Svedok o istrazi masovnih grobnica
Bivši istražitelj opisuje probleme pri identifikaciji ljudskih ostataka sa raznih lokacija.
Svedok o istrazi masovnih grobnica
Bivši istražitelj opisuje probleme pri identifikaciji ljudskih ostataka sa raznih lokacija.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 735, 30. mart 2012.)
Suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je ove sedmice svedočenjem nekadašnjeg istražitelja tužilaštva o istrazi masovnih grobnica nastalih u vreme srebreničkog masakra, počinjenog u julu 1995. godine.
Karadžić je optužen za planiranje i nadziranje ubijanja oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, jula 1995. Tereti se za genocid, istrebljenje, ubijanje, progone i ostale zločine protiv čovečnosti, kao i ratne zločine.
Visok procenat srebreničkih žrtava identifikovan je na osnovu ostataka pronađenih u masovnim grobnicama.
Ovosedmični svedok bio je Dušan Janc, policijski inspektor iz Slovenije. On je pred sudom rekao da je u periodu od 2006. do 2009. godine bio istražitelj pri Kancelariji tužioca Haškog tribunala, te da se tada bavio proučavanjem masovnih grobnica i srebreničkih žrtava koje su u njima pronađene.
Svedok je rekao da se njegova uloga sastojala u pripremanju izveštaja o procesu istraživanja i identifikacije, uključujući i dokument koji je načinio za potrebe suđenja Karadžiću. U pitanju su izveštaji koji se zasnivaju na podacima koje je prikupio „tim međunarodnih eksperata koji je u istočnoj Bosni radio na terenu“.
Janc je objasnio i da je njegov poslednji izveštaj dopunjen u nekim pojedinostima, „uključujući i iznošenje novijeg broja otkrivenih žrtava“.
On je tokom glavnog ispitivanja naveo da je Međunarodna komisija za nestala lica, koja je obezbedila osnovne podatke za njegove izveštaje, do kraja 2011. identifikovala 5,977 srebreničkih žrtava. Dodatnih 260 ostataka pronađeno je „a da njihov identitet nije utvrđen“, rekao je on. Razlog za to, kako je kazao, jeste okolnost da ne postoji uporediv DNK-materijal koji pripada članovima njihovih porodica.
„Sledeću poteškoću očito predstavlja činjenica da mnogi ljudi, uključujući braću i pogotovo blizance, imaju sličnu strukturu DNK, što identifikaciju čini težom“, nastavio je on.
Svedok je rekao kako njegov poslednji izveštaj, koji je dovršen u januaru ove godine, sadrži „nove podatke o ranije nepoznatim lokacijama masovnih grobnica, i kako se u njemu šire razmatra pitanje posmrtnih ostataka pronađenih na površini“.
Janc je u svom svedočenju objasnio pojmove „primarnih“ i „sekundarnih“ masovnih grobnica – pri čemu se u potonjem slučaju radi o mestima „gde su donošena tela sa lokacija na kojima su najpre bila pokopana, kako bi se prikrili zločini“.
Kao ilustraciju premeštanja, on je naveo da su „u jednom ekstremnom slučaju ostaci jednog čoveka bili pronađeni u tri masovne grobnice, kao i da je pet delova tela iste osobe pronađeno u dve masovne grobnice“, koje se nalaze na velikoj međusobnoj udaljenosti.
Janc je primetio i jednu neobičnu karakteristiku – da je na nekim lokacijama na kojima su izvršena ubijanja pronađen sličan broj žrtava.
„Bile su tri lokacije na širem području Srebrenice i na svakoj od njih je ubijeno po nešto više od 800 ljudi“, kazao je on, navodeći kao primer da je u Kozluku pronađeno 815 tela.
„To dokazuje da je broj 800 predstavljao nekakav ’prag’“, kazao je on. „Možda se radilo o transportnim kapacitetima VRS-a [Vojska Republike Srpske, tj. bosanskih Srba], ili kapacitetima privremenog smeštaja.“
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je svedoka upitao da li je njegov zadatak bio „da podrži tužilaštvo“. Svedok je odgovorio da jeste, ali je odbacio ocenu po kojoj iz toga proističe da je bio pristrasan.
Karadžić je sugerisao da je svedok naprosto prihvatio podatke iz izveštaja koje su sačinili međunarodni eksperti – a da nije „proveravao šta je napisano i ko je to napisao“.
Svedok je odgovorio da je pribavio dovoljno dokaza od mnogih različitih i objektivnih istraživača, na temelju čega je bio u stanju da donese validne zaključke, pri čemu nije morao da se obazire na „stanovišta sa kojih su pojedinci vršili istraživanje“.
Janc je rekao kako je „spreman da prodiskutuje konkretne mere ili pogreške ukoliko okrivljeni želi da postavi bilo kakvo pitanje“.
Karadžić je, pak, kazao da to neće učiniti zbog nedostatka vremena.
Potom je svedoku rekao kako „žrtve potiču i iz različitih vremenskih perioda, mesecima ili možda godinama udaljenih“.
Janc je odgovorio da postoji „kompleksan skup kriterijuma koji su korišćeni za njihovo povezivanje sa događajima iz jula 1995., uključujući način umiranja, lokacije, ili predmete koji su pronađeni kod žrtava u masovnim grobnicama“.
„Postoji samo jedna masovna grobnica, u Bilječevu, gde su ostaci srebreničkih žrtava pomešani sa starijim ostacima“, dodao je on.
Karadžić je ispitivanje nastavio u istom pravcu, osvrnuvši se na Baljkovicu – područje koje je i svedok pomenuo u svom izveštaju. Okrivljeni je naveo da se radi o poprištu intenzivnih borbi između snaga bosanskih Srba i vojske bosanske vlade, koje su za posledicu imale ubijanje „veoma velikog broja – više stotina – muslimanskih vojnika“.
Tela tih žrtava oružanih borbi, kazao je Karadžić, bila su „na propisan način pokupljena prilikom čišćenja terena, sahranjena u masovne grobnice“, i stoga ih se ne može smatrati žrtvama onoga što se u julu 1995. desilo u Srebrenici. „Zapravo je čišćenje, u skladu sa propisima, bilo naređeno 20. jula 1995.“, dodao je on.
Svedok je odgovorio da eksperti nisu pronašli „nikakvu masovnu grobnicu sa više stotina tela na tom području“.
„Iako na tom području jeste otkriveno nekoliko masovnih grobnica, [postojale su i] neke manje u kojima su se očito nalazili neki ostaci povezani sa borbenim dejstvima, [ali] nijedna od njih nije uključena u moj izveštaj“, objasnio je Janc, upozoravajući na to da „možda postoje još neke masovne grobnice koje nisu otkrivene“ i da bi „svaki napor u pravcu otkrivanja novih masovnih grobnica bio dobrodošao“.
„Što se tiče čišćenja, želeo bih da ponovim da dokazi kojima raspolažemo – fotografije iz vazduha, ali i iskazi raznih učesnika – potvrđuju suprotno: da nije bilo čišćenja terena, već da su masovne grobnice bile kopane prilično brzopleto i nesistematično“, zaključio je on.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
