Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SVEDOK GOVORIO O UBISTVIMA U KRAJIŠKOM SELU

On tvrdi kako onoga dana kada su u Gruborima navodno ubijeni seljani srpske nacionalnosti nije bilo nikakvih operacija hrvatskih vojnih snaga.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 643, 27. april 2010.)

Jedan bivši pripadnik hrvatskih specijalnih snaga izjavio je prošle sedmice pred Haškim tribunalom kako u hrvatskom selu Grubori – onoga dana kada je navodno ubijeno šestoro starijih srpskih meštana – nije video nikakve znake sukoba.

On je svedočio u postupku protiv komandanta specijalnih snaga hrvatske policije, Mladena Markača, koji je – zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom – optužen za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu proterivanja srpskog stanovništva sa hrvatskog područja Krajine tokom 1995. Hrvatske su snage u avgustu 1995. izvele Operaciju Oluja i povratile Krajinu, koja je od 1991. bila pod srpskom kontrolom.

Prema optužnici koja je protiv okrivljenih podignuta, Gotovina je bio glavni komandant čitave ofanzive na južnom delu krajiškog ratišta; Markač je bio nadležan za jedinice specijalne policije; dok je Čermak komandovao kninskim garnizonom.

Kao bivši pripadnik specijalne anti-terorističke jedinice hrvatske policije, Branko Balunović je pozvan da svedoči od strane predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie) i sudskog veća.

U optužnici se navodi da su hrvatske snage iz sastava kninskog garnizona 25. avgusta 1995. ubile šestoro starijih srpskih civila koji su u Gruborima ostali nakon Operacije Oluja.

„U jednom trenutku, neko iz komande me je preko radio-veze informisao o tome da u selu ima problema – a ja sam se nalazio u toj oblasti, obezbeđivao sam područje oko sela, pa sam došao na lice mesta da pogledam“, kazao je Balunović.

Balunović je rekao kako onoga dana kada je posetio Grubore – 25. avgusta 1995. – u samom selu i okolini nije bilo vojnih operacija ili sukoba, te da su se mogle čuti samo „sporadična pucnjava i eksplozije“. Dodao je da je to „bilo prilično uobičajeno za ono vreme“.

Rekao je i da je njegova grupa u selu naišla na dvoje starijih civila.

„Kakvo je naoružanje tog dana koristila Vaša grupa ili jedinica?“, pitao je sudija Ori.

„Imali smo ručno naoružanje, to jest pištolje i drugo lično naoružanje, a neki pripadnici jedinice su verovatno imali i ručne granate. Nisam siguran, ali verujem da je jedan od njih možda imao i ručni raketni bacač, poznatiji kao ’zolja’“, odgovorio je svedok.

On je naglasio i to da u samom selu ili okolini nije primetio ništa čudno, te da onoga dana kada su srpski civili navodno ubijeni nije video ni vatru ili dim.

Balunović je ispričao kako je dva dana kasnije – 27. avgusta 1995. – pripadnicima specijalne policije iz komande stiglo naređenje da se vrate u Grubore.

„Da li Vam je bilo rečeno zbog čega morate da se vratite u Grubore?“, pitao je sudija Ori. „Ne mogu da se setim da li nam je rečeno zbog čega treba da se vratimo, ali se sećam da nam jeste bilo rečeno kako ima nekih problema i kako se zato moramo vratiti. Nisam znao šta bi to moglo da bude.“

Svedok je kazao da su u Gruborima, osim njega, boravili i njegove starešine Josip Čelić i Željko Sačić, kao i da je grupa otkrila ljudske i životinjske leševe, te da je naišla i na spaljene kuće.

„Sećam se kako je u selu bilo mnogo životinjskih leševa – mislim svinja, a možda i krava. Nisam siguran za krave, ali se svinja sećam“, kazao je on.

„Pozdravio nas je jedan stariji čovek, mislim da je bio meštanin, i sećam se kako je neko usput rekao nešto o „jadnim svinjama“ – na šta je on odgovorio sa „jadni ljudi, a ne jadne svinje“, i proveo nas po mestima gde su se nalazili leševi.

„U jednoj kući, gde je bilo telo . . . ubijenog, sa ranom na vratu, jedna starica ga je oplakivala i pokazala nam mesto gde je bio likvidiran.

„Pokazivala je na njegovu ranu, a onda je gospodin Sačić utvrdio da ona ne potiče od noža, već pre od metka koji je ušao sa strane. Sećam se da je neko to snimio foto-aparatom.

„Video sam jednog mrtvog starca, a zatim još jedan leš u spaljenoj kući. I leš je bio spaljen. U drugoj kući je ležalo drugo telo. Nisam želeo da ulazim u ostale kuće, ali sam sa izvesne udaljenosti video još dva tela na nekoj livadi. Dakle, ukupno sam video četiri leša.“

Svedok je rekao da su mu pretpostavljeni naložili da izvesti kako su žrtve bile ubijene u sukobu.

Kazao je da mu je Čelić „preneo ta naređenja gospodina Sačića“, zamenika komandanta Markača, i naložio mu da napiše izveštaj o akciji u Gruborima.

On je rekao i kako je u svom izveštaju napisao da su se hrvatske specijalne jedinice borile sa preostalim srpskim vojnicima iz Grubora, što je dovelo do stradanja civila u unakrsnoj vatri. U izveštaju se kaže i to da su specijalne snage zarobile dvojicu neprijateljskih vojnika, a Balunović je ove sedmice posvedočio da je taj deo bio ubačen kako bi priča delovala uverljivije.

„Mislim da je gospodin Čelić dodao jedan deo o tome kako nas je, pre no što smo krenuli u akciju, podučio kako da postupamo s civilima – to jest, rekao nam je kako smo obavezni da poštujemo ljudskih prava“.

Svi okrivljeni – Gotovina, Čermak i Markač – izjasnili su se 5. decembra 2006. kao nevini. Suđenje je počelo 11. marta 2008.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.