Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Strah od zagadjenja na Kosovu

Rak pluca i druge bolesti respiratornog trakta uzrok su povecane smrtnosti u selima u blizini trosnih termoelektrana.
By Arben Salihu

Ulice sela Dardiste (Kruska), sedam kilometara severozapadno od Pristine, su puste i prasnjave. Kada se priblizite, uocicete da je vecina krovova pokrivena tamnocrvenim slojem cestica, koje su verovatno pristigle iz obliznjeg sedamdeset metara visokog betonskog dimnjaka jedne od dve termoelektrane Elektrodistribucije Kosova, EDK, Kosovo A.


Posmatrajuci visoki dimnjak, koji bljuje ogromne oblake zloslutno zuckastog dima, Muhamet Gerguri, star trideset sedam godina, staresina sela, kaze da lokalne porodice s crnim slutnjama gledaju na dimnjak obliznje elektrane. "U Dardistu smatrate sebe srecnim ako niko u vasoj porodici nije umro, ili ne umire od raka", kaze on.


Ima pregrst dokaza koji potkrepljuju sumnje seljana o uzasavajucem uticaju termoelektrane na njihovo zdravlje. U izvestaju kosovskog Ministarstva za zastitu prirodne okoline iz maja 2003. godine se kaze da Kosovo A izbacuje oko 2,5 tone prasine na sat, sto premasuje evropske standarde oko 74 puta.


U istom izvestaju se zakljucuje da je u oblasti oko Obilica, gde se nalaze termoelektrane, zagadjenost vazduha odgovorna za 63 odsto slucajeva smrtnosti kod beba i 48 odsto mrtvorodjencadi.


Dalje se u izvestaju tvrdi da se stetne posledice rada bloka Kosovo A osecaju ne samo u selima u neposrednoj blizini termoelektrane vec i u Pristini. Najmanje osamnaest dana godisnje vetrovi donose oblake prasine i dim u Pristinu iz termoelektrana.


Ipak, oblast Obilica je najvise pogodjena zagadjenjem iz termoelektrana. Tamo je znatno vise porodica ciji clanovi pate od raka pluca i drugih respiratornih bolesti nego sto bi iko imao prava da ocekuje u neurbanom podrucju.


Valon Medzuani, star 21 godinu, prodavac u selu Dardiste, okrivljuje zagadjenje koje pristize iz bloka Kosovo A za nedavnu smrt njegovog strica. "Znam da se radi o zagadjenju iz termoelektrane jer je moj stric umro od bolesti pluca sto se desilo i mnogim drugim ljudima ovde", kaze on.


Strah od zagadjenosti vazduha je naterao mnoge ljude da zauvek napuste selo. Od rata 1999. godine, oko cetrdeset odsto stanovnistva Dardista se preselilo u druga sela ili gradove, bezeci od zagadjenja. Oni koji ostaju nemaju gde da odu i ne mogu prodati svoje kuce jer malo ko zeli da kupi zemlju u ovom selu.


Zagadjenost okoline se uglavnom pripisuje losem odrzavanju dve termoelektrane – Kosovo A i Kosovo B, i losem funkcionisanju filtera. Filteri na bloku Kosovo A, koji su dopremljeni iz bivseg Sovjetskog Saveza, rade samo sa pedeset odsto ocekivanog kapaciteta.


Ipak, cini se da nefunkcionalni filteri nisu jedini uzrok zagadjenja. Radnici bloka Kosovo A su rekli za IWPR da se tokom druge i trece smene od 4 popodne do 8 ujutro filteri cesto u potpunosti uklanjaju.


Nisret Ternava, tehnicar u bloku Kosovo A, kaze da radnici u ovim kasnijim smenama uklanjaju filtere kako ne bi morali da paze na njihov rad. "Radi se o cistoj lenjosti", kaze on. "Radnici ne zele da stoje pored masina – zato oni uklanjaju filtere; da bi im posao bio laksi".


Muhamet Gerguri, koji takodje radi u EDK, nudi nesto drugacije objasnjenje: "Filteri smanjuju kapacitet za proizvodnju energije – zato ih oni uklanjaju tokom noci bez obzira na opasnost po zdravlje".


Jedina zvanicna institucija na Kosovu ovlascena za merenje zagadjenosti je INKOS institut. Medjutim, s obzirom na to da se radi o sastavnom delu Elektrodistribucije Kosova, EDK, koja je zapravo odgovorna za zagadjivanje okoline, pozicija ovog instituta nije u potpunosti nezavisna.


Stavise, zvanicnici INKOS-a kazu da im nedostaje oprema za merenje toksicnosti vazduha, tvrdeci da je ukradena ili unistena kada su se srpske vlasti povlacile sa Kosova u junu 1999. godine.


