Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok se priseća autopsija u Srebrenici

Na suđenju Tolimiru održano je saslušanje o poteškoćama sa kojima su se suočavali patolozi pri ispitivanjima posmrtnih ostataka žrtava.
By Velma Šarić
  • Prosecution witness Christopher Lawrence. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness Christopher Lawrence. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 669, 12. novembar 2010.)

Na suđenju bivšem pomoćniku komandanta vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) za vojno-obaveštajni rad i bezbednost, Zdravku Tolimiru, ove sedmice je bilo reči o nastojanjima patologa da obave autopsije posmrtnih ostataka žrtava srebreničkog masakra.

Tolimir se tereti za genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja koji su u periodu od jula do novembra 1995. počinjeni nad Bošnjacima iz dveju nekadašnjih istočnobosanskih enklava – Srebrenice i Žepe.

U optužnici se navodi da je Tolimir pomagao, nadzirao i odobravao organizovano pritvaranje, pogubljenje i ukop više hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka, nastojeći da ostvari zajednički plan „čiji je temelj bilo ukidanje enklava Srebrenica i Žepa“.

Svedok optužbe Kristofer Lorens (Christopher Lawrence), patolog iz Australije, bio je svojevremno rukovodilac forenzičkog tima tužilaštva Tribunala. Tokom 1998., on i njegov tim izveli su autopsiju ostataka 883 osobe ekshumirane iz masovnih grobnica na području Srebrenice.

U februaru 2007., Lorens je svedočio na suđenju Vujadinu Popoviću, bivšem pomoćniku šefa za bezbednost Drinskog korpusa VRS-a. Tužilac Abir Hasan (Abeer Hasan) je ove sedmice pročitao sažetak njegove izjave sa suđenja Popoviću – koja je uključena u dokaze na suđenju Tolimiru.

„Dr Lorens je predvodio tim ljudi koji su bili zaduženi za autopsiju . . . posmrtnih ostataka na lokacijama povezanim sa padom Srebrenice, kao što su brana pokraj Petkovića, još sedam lokacija na putu prema Čančarima, put za Hodžiće, kao i Liplje i Zeleni Jadar“, pročitao je Hasan.

U optužnici se Tolimiru pripisuje odgovornost za pogubljenje oko 1,000 Bošnjaka na brani nadomak sela Petkovići (područje Zvornika), koje se dogodilo 14. jula 1995.

„Autopsije su obavljene u mrtvačnici u Visokom, u Bosni“, pročitao je Hasan. „Posmrtni ostaci iz tih grobova bili su doneti u kesama, kako bi ih ispitao dr Lorens sa svojim timom. U nekim su kesama bila čitava tela, dok su se u nekima nalazili samo delovi. Nakon što bi pregledali leševe, fotografisali su delove tela koji su izgledali povređeni. Sve oštećene kosti prosleđene su patolozima na ispitivanje, a patolozi bi ih pregledali kako bi našli povrede.“

Na ovosedmičnom zasedanju, svedok je potvrdio da je u periodu od maja do oktobra 1998. njegov posao bio da „ispita ekshumirane . . . ostatke kako bi utvrdio uzrok smrti i okolnosti koje su dovele do gubitka života“.

Svedok je rekao da je to bio „veoma težak zadatak“, jer su tela koji su donošena u mrtvačnicu u Visokom uglavnom bila smatrana nepotpunim ostacima.

„Ova činjenica je dovela do toga da je još teže utvrditi uzrok i način umiranja ekshumiranih žrtava“, kazao je on.

„Možete li nam nešto reći o ostacima na kojima ste bili prinuđeni da radite?“, pitao je Hasan.

„Ti ostaci su bili u fazi raspadanja“, odgovorio je svedok. „Bili su to ljudi koji su bili mrtvi već tri godine. Stepen raspadanja se unekoliko razlikovao: neka tela su imala veću količinu mesa i telesnih tečnosti, dok su druga postala skeleti.“

Dodao je i da su „osim toga, neka tela bila manje ili više kompletna, sa glavom, grudima, stomakom ili abdomenom i ekstremitetima, dok su ostala bila u potpunom haosu, bez ikakvog poretka delova tela koji su nam bili dostupni“.

„Na šta mislite kada kažete ’potpuni haos, bez poretka’?“, pitao je tužilac.

„Kada leš uđe u stanje raspadanja, tkiva, žile i sve drugo što kod tela drži na okupu ekstremitete i glavu, takođe se raspada, tako da se delovi tela mogu odvojiti“, kazao je Lorens. „Stoga su u pojedinim grobnicama, pogotovo na lokacijama poput brane ili Liplja, ta tela bila potpuno raspadnuta, ili su im ekstremiteti bili odvojeni.“

Prema njegovom svedočenju, australijski patolog i njegov tim morali su da pregledaju veliki broj tela.

„Pokušali smo da uporedimo delove tela što smo bolje mogli, ali je to zapravo bio veoma težak zadatak“, nastavio je on. „Stoga smo na kraju imali mnoštvo delova koji nisu mogli biti spojeni. Jedini način bila je praktično DNK-analiza . . . [a u Bosni] nije postojala tehnologija sa kojom bi se to moglo izvesti.“

Nakon što je stekao uvid u posmrtne ostatke 883 osobe, Lorens je zaključio da ih je većina ubijena „iz vatrenog oružja“, te da se u najvećem broju slučajeva nije radilo o borcima koji su poginuli u borbi, već o žrtvama pogubljenja.

Pošto je pregledao izveštaje, svedok je konstatovao da se radilo o „254 praktično čitava tela, od kojih je 203 ubijeno iz vatrenog oružja, dok kod ostalih uzrok smrti nije mogao biti precizno utvrđen“.

On je pojasnio da su postojali različiti kriteriji za utvrđivanje uzroka smrti. „Na primer, pronalaženje metka koji je zaglavljen u tkivu ili kosti, rentgenski snimci ili analize kojima se utvrđuje putanja metka, ili pronalaženje delića metala u delovima kostiju“, kazao je on.

„Pomenuliu ste i ’verovatne’ i ’moguće’ povrede. Zašto smatrate da je to značajno?“, pitao je Hasan.

„Pokušali smo da Tribunalu damo što više podataka“, odgovorio je Lorens. „Radilo se o telima koja je teško pregledati, pošto su bila u poodmakloj fazi raspadanja jer su najpre ukopana, pa ekshumirana, pa opet ukopana. Leševi su praktično bili slomljeni i delovi tela pokidani, pogotovo u slučajevima kao što su oni na brani i u Liplju.“

Okrivljeni Tolimir, koji se brani samostalno, želeo je da prilikom unakrsnog ispitivanja sazna kako je patolog uspeo da „razlikuje borce od ne-boraca“.

Svedok je odgovorio „kako je činjenica da su mnoga tela bila pronađena s povezima oko ruku i očiju“, te da su mnoge žrtve, sudeći po rezultatima autopsije, bile stari ili bolesni ljudi, kao i žene i deca, tako da je „jedini logičan zaključak“ taj da oni nisu sudelovali ni u kakvom oružanom sukobu.

Dodao je i da ovakav zaključak potvrđuje i činjenica da su im tela sakrivana i izmeštana iz primarnih u sekundarne masovne grobnice.

Prva optužnica protiv Tolimira objavljena je 25. februara 2005., a on je uhapšen 31. maja 2007. godine. Okrivljeni se 6. decembra 2009. izjasnio kao nevin po svim tačkama.

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.