjene i ostale iz hrvatskih vlasti i formacija“ nad kojima su imali efektivnu kontrolu.



Gotovina je optužen i zbog toga što „nije uspostavio i zaštitio zakon i poredak, kao i disciplinu među svojim potčinjenima, te zato što nije sprečio niti kaznio zločine počinjene nad krajiškim Srbima.“



Na početku ovosedmičnog zasedanja, u dokaze je uvršćena izjava koju je Matulović dao u maju ove godine.



Matulović je tada rekao kako je splitski vojni sud bio nadležan za krivično gonjenje onih koji su osumnjičeni za zločine počinjene na području Krajine tokom i nakon zagrebačke vojne Operacije Oluja.



Na suđenju je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) upitao Matulovića šta je trebalo da učini čelnik splitske vojne oblasti ukoliko je, na primer, dobio izveštaj da na teritoriji koja je pod njegovom kontrolom vojnici spaljuju kuće.



„Trebalo je da obavesti vojnu policiju o tome i ništa drugo“, odgovorio je svedok.



Zastupnik odbrane, Luka Mišetić, upitao je Matulovića šta bi se dogodilo da su oni koji su osumnjičeni za zlodela bili otpušteni iz vojne službe pre no što je protiv njih pokrenut postupak.



„Vojni sudovi su bili nadležni samo u slučaju da se radi o vojniku. Ukoliko je osoba bila civil ili je [njeno] vojno službovanje okončano, tada su nadležni bili civilni sudovi, i ti slučajevi su bili prosleđivani civilnim sudovima“, odgovorio je svedok.



Takođe je rekao da „ukoliko bi istraga u izvesnom slučaju protiv pojedinca bila okončana ili još uvek u toku, a da je ta osoba izgubila vojni status, nijedna faza postupka ne bi bila ponovljena – suđenje bi se samo nastavilo u civilnim sudovima.“



Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Prašanti Mahindaratne (Prashanthi Mahindaratne) je tvrdila da su u delu Krajine koji je poznat kao Sektor Jug hrvatske snage tokom Operacije Oluja počinile mnoštvo zločina – uključujući ubistva, spaljivanja i pljačke.



Međutim, Matulović je na to odgovorio da je „mnoštvo relativna kategorija“ i da u takvoj „hipotetički predočenoj situaciji“ – u kojoj se ne navode podaci o broju žrtava – nije moguće pouzdano znati ko su sve bili počinioci.



„Nije li moguće da su oni koji su bežali sami, iz inata spalili svoje kuće, znajući da više neće moći da ih koriste?“, upitao je svedok, naglašavajući kako to kaže „čisto hipotetički“.



Matulović je rekao i da su splitski vojni sud i tamošnji tužioci nakon Operacije Oluja bili ovlašćeni da istražuju i zločine počinjene nad pritvorenim pripadnicima Srpske vojske Krajine.



Optužnica generalima pripisuje odgovornost za ubistvo izvesnih pripadnika srpskih oružanih snaga koji su položili oružje ili iz nekog drugog razloga nisu bili aktivni.



Međutim, Matulović je insistirao na tome da se sa srpskim vojnicima koji su bili pritvoreni u vreme Operacije Oluja postupalo „najprikladnije“.



„Nijedan od tih zarobljenika nije bio maltretiran“, kazao je on, dodajući da je „vladavina prava u to vreme u Hrvatskoj normalno funkcionisala“.



Matulović je rekao kako su adekvatan tretman tih ratnih zarobljenika potvrdili i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), koji su ih posetili u zatvoru i obavestili sud o njihovom stanju.



Premda to nije uobičajena praksa, ti predstavnici bi povremeno pregledali pisma koja su pisali ratni zarobljenici – kazao je on.



Svedok je rekao kako su, prema navodima predstavnika MKCK-a, u tim pismima „[pritvorenici] svoje rođake obaveštavali o tome kako nemaju nikakvih primedbi kada je reč o zatvorskim uslovima, i kako se prema njima postupa pravično i na prikladan način“. Sudija Ori je pitao da li se MKCK ikada požalio na tretman zarobljenika.



„Nikad nije bilo nikakvih pritužbi od strane predstavnika Crvenog krsta – bilo usmenih ili pismenih“, odgovorio je svedok.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.