Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudska rasprava o Karadžićevoj vladavini unutar SDS-a

Svedok kaže da je okrivljeni često lično birao ljude na ključnim položajima i da je „očekivao njihovu lojalnost“.
By Velma Šarić
  • Radomir Neskovic, prosecution witness. (Photo: ICTY)
    Radomir Neskovic, prosecution witness. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 696, 10. jun 2011.)

Jedan svedok optužbe je ove sedmice pred Haškim tribunalom – svedočeći na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću – rekao kako je okrivljeni unutar vladajuće Srpske demokratske stranke (SDS) predstavljao „nesporan autoritet“.

Kao nekadašnji član SDS-a, čiji je Karadžić bio predsednik, Radomir Nešković je obavljao funkciju potpredsednika izvršnog odbora te partije, dok je tokom 1992. bio i predsedavajući kriznog štaba za opštinu Novo Sarajevo.

Novo Sarajevo je sarajevska opština koja je tokom perioda opsade tog grada – od 1992. do 1995. – bila pod kontrolom bosanskih Srba, pri čemu su se na njenoj teritoriji navodno desili zločini nad nesrpskim stanovništvom.

Karadžić se tereti i za planiranje snajperske i artiljerijske kampanje protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 civila.

Kao nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS), on se u još deset tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine.

Nešković se već pojavljivao pred Haškim tribunalom. Bilo je to 2005., kada je svedočio na suđenju bivšem predsedniku skupštine RS-a i srpskom članu poratnog bosanskog predsedništva, Momčilu Krajišniku. Pisana izjava sačinjena na temelju tog iskaza uvrštena je među dokaze i u slučaju Karadžić.

Po Neškovićevim rečima, Karadžić je predstavljao „nesporan autoritet“ unutar SDS-a i bio je neuobičajeno dobro obavešten o onome što se dešava. „Na primer, on je često znao šta se dešava u Novom Sarajevu i pre no što bih mu ja rekao“, kazao je svedok.

On je dodao da je „Karadžić očito bio tesno povezan sa lokalnim odborima SDS-a, koji su predstavljali partijske jedinice na najnižem nivou“.

Na pitanje tužioca, svedok je opisao SDS kao „uglavnom demokratsku partiju u kojoj je svakome bilo dozvoljeno da iznese svoj stav“.

Nešković je dodao i da je Karadžič često lično birao ljude na ključnim položajima, te da je „očekivao njihovu lojalnost“.

Svedok se potom osvrnuo na atmosferu koja je u toj partiji vladala tokom decembra 1991., u vreme kada je bio usvojen zloglasni dokument pod nazivom „Varijanta A i Varijanta B“ – kojim je bilo definisano kako treba preuzeti vlast u Bosni i Hercegovini, i o kojem se prošle sedmice već raspravljalo na suđenju Karadžiću. Reč je o dokumentu koji je Karadžić navodno lično sačinio i predočio na proširenom sastanku glavnog odbora SDS-a, održanom u sarajevskom hotelu Holiday Inn.

„Mora se znati da je u decembru 1991. atmosfera bila toliko emocionalno napeta da nije bilo poželjno iznositi negativne komentare o ključnim odlukama srpskih lidera, pošto je to moglo da dovede do toga da neko bude proglašen izdajnikom. A biti izdajnik značilo je da ostajete bez svog ugleda, svog uticaja, svog položaja“, kazao je on.

Tokom unakrsnog ispitivanja, svedok je odbacio Karadžićevu tvrdnju da su oni koji su počinili zločine nad ne-Srbima u njegovoj opštini bili „uhapšeni i procesuirani“.

Nešković je rekao da je „tokom rata, a pogotovo u avgustu 1992. godine, velik broj Muslimana sa Grbavice, predgrađa Novog Sarajeva, bio proteran, te da su ne-Srbi bili na različite načine zlostavljani, pri čemu vlasti to nisu sprečile, niti su kaznile počinitelje“.

Karadžić je potom rekao da je Jovo Pejanović – koji je ubio Bošnjaka Huseina Pobrića sa Grbavice – uhapšen i „kažnjen sa deset godina zatvora“. On je napomenuo da je pravda spora ali efikasna, i da svedok naprosto nije upoznat sa naporima koje su vlasti činile.

„Bojim se da je pravda u to vreme bila sve drugo, samo ne efikasna“, odgovorio je svedok. „A da je bila efikasna, uhapsili bi i optužili Batka.“

Veselinu Vlahoviću, čiji je nadimak „Batko“, trenutno se – nakon što je u martu 2010. uhapšen u Španiji – sudi pred bosanskim Državnim sudom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, i to za ubijanje, silovanje, mučenje, porobljavanje.

Nešković je dodao da je on lično, kao visoki zvaničnik SDS-a, u više navrata bezuspešno tražio da Batko bude uhapšen. On je rekao da je Batko bio više puta pritvaran, ali da bi uvek bio brzo oslobođen „nakon instrukcija koje su poticale od vlasti“.

„Batko je bio naoružano čudovište, bolesna osoba. Čak su ga i Srbi izbegavali“, kazao je on.

Odgovarajući na Karadžićevu tvrdnju da je Batkovo hapšenje planirala vojna policija, svedok je kazao da su „vlasti mogle da uhapse Batka kad god su to htele, ali nisu“.

„Čak ste i Vi dali primer efikasnog hapšenja, pri kojem je postojala želja da se to učini“, dodao je Nešković, imajući na umu hapšenje Pejanovića.

Svedok je dodao i to da bi bilo „pogrešno tvrditi da je Batko bio pripadnik paravojnih snaga. Na Grbavici su sve oružane snage bile na neki način povezane sa vojskom.“

Nešković je rekao i da mu nije poznato kojoj je jedinici Batko pripadao, ali je dodao i da je „celokupno rukovodstvo SDS-a znalo za njegovo ime i postupke“.

Kao jedan od poslednjih preostalih haških begunaca, Karadžić je – nakon višegodišnjeg skrivanja – uhapšen 2008. u Beogradu.

Suđenje će biti nastavljeno sledeće sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.