Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Svedok odbrane se razračunava s Karadžićem

Bivši zvaničnik kaže da je zlostavljanje od strane lidera bosanskih Srba dovelo do smrti njegove majke.
By Velma Šarić
  • Vitomir Zepinic, defence witness in the Karadzic trial. (Photo: ICTY)
    Vitomir Zepinic, defence witness in the Karadzic trial. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 776, 15. februar 2013.)

Bivši bosanski zamenik ministra unutrašnjih poslova opisao je ove sedmice samoga sebe kao „idiota“ zbog toga što svoju zemlju nije zaštitio od Radovana Karadžića i ostalih lidera bosanskih Srba pre no što je 1992. izbio rat.

Vitomir Žepinić, inače bosanski Srbin, obavljao je tokom 1991. i 1992. funkciju zamenika ministra unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine (BiH).

On se ove sedmice pred sudom pojavio kao svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba Karadžiću, koji se po jedanaest tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući i genocid počinjen jula 1995. u Srebrenici, kao i 44 meseca dugu snajpersku i artiljerijsku kampanju prov bosanske prestonice Sarajeva.

Iako je Žepinić svedočio na poziv odbrane, čini se da je njegov iskaz za samog Karadžića – koji se pred sudom brani samostalno – bio iznenađujući.

Žepinić je danas australijski državljanin, koji je do sada već svedočio na nekoliko suđenja pred Haškim tribunalom. U svom prethodnom svedočenju, on je optužio rukovodstvo bosanskih Srba za to da je posredstvom sukoba i nasilja odvojilo Srbe od ostalih etničkih grupa u Bosni.

Žepinić je zamenik ministra unutrašnjih poslova postao 1991., nakon što je njegovo imenovanje na tu funkciju podržala Karadžićeva Srpska demokratska stranka (SDS).

On je ove sedmice na sudu rekao da nikada nije bio član SDS-a, te da „nije osećao da ga SDS zastupa“. Umesto toga, bio je – kako je rekao – „multi-nacionalista po ubeđenju i Jugosloven po tradiciji“.

Karadžić je pred sudom pročitao sažetak pismene izjave koju je svedok prošlog leta dao odbrani. U toj izjavi, Žepinić je bosanske Muslimane, odnosno Bošnjake – koje je predvodio predsednik BiH, Alija Izetbegović – optužio za podsticanje rata, jer su se „protivili suživotu“ sa ostalim etničkim grupama.

„Postojala je klima zavere protiv Jugoslavije“, kaže se u izjavi. „Delovalo je da se svi protive suživotu kakav smo do tada poznavali – uključujući i rukovodstvo bosanskih Srba, na čijem je čelu bio Karadžić, koji se protivio ideji o zajedničkim političkim i kulturnim institucijama sa ostalim etničkim grupama u zemlji.“

U istoj je izjavi Žepinić rekao i da Karadžić nije bio upoznat sa „dnevnim zbivanjima na terenu i zločinima koje su na samom početku rata počinile paravojne grupe – jer je bio zaokupljen političkim ostvarenjem svojih ciljeva“.

Karadžić, kako je naveo svedok, nije bio povezan ni sa ubijanjem Bošnjaka koje se u aprilu 1992. odigralo u Bijeljini. Ta ubistva, rekao je Žepinić, počinili su pripadnici jedne paravojne grupe iz Srbije, koju je predvodio Željko Ražnatović, poznatiji po nadimku Arkan.

Kao dotadašnji profesionalni kriminalac, Arkan je postao paravojni lider koji je tokom devedesetih delovao širom bivše Jugoslavije. Ubijen je 2000. godine, pre no što je moglo da mu se sudi za ratne zločine.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) pitao je Žepinića da li zna za Karadžićeve kontakte sa srbijanskim paravojskama, a pogotovo sa Arkanom.

„Zapravo se sećam sastanka koji je u jednom beogradskom hotelu bio održan u martu 1992., i kojem su prisustvovali [tadašnji srbijanski predsednik, Slobodan] Milošević i Arkan, zajedno sa Karadžićem”, kazao je svedok.

Dodao je i da su u vreme održavanja tog sastanka bosanski Srbi postavljali barikade unutar i oko Sarajeva.

Izgledalo je da se Karadžić i Arkan dobro međusobno razumeju, kao i da imaju „slične stavove o onome što se dešavalo“, kazao je Žepinić. „Rečeno mi je da su na kraju sastanka čak ćaskali i odigrali jednu kratku partiju karata.“

Tiger je svedoka podsetio na izjave koje je dao na drugim haškim suđenjima, i u kojima je za Karadžića rekao da se „agresivno protivio“ njegovom sopstvenom konceptu „multetničkog društva“.

Po rečima tužioca, Karadžić se o Žepiniću u jednoj prilici izjasnio kao o „idiotu“, što je dovelo do toga da se on našao na „crnoj listi rukovodstva bosanskih Srba“.

Tim povodom, svedok je pogledao Karadžića i rekao tužiocu kako je zaista bio „idiot“.

„Ali, idiot sam bio samo zbog toga što se nisam otarasio [rukovodstva bosanskih Srba] i oslobodio svoj život i čitavu zemlju od njih. Zbog te odluke iskreno žalim“, dodao je on.

Okrivljeni je delovao zapanjeno kada je Žepinić počeo da opisuje svoju karijeru zamenika ministra unutrašnjih poslova, optužujući Karadžića i njegove bliske saradnike da su ga „negde u proleće 1992.“ prisiljavali da se povuče sa te funkcije.

Svedok je nakon toga, kako je rekao, bio „tri puta uhapšen i proveo [je] čitavu godinu u zatočeništvu koje su oni [rukovodstvo bosanskih Srba] naredili“.

„Pobegao sam 1993. u Australiju – preko Srbije, iskoristivši kao opravdanje porodičnu posetu koja mi je bila odobrena“, kazao je Žepinić sudu.

On je rekao da ga je tokom zatočeništva Karadžić „mučio“, te da ga je čak i lično posetio kako bi ga „priveo pameti“.

„Karadžić je uporno hteo da sazna gde mi je porodica“, rekao je svedok tužiocu, „ali ja nisam želeo da mu kažem. Rekao je da želi da osigura da oni budu zbrinuti, ali sam ja znao da na umu ima drugu vrstu brige. Moji roditelji su tu brigu osetili na svojoj vlastitoj koži.“

Žepinić je ispričao kako su njegovi roditelji bili toliko često mučeni da je njegova majka umrla od srčanog udara.

Svedok je rekao da Karadžić samog sebe opisuje kao „dobrog hrišćanina“, koji je svestan porodičnih vrednosti, te da je često pričao i o vlastitoj majci i ocu.

„Dakle, dr Karadžiću, Vi tvrdite da ste pravoslavni hrišćanin“, kazao je Žepinić. „Ali ja još uvek ne mogu da razumem zbog čega ste morali da izazovete smrt moje majke.“

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.