Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ HALILOVIC

Preispituje se uloga okrivljenog u operaciji «Neretva 93».
By Merdijana Sadović

Na sudjenju bivsem generalu bosanske vojske, Seferu Halilovicu, ove sedmice je poceo dokazni postupak odbrane, koji je najavljen kao najkraci od svih koji su se pred Haskim tribunalom do sada odigrali. Halilovicev branilac rekao je da optuzba nije uspela da dokaze da je optuzeni imao «stvarnu kontrolu» nad jedinicama koje su u septembru 1993. pocinile zlocine nad hrvatskim civilima.


«Tuzilastvo nije ustanovilo da je Sefer Halilovic bio stvarni zapovednik tih jedinica, da su ga obavestili o zlocinima i da je uopste znao sta se dogadja», rekao je branilac Piter Morisi (Peter Morissey) 27. juna, u svojoj uvodnoj reci.


On je nagovestio da ce u naredne dve sedmice odbrana pokusati da dokaze da Halilovic ni jednog trenutka nije «de facto» komandovao operacijom deblokade grada Mostara pod nazivom «Neretva 93», te da kao tadasnji nacelnik generalstaba bosanske vojske «nije imao autonomnu poziciju unutar komandnog lanca», vec samo pravo «izdavanja izvesnih naredjenja», koja je prethodno morao odobriti njegov pretpostavljeni.


Prvi i jedini svedok odbrane koji se ove sedmice pojavio pred sudom potvrdio je ove navode, ali mu je svedocenje bilo prepuno nedoslednosti – pogotovo ako se uporedi sa izjavom koju je ranije dao istraziteljima Tribunala – cime je tuzilastvu pruzena prilika da dovede u pitanje njegov kredibilitet.


Sefer Halilovic (53) tereti se po jednoj tacki optuznice za krsenje zakona i obicaja ratovanja, a zbog umesanosti u ubistvo 62 bosanska Hrvata u selima Grabovica i Uzdol, koje se u septembru 1993. odigralo tokom trajanja pominjane operacije.


Halilovic je optuzen po principu komandne odgovornosti, zbog toga sto nije sprecio zlocine koje su pocinile jedinice koje su mu navodno bile potcinjene, niti makar naknadno kaznio pocinioce.


Advokati okrivljenog su prosle sedmice najavili «veoma kratak dokazni postupak odbrane», u sklopu kojeg bi pred sudom trebalo da se pojavi samo sedam svedoka, dok ce ih 23 podneti pisane izjave. Najavljena kratkoca je potom podstakla izvesne spekulacije o tome da branioci zapravo ne raspolazu nikakvim dokazima.


No, poznavaoci prilika u Tribunalu ukazuju na to da u procesima poput onih koji se vode pred Haskim tribunalom odbrana cesto stvara dodatni prostor optuzbi – tako da kratak dokazni postupak kao takav uopste ne mora biti neuverljiv.


Za ovu su sedmicu bila najavljena tri svedoka, ali je odbrana izvela samo jednog. Drugi se nije pojavio zbog bolesti, tako da je njegovo svedocenje pomereno za iducu sedmicu, dok je odbrana u poslednji cas odustala od namere da izvede treceg.


U vreme trajanja «Neretve 93», Mehmud Behlo imao je 23 godine i bio oficir srednjeg ranga u 317. brigadi bosanske vojske, koja je sudelovala u doticnoj operaciji.


U izjavi koju je prvobitno, u martu 2001., dao istrazitelju Tribunala Nikolaju Mihailovu (Nikolai Mikhailov), Behlo je opisao kako ga je komandant brigade, Enver Zejnalagic, u septembru 1993. upoznao sa Halilovicem, kao i utisak koji je optuzeni ostavio na njega.


«Zejnalagic mi je rekao da je Sefer Halilovic nadlezan za operaciju i da komanduje njome. Meni je bilo jasno da je on nadlezan, jer su mu svi podnosili izvestaje», rekao je, navodno, svedok istrazitelju Mihailovu.


No, ove sedmice je Behlo pred sudom izjavio kako nikada nije izgovorio navedene reci.


«Ja sam u to vreme bio oficir bosanske vojske, a nama nije bilo dozvoljeno da komentarisemo svoje pretpostavljene. Otuda najverovatnije nisam ni mogao reci nista slicno», kazao je on sudijama.


Behlo je napomenuo i da je, u vreme kada mu se Mihailov obratio, imao utisak da ce se njihov razgovor ticati «nekakve knjige o zlocinima koji su nad hrvatskim civilima pocinjeni u Bosni». Svedok tvrdi da ga je istrazitelj umesto toga optuzio da je «ratni zlocinac» i nalozio mu da «radi licne bezbednosti nikome ne pominje [njihov razgovor]». Behlo je pred sudom sada rekao i da «nije imao nikakvu predstavu o tome koji je smisao tog razgovora».


Halilovicev advokat je potom od svedoka zatrazio da opise okolnosti pod kojima se pomenuti razgovor 2001. odigrao, nagovestavajuci da zbog izvesnih neregularnosti data izjava ne bi smela da bude vazeca.


Prema Pravilniku o postupku i dokazima, koji se primenjuje u Tribunalu, pisana je izjava validna «samo ukoliko osoba koja ju je dala potvrdi da su svi navodi iz izjave istiniti i tacni, te da su u skladu sa saznanjima i uverenjima doticne osobe». Pravilnikom je takodje predvidjeno da svaki svedok mora procitati svoju pisanu izjavu (ili mu je mora procitati ovlasceni prevodilac na jeziku koji svedok razume) pre no sto je potpise.


Behlo, medjutim, tvrdi da mu izjavu nije procitao prevodilac, odnosno da mu je tekst preveo sam istrazitelj Mihailov (koji, ocito, govori svedokov maternji jezik), i to sa vlastitog racunara; osim toga, potpisana je u stvari bila verzija na engleskom, jeziku koji svedok ne govori.


Tokom unakrsnog ispitivanja, tuzilac Filip Vejner (Phillip Weiner) pokusavao je da ospori sve sto je svedok rekao o samoj proceduri. Najpre, predocio je svedoku potvrdu koju je – u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima – potpisao 2001., i u kojoj se istice da mu je izjava bila «naglas procitana na bosanskom jeziku, te da je u njoj izneto sve cega se secam».


U potvrdi se takodje kaze da je svedok upoznat sa mogucnoscu da bude pozvan da svedoci pred Tribunalom, sto opet protivreci Behlovoj izjavi pred sudom, po kojoj mu nije bila poznata svrha razgovora koji je vodio sa istraziteljem Tribunala.


«U toj potvrdi kazete da ste upoznati sa time da ce vas iskaz mozda biti koriscen u procesima koji se vode pred Tribunalom», rekao je Vajner, nastavljajuci da vrsi pritisak na svedoka.


«Da», potvrdio je svedok.


Vejner je rekao i da je doticni prevodilac protekle sedmice potpisao dokument u kojem tvrdi da je Behlu licno – «rec po rec, recenicu po recenicu» – preveo tekst njegove uzjave, a da ju je svedok tek nakon toga potpisao.


Iako su tuzioci zatrazili da i prevodioceva izjava bude ukljucena u dokazni materijal, sudije su taj zahtev odbile.


Naredne bi sedmice trebalo da se pojave preostala cetvorica svedoka, dok bi citav dokazni postupak odbrane trebalo da bude okoncan za oko dve nedelje.


Ocekuje se da ce presuda biti izrecena najkasnije u novembru.


Merdijana Sadovic izvestava za IWPR iz Hag.