Raif Bitici, koordinator za zastitu prirodne okoline pri INKOS-u, priznaje da se oseca bespomocnim. "Kada vidimo boju otpadnih voda koja istice iz elektrane, bez ikakvog preciscavanja, mi znamo da sadrzi toksicne materijale, ali ne mozemo ih izmeriti posto nam nedostaje osnovna oprema", kaze on.


INKOS takodje nije bio u mogucnosti da potvrdi ili demantuje izvestaje da se filteri uklanjaju tokom nocnih smena jer ovaj institut nadzire rad elektrane samo tokom prve smene.


Prasina, koja predstavlja mesavinu olova, razlicitih hemijskih cestica i otpada, zagadjuje kosovski vazduh, zemlju i vodu u jednakoj meri.


Nepreciscene otpadne vode iz nanosa pepela, koje sadrze fenol – veoma otrovnu materiju, ulivaju se u vodeni tok koji protice kroz Dardiste i plavi kuce u selu posle obilnih kisa.


Ali Murici, naucnik Univerziteta u Pristini, kaze da su efekti ovih fenola i kratkorocni i dugorocni, te da "podsticu rast kanceroznih tkiva i fizicke poremecaje kod novorodjenih beba".


Ovi fenoli, koji se za vreme obilnih kisa izlivaju u seoski potok, takodje kontaminiraju bunare u selu koje mnogi mestani koriste kao izvore pijace vode.


Zecir Veseli, savetnik u Ministarstvu za zastitu prirodne okoline, ne ocekuje znacajna poboljsanja u bliskoj buducnosti.


"Nemamo nikakvog iskustva u resavanju ekoloskih problema", kaze on, dodajuci da Kosovu takodje nedostaje zakonski okvir i ekspertiza koji bi omogucili kaznjavanje jedne velike kompanije kao sto je EDK.


Veseli je uveren da je novac najveca prepreka resavanju urgentnih ekoloskih problema kao sto je zagadjenje koje stvaraju termoelektrane Elektrodistribucije Kosova, EDK.


"Uskladjivanje zakona o zastiti okoline sa evropskim standardima je Sloveniju kostalo oko 1,7 milijardi evra", dodaje Veseli, navodeci primer najbogatije republike bivse Jugoslavije.


Bljerim Velja iz medjunarodne ekoloske nevladine organizacije Regionalni ekoloski centar, REC, koja se bori protiv zagadjenja iz termoelektrana na Kosovu, kaze da ce pokrajina morati da odluci sta je prioritet – cist vazduh ili elektricna energija.


"Kosovske institucije su pod velikim pritiskom", kaze on. "One ne mogu zatraziti od EDK-a da prestane s radom jer na Kosovu vlada nestasica elektricne struje. S druge strane, proizvodnja elektricne energije stvara zagadjenje".


Vela je naglasio da je nivo zagadjenja koji potice iz termoelektrana poprimio zabrinjavajuce razmere. "U poslednjoj zdravstvenoj kontroli koju je sproveo Institut za zdravlje i bezbednost na radu Elektrodistribucije Kosova se zakljucuje da svaki radnik termoelektrana pati od neke od bolesti respiratornog trakta", kaze on.


Za seljane iz Dardista to nije dobra vest. Valon Medzuani bi se rado preselio ako bi mogao da pronadje neko mesto gde bi mogao da ode. Njegova poslednja nada je da vlada izradi neki plan koji ce pomoci porodicama iz Dardista da se sklone od zagadjenja iz termoelektrana.


"Vec smo culi obecanja kako ce preseliti cetrdeset porodica koje su najugrozenije, ali do sada nista nije ucinjeno", kaze Medzuani.


Paljoke Berisa, portparol Elektrodistribucije Kosova, EDK, je rekao: "Da, svesni smo da rad ovih termoelektrana zagadjuje okolinu, ali servisiranje bloka Kosovo A i kupovina filtera za preciscavanje kosta puno, a mi nemamo novca za to".


Odgovarajuci na pitanje o uklanjanju filtera u bloku Kosovo A, Berisa je dodao: "Nije mi poznato da radnici namerno uklanjaju filtere, a ako se to uistinu desava – nema uopste dobrog razloga za to".


Kada su mu predoceni rezultati iz izvestaja Ministarstva za zastitu okoline o vezi izmedju mortalitetu kod beba i zagadjenosti okoline, Berisa je rekao: "Nisam cuo za te brojke, ali ako je to tacno, onda jedino mogu reci da je to apsolutno tragicno".


Arben Salihu pohadja kurs iz novinarstva IWPR-a koji pomaze OEBS.