Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sudjenje Milosevicu podelilo kosovske Albance

Mnoge albanske zrtve Miloseviceve politike na Kosovu ne zele da svedoce protiv njega.
By Adriatik Kelmendi

Drita je nepopustljiva. Ona nece otici u Hag da svedoci protiv Slobodana Milosevica. "Nema razloga za to", insistira ona.


Njena odluka cini se neverovatnom posto su upravo Miloseviceve snage pogubile njenog sina, kcerku i muza pre tri godine.


Oni su bili medju 48 albanskih civila koje je usmrtio srpski streljacki vod 26. marta 1999. godine u jednom restoranu u Suvoj Reci, na jugoistoku Kosova.


Drita, mada joj to nije pravo ime, i njen sin su pri streljanju ranjeni, ali su preziveli. Pobegli su tako sto su iskocili sa kamiona prepunog leseva koji se kretao ka Srbiji.


Pasosi njenih usmrcenih rodjaka i komsija pronadjeni su dve godine kasnije u masovnoj grobnici u Batajnici, u blizini Beograda.


Mada je haski tuzilac pozvao ovu zenu da svedoci protiv bivseg jugoslovenskog predsednika, ona se ipak nece pojaviti na sudjenju.


"Postoji mnogo takvih kao sto je Milosevic. On nije jedini krivac", smatra ona. "Gde su njegovi dzelati koji su pucali na nas? Oni su jos na slobodi".


Mnogi Albanci jednako su ogorceni, jer smatraju da je Milosevic jedini predvodnik bivseg beogradskog rezima koji je priveden pravdi. Do sada se na sudovima na Kosovu pojavilo samo 15 lica osumnjicenih za ratne zlocine.


Florans Artman, portparol glavnog tuzioca Karle del Ponte, kaze da je samo oko 60 odsto od 150 kosovskih Albanaca koji su pruzili dokaze protiv Milosevica, pristalo da svedoci protiv njega na samom sudjenju.


Prema podacima Saveta za ljudska prava i slobode iz Pristine, oko 10.000 Albanaca poginulo je tokom sukoba od 1998. do 1999. godine. Oko 3.000 lica se vode kao nestali. Blizu milion ljudi proterano je iz svojih domova.


Oko 100 kilometara od Dritine kuce, u albanskom selu Cuska, Isa Gasi upravo je dovrsavao svoju novu kucu.


Srpske trupe su je razorile 14. maja 1999. godine posto su prethodno pucale na njega i jedanaest drugih seljana. Jedino je on preziveo. Ubili su jos 42 Albanca iz susednog sela Pavlan i Zahac.


Gasi je sa gadjenjem gledao predprocesne konferencije Milosevicevog sudjenja. "Ubica uziva u udobnoj celiji i izruguje se sudu", kaze on. "Ako vec nece doziveti ono sto je on ucinio nama, onda bi svejedno mogli i da ga oslobode". Za razliku od Drite, on je spreman da svedoci "zbog pravde".


Nekibe Keljmendi, generalni sekretar Demokratske lige Kosova, LDK, najvece politicke partije na Kosovu, prisustvovace sudjenju kao zvanicni posmatrac.


Ali, ona, takodje, ima svoje licne razloge da bude ovde. Milosevicevi dzelati ubili su njenog muza, poznatog advokata Bajrama Keljmendija, i njena dva sina, Kustrima i Kresnika, na dan kada su poceli vazdusni napadi NATO-a.


"Osuda Milosevica i drugih lica optuzenih za ratne zlocine kao i krivicno gonjenje Jugoslavije jedina je stvar koja ce zadovoljiti prezivele", tvrdi ona.


Hisni Berisa iz Komisije za identifikaciju zrtava deli njeno misljenje. "Milosevicev slucaj trebalo bi da bude uvod u sve ostale sudske procese onima koji su pocinili zlocine na Kosovu," smatra on.


"To bi pomoglo u pripremi terena za konacno pomirenje izmedju Srba i Albanaca".


Sto vise vreme prolazi, to se pomirenje cini teze ostvarivim. Gasi cesto odlazi na svoje staro imanje, koje je rekom odvojeno od srpske enklave Gorazdevac.


"Svaki dan razmisljam da odem tamo i potrazim one koji su nas ubijali", kaze Gasi. "Oni su izvrsavali Miloseviceve naredbe. Sve dok su ovi zlocinci na slobodi, ja ne mogu prisiliti sebe da se pozdravim sa nekim na srpskom".


Adriatik Kelmendi je urednik pristinskog dnevnog lista "Koha Ditore".