Sukob oko izbornog zakonodavstva

Dva nepomirljiva bloka u Crnoj Gori u takvom su sukobu da su dovedeni u pitanje i prevremeni republicki i predsednicki izbori, a drzava je u potpunom pravnom kolapsu.

Sredinom jula je opozicioni blok koga cine Liberalni savez, LS i koalicija Zajedno za Jugoslaviju, ZZJ, progurao sa jednim vecinskim glasom u parlamentu set izbornih i medijskih zakona, usprkos protivljenju poslanika iz vladajuce Demokratske partije socijalista DPS, Socijaldemokratske partie SDP i dve albanske stranke.

Vladajuca koalicija koju predvodi Milo Djukanovic insistira da se na prevremene republicke izbore, koji su zakazani za 6. oktobar, ide po starom zakonu, opozicija hoce da se to odigra po novom, a OSCE, za sada neuspesno, pokusava da priblizi nepomirljive. Umesala se i Evropska Unija opominjuci zavadjene strane da ce njihova drzava pretrpeti veliku stetu.

Ovakav rasplet dogadjaja je posledica Djukanovicevog potpisivanja takozvanog Beogradskog sporazuma u martu ove godine. Tom prilikom je EU uspela da natera proindependistickog crnogorskog predsednika da potpise ugovor o opstanku zajednicke drzave sa Srbijom, sto je prakticno razbilo njegovu koaliciju, ciji je program pocivao na nezavisnoti.

Odnos snaga u parlamentu promenjen je tada u korist opozicije. Liberalni savez, bivsi Djukanovicev partner otkazao je podrsku Vladi i sklopio, na veliko cudjenje, neformalni savez sa projugoslovenksom opozicijom. Sada oni skupa sa jednim glasom vise u republickom parlamentu imaju vecinu, sto je dovelo do konflikta zakonodavne i izvrsne vlasti u Crnoj Gori.

Opozicija je set izbornih i medijskih zakona izglasala sa obrazlozenjem da su dosadasnji davali prednost vladajucoj DPS. Drzavni i vecina privatnih medija su, prema sudu opozicije, pristrasni i favorizovali su vlast, posebno tokom izborne kampanje. A izborni zakon je, prema izjavama opozicionih prvaka, morao biti izmenjen, kako bi se predupredile manipulacije DPS-a, koje su, kako tvrde, karakterisale sve dosadasnje izbore.

DPS, SDP i albanske partije ocenile su ovaj set zakona kao nedemokratski. Predstavnici ovih partija su upozoravali da je novo izborno zakonodavstvo doneto bez konsultacija sa svim parlamentarnim strankama i bez ucesca OEBS-a, iako je za prethodni izborni zakon bio obezbedjen konsenzus svih partija u parlamentu, a radjen je uz strucnu podrsku eksperata iz OEBS-ovog Biroa za demokratiju i ljudska prava (ODIHR) iz Varsave.

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic odbio je da potpise sporne zakone, ali kada su oni po drugi put izglasani u Skupstini Crne Gore Djukanovic ih je zbog ustavne obaveze morao potpisati.

Potpisujuci zakone crnogorski predsednik je izjavio da ce se izbori, ipak, odrzati prema starim zakonima. "Zakoni su doneti posto su izbori vec bili raspisani, a prema crnogorskom Ustavu zakon se ne moze primenjivati retroaktivno".

Crnogorski predsednik potom je optuzio parlamentarnu vecinu u skupstini da pokusava da sacini zakone prema svoj meri, kako bi izbornim prevarama pobedila na oktobarskim izborima.

Ova Djukanoviceva izjava izazvala je ostre kritike opozicije. Prvi je reagovao lider LS, Miodrag Zivkovic. "Svidjalo se to Djukanovicu ili ne izbori od 6. oktobra odrzace se prema novom zakonodavstvu".

Srdjan Darmanovic, direktor Centra za demokratiju i ljudska prva, CEDEM, komentarise: "Izbori su raspisani, vracen je mandat gra|anima. Dakle, od tog momenta ni Vlada ni parlament ne mogu donositi sistemske izmene".

On predvidja konflikte, blokade i nerede, ako koalicija ZZJ-LS nastavi da insistira na sopstvenim pravilima oko izbornog i medijskog zakonodavstva

Dragan Soc, presjednik opozicione Narodne stranke, NS, jedne od clanica Koalicije ZZJ, izjavio je da zbog spora oko izbornog zakonodavstva moze doci do otkazivanja, ne samo prevremenih parlamentarnih izbora, vec i predsednickih izbora koji bi trebalo da se odrze najkasnije u novembru.

Izbori bi zaista mogli biti odgodjeni. Nije problem samu u sporu oko izbornog zakonodavstva. Crna Gora je fakticki ostala i bez Ustavnog suda, a Ustavni sud je vazan deo izbornog sistema, posto se samo tom sudu ucesnici izbora mogu zaliti na odluke Republicke izborne komisije.

Ustavni sud, kao jedna od najvaznijih institucija pravnog sistema, ne fukcionise, jer je nova parlamentarna vecina odbila da pocetkom avgusta glasa za sudije tog suda, koje je predlozio predsjednik Djukanovic, nakon sto je dosadasnjim sudijama istekao mandat.

Dragan Soc tvrdi da bez funkcionisanja Ustavnog suda izbori nemaju legitimitet. Ako se ne izaberu sudije Ustavnog suda, predsjednica crnogorskog parlamenta iz Liberalnog saveza Vesna Perovic, preuzece funkciju predsjednika republike 15. januara 2003., kada Djukanovicu istice mandat.

Soc je crnogorskog predsjednika i njegovu DPS, pozvao na kompromis i oko izbornog zakonodavstva i oko izbora sudija Ustavnog suda, trazeci da Djukanovic predlozi sudije koje su prihvatljive i novoj parlamentarnoj vecini.

Ali, njemu ne veruju u predsednikovom taboru. Miodrag Ilickovic, potpredsednik SDP-a kaze za IWPR: "Koalicija ZZJ-LS se deklarativno zalaze za kompromis, a radi da do toga ne dodje. Bojim se da su spremni na sve. Njihov je plan da naprave pravni haos, sruse institucije, Ustvani sud i izborni sistem, kako bi se otkazali parlametarni i predsednicki izbori, jer ne mogu dobiti ni jedne ni druge. Oni zele da vladaju, bez izbora, jer sada imaju vecinu u parlamentu".

Unutarcrnogorski spor pokusali su da razrese strucnjaci OEBS-a. Na dugom sastanku sa crnogorskim parlamentarcima ove nedelje eksperti OEBS-ovog Biroa za demokratiju i ljudska prava iz Varsave (ODIHR) su upozorili da se izbori moraju odrzati prema starom izbornom zakonu, uz manje tehnicke dorade, te da je novo medijsko zakonodavstvo neprihvatljivo za OEBS, jer se njime ne obezbedjuje sloboda informisanja i izrazavanja.

OEBS je pozvao na kompromis sve parlamentarne partije. Dao je i konkretne preporuke. Stari izborni zakon moze biti poboljsan podzakonskim aktima, jer on, prema oceni OEBS-ovih strucnjaka, obezbjedjuje demokratske izbore. A posto je OEBS nakon dva ranija izborna ciklusa ocenio da su drzavni mediji pristrasni podrzavaju vladajucu partiju, preporucio je da se sada urednici u tim medijima zamene profesionalcima, koji su prihvatljivi svim politickim partijama.

Opozicionoj vecini u crnogorskom parlamentu nije se dopao predlog da se novo izborno zakonodavstvo, za sada, odbaci.

Predsjednica crnogorskog parlamenta Vesna Perovic je osudila "naredbodavne formulacije" OEBS-a. Potom je najavila da ce crnogorska Skupstina istrajati na stavu "da ono sto parlament donese jeste zakon".

Zerar Studman, sef OEBS-ovog Biroa za demokratiju i ljudska prava izjavio je u razgovoru za nedeljnik "Monitor" da da bi ova organizacija mogla da preispitati svoju odluku o nadgledanju oktobarskih izbora "ako proceni da se oni odrzavaju u uslovima koji ne obezbedjuju fer i demokratske izbore".

U sredu se Predsednistvo Evropske unije obratilo svim parlamentarnim parijama u Crnoj Gori, trazeci da one prihvate preporuke OEBS-a i da se na osnovu tih preporuka i vazecih zakona odrze prevremeni parlamentarni izbori. "Ako ne bude sporazuma Crna Gora ce pretrpeti posobnu stetu", kaze se u pismu Presednistva EU.

Milka Tadic Mijovic je urednik nedeljnika "Monitor" iz Podgorice.