Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Studentski aktivisti podržavaju srpsku opoziciju

Studentski pokret "Otpor", jedna od najmocnijih antivladinih grupa u zemlji, mozda ce zazaliti zbog svoje odluke da podrzi srpsku opoziciju.
By Srdjan Staletovic

Na mitingu srpske opozicije proslog meseca u Beogradu, grupa omladinaca okupljena u organizaciju "Otpor" (Resistance) predala je zastavu sa stisnutom pesnicom, simbolom svoje borbe, u ruke lidera udruzene opozicije.


Ovaj gest je veoma znacajan. Po prvi put "Otpor" je javno iskazao podrsku antivladinom savezu. Struja, koja je unutar pokreta bila sklona opoziciji, odnela je prevagu nad onima koji su insistirali na nezavisnim akcijama.


Ostaje da se vidi koliko je nova odluka mudra. Bunt srpske omladine i studenata tokom prosle decenije bio je u vise navrata amortizovan, ili sasvim ugusen, kada bi ga "preuzeo" neko od lidera opozicije.


Opozicione partije vec mesecima se bore da medju aktiviste "Otpora" instaliraju svoje ljude ili da nekog od aktivista privole na saradnju. U zelji da samo svojoj partiji obezbede podrsku "Otpora", svojataju aktiviste, usitnjavaju pokret i uzalud trose antivladino raspolozenje.


Mada energicno odbijaju da su partijski motivisani, aktivisti se uglavnom dele na tri grupe: simpatizere Draskovicevog Srpskog pokreta obnove (SPO), Demokratske stranke (DS) Zorana Djindjica i Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Kostunice.


Poslednje istrazivanje beogradskog Instituta drustvenih nauka pokazuje da bi najveci broj mladih ljudi u Srbiji bio spreman da stane iza Kostunice. Glavni razlog njihove podrske je njegova doslednost u "umerenom srpskom nacionalizmu". Tako je i nada da bi mladi u Srbiji mogli iskociti iz nacionalnog okvira svojih roditelja pre spadala u domen utopije.


Kostunica se mladima nametnuo uzdrzavanjem od uocljive kolaboracije sa Milosevicem, sto se za ostale opozicione prvake ne moze reci. Izgleda da je zaboravljena njegova ideoloska podrska ekstremnom nacionalizmu krajem osamdesetih.


"Dali smo zastavu opoziciji jer verujemo da je Srbiji potrebna prava politicka borba", kaze Ivan Vasovic aktivista iz Novog Sada. "U tome nema posebne naklonosti prema nekoj partiji, rec je o tehnici koju 'Otpor' smatra pravilnom".


Nastao spontano kao pokret jedva mesec dana nakon okoncanja NATO akcije u julu 1999.godine, studentski pokret "Otpor" se brzo prosirio na citavu Srbiju. Rezim Milosevica pokazuje znatnu nervozu kada je rec o njihovim akcijama. Samo u martu u dvadesetak gradova Srbije uhapseno je oko 2.000 aktivista "Otpora". Policijska saslusanja i batinjanja normalna su pojava. Drzavni mediji javno optuzuju ovaj pokret.


Prilikom poslednje intervencije, uhapsen je 41 aktivista posto su pripadnici "Otpora" u 67 gradova Srbije zalepili oko 60.000 postera sa jasnim porukama kritike rezima. Tako su oni obelezili godisnjicu pocetka NATO bombardovanja Jugoslavije. Policija je vecinu uhapsenih pretukla, a prilikom saslusanja od njih je trazila da otkriju "narucioce i nalogodavce" protesta.


"Rezim se boji nasih akcija jer se ne borimo za vlast, nismo zedni krvi i ne trazimo osvetu", kaze Marko Butulic, student Pravnog fakulteta iz Beograda. "Oni se boje jer aktivisti 'Otpora' istinski zele promene u Srbiji".


"Ne priznajemo da je Srbija pobedila na Kosovu, ne lazemo sebe da smo pobedili NATO i ne zelimo da ostatak zivota provedemo u strahu od represije, policije i kriminala".


Marija V. iz Beograda tvrdi da se rezim uplasio da bi pokret mladih mogao da izazove "istinsku revoluciju". "Vlada se ne boji napada sve dok ne vidi organizovanu masu na ulicama gradova. 'Otpor' mozda nema politicku snagu dovoljnu za promene, ali cinjenica je da se siri kao zaraza, jer ljudima u Srbiji zaista nije dobro".


Organizatori akcija tvrde da je oko 50.000 mladih u Srbiji "svakog casa spremno da krene u novu akciju". Uz aktiviste su njihovi roditelji, dosta prijatelja i rodbine. "Smatramo da bismo u kriticnom trenutku bili u stanju da na ulice izvedemo blizu pola miliona ljudi u barem 15 gradova Srbije", kaze jedan aktivista. "Tesko da bi bilo ko drugi u Srbiji trenutno bio u stanju da mobilise antivladino raspolozenje. To rezim ne voli".


Snaga mladih umalo je Milosevica kostala vlasti 1996.godine. Tada su studenti upornim protestnim setnjama, povukli i ostale nezadovoljne gradane na ulice i izborili se za priznavanje rezultata na lokalnim izborima na kojima je opozicija odnela pobedu.


Ima izgleda da bi se studentskim aktivistima uskoro mogli pridruziti ostali frustrirani gradjani: nezaposleni, porodice onih ciji su najblizi izgubili zivote u bezbrojnim Milosevicevim ratovima, izbeglice sa Kosova, Hrvatske i Bosne, penzioneri, bivsi Milosevicevi saveznici...lista se nastavlja.


Srdjan Staletovic je dopisnik IWPR iz Beograda